уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Џони Штулић поднео жалбу Уставном суду Србије

уторак, 08.12.2015. у 16:18
Џони Штулић

Познати југословенски рок музичар Бранимир Штулић поднео је жалбу Уставном суду Србије због повреде права на правично суђење и суђење у разумном року, у поступку за заштиту ауторских права, јавила  је данас телевизија Н1,а прености Бета.

Основне примедбе односе се на то да је суд утврдио да Штулић није држављанин Србије, као и да је тужба одбачена три године након подношења тужбе, а након свега неколико рочишта.

То је за Н1 изјавио Штулићев правни заступник, адвокат Стеван Јанковић, додајући да су прекршени и Устав Србије и члан 6. Европске конвенције о људским правима и основним слободама.

Сам Штулић је раније изјавио да никада није желео држављанство било које бивше југословенске републике, па га зато ни од једне никада није ни тражио.

Штулић је у жалби навео да му суд није допустио да да исказ у поступку који је покренуо због заштите својих ауторских права.

Наиме, Штулић нема путна документа, па није могао да дође на суђење из Холандије у којој живи неколико деценија. Он је предлагао да свој исказ да путем видео линка, у складу са Законом о кривичном поступку, али му је суд такву могућност ускратио, каже Јанковић.

У жалби је наведено и да суд није поштовао чињеницу да су ауторска права заштићена Бернском и Париском конвенцијом у којима пише да ће аутори „у свакој земљи у којој дође до повреде ауторских права бити изједначени са ауторима држављанима те земље”.

„Србија је сукцесор СФРЈ, а Југославија је потписница обе конвенције,” навео је Јанковић и додао да је игнорисањем тих конвенција, суд прекршио и њих, али и Закон о решавању сукоба закона са иностраним елементом.

Сама тужба поднесена је 27. септембра 2012. године, а поступак је окончан 7. октобра 2015. године, подсећа Јанковић и каже да је тужба повучена јер Бранимир Штулић није желео да уплати кауцију, коју плаћају страни држављани.

„Србија је Штулића третирала као страног држављанина, што он није. Он нема ниједно држављанство, што смо и доказивали током поступка, како његовом идентификационом картицом у којој пише да има „југословенско држављанство”, тако и пасошем који му је издао конзулат СРЈ у Хагу 1996. године”, тврди Јанковић.

Он подсећа да је Србија сукцесор СРЈ, па је самим тим произилазило и да је „Штулић држављанин Србије”.

Јанковић је додао да је сам поступак трајао три године, а да је за то време било више нелогичних одлагања суђења.

„Од подношења тужбе до пресуде прошло је три године, уз промене судија, недоласке судија на рочиште, необавештавање Штулићевог пуномоћника о кључним детаљима процеса...”, казао је Стеван Јанковић.

„Суд је по закону дужан да одржи само једно припремно рочисте, на коме се утврди како ће се суђење одвијати, који свеодци ће бити саслушани, а који докази бити изведени и друге радње предвиђене Законом. У овом случају било је више од пет припремних рочишта, што значи да се суд уопште није упуштао у расправљање, а изводио је доказе које није могао да изводи. На то вишестепени судови нису обраћали пажњу и нису поступали у складу са законом, па смо поднели уставну жалбу”, додао је Јанковић.

Апелациони суд у Београду одбацио је жалбе Штулићевог адвоката Стевана Јанковића, који је покренуо поступак против издавачке куће „Плато” и дискографских кућа „Комуна” и „Хи-фи” због кршења ауторских права.

Сличан поступак за утврђивање материјалне штете, због неовлашћеног искоришћавања дискографије групе Азра, покренут је у Хрватској против „Кроације рекордса”, бившег „Југотона”.

Штулић је тужио издаваче због неовлашћеног штампања и издавања његове музике из времена рада са групом Азра, али и периода када је наступао самостално, као и због доштампавања његових превода класичних дела античке књижевности на савремени српски језик.


Коментари2
4450b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mlad i zdrav kao ruzica
O mrtvima sve pohvalno ali ne bih u isti kos stavljao Stulica i Mladenovica, Branimir velika pauza pa svi ostali..
Zoran Miladinović
Džoni je ostao Džoni.Svet za sebe.Lice bez državljanstva.Svoju zemlju je izgubio i ne želi drugu.Živi svoju muziku.Uz Milana Mladenovića najveći je autor u rok muzici na ovim prostorima.A i šire.Međutim, takav njegov život, koji je njegov izbor, eto ima i mana.Ne može da putuje i da ostvari svoja elementarna prava.No, u njegovom svetu to možda nije ni važno.Više je to igra za advokate.U svakom slučaju hvala Džoniju za umetnost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља