петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:26

Радојка Живковић у Гинисовој књизи рекорда

Захваљујући упорности Снежане, супруге Радојкиног сина Слободана Живковића, књизи коју је објавила о овој музичкој породици и једном тексту из Политике, легенди изворне српске музике и виртуозу на хармоници постхумно признат најдужи музички стаж на свету
Аутор: Сандра Гуцијансубота, 12.12.2015. у 10:05
Кад гени свирају: Тине и Радојка са синовима Слободаном (за клавиром) и Зораном (с виолином) (Фото: лична архива породице Живковић)

Лепа вест стигла je из Аустралије: Радојка Живковић (1923–2002) ушла је у Гинисову књигу рекорда, као професионални хармоникаш са најдужим стажом на музичкој сцени на свету. Ово постхумно признање за музички стаж дуг 71 годину, легенди српске народне музике коју памтимо како на хармоници плете кола раме уз раме са супругом Тинетом, стигло је захваљујући великој љубави и упорности њене снаје Снежане, али и „Политике”, омиљених новина у кући Живковића у далеком Сиднеју.

За Радојку Живковић знали су сви од Триглава до Ђевђелије: о њој је написано на хиљаде текстова, снимљено безброј телевизијских емисија, преко таласа Радио Београда била је чест и драг гост у небројено домова.

Била је савршен музичар, композитор, певачица, музичка легенда, део културног наслеђа српског народа, али и три државе у којима је живела. Рођена је у Глободеру крај Крушевца, 24. августа 1923. године, а први музички учитељ јој је био отац, и сам чувени хармоникаш Тихомир Томић, од милоште зван Тика Глободерац.

– Већ са осам година била је чудо од детета. Свирала је у петнаестоминутним емисијама на Радио Београду суботом. А било је то време када је наступ на тако угледној радио-станици био успех сам по себи – каже Снежана, супруга Радојкиног старијег сина Слободана, пијанисте, етномузиколога, професора и диригента.

Поштовање за „Политику”

– Мој супруг и ја имамо посебан однос и поштовање према „Политици”, омиљеним новинама мог Слободана. Новинари „Политике” су увек били одабрани људи, дивни и на висини професије. Била нам је велика част што смо осамдесетих година били гости Јаре Рибникар у Паризу – рекла нам је Снежана, уз позив да будемо гости у њеној кући у Сиднеју.

Идеју да име своје свекрве учини бесмртним и у најпознатијој збирци рекорда на свету Снежана је добила пре две и по године, колико се и чекало на признање Гиниса. Проблем је био у томе што Радио Београд није раније могао да потврди да је каријера Радојке Живковић, тада Томић, почела њеним првим наступом 30. марта 1932. године.

Снежана је зато контактирала са нашом редакцијом пре отприлике годину дана, односно са потписницом ових редова, коју родбинске везе спајају са далеким аустралијским континентом. Јер, на страницама „Политике” тај Радојкин први наступ педантно је забележен: „Јуче после подне у дупке пуној дворани хотела Унион... приређена је утакмица на којој је учествовало 26 хармоникаша, углавном из Србије и Војводине... Главни аплауз је пожњела Радојка Томић”.

На првом југословенском такмичењу хармоникаша, одржаном 1935. године, дванаестогодишња девојчица освојила је све симпатије публике и прву награду стручног жирија. До почетка Другог светског рата имала је већ бројне наступе. Од 1941. године Радојки се придружио њен будући супруг Милутин Живковић. Њихова кућа у Ламартиновој улици у Београду била је нека врста „народне академије” у којој су многи хармоникаши и певачи добили прве музичке лекције. Одатле су потекле и идеје о оснивању музичких фестивала попут „Илиџе” и „Београдског сабора”.

– Верујем да би Радојка и Тине могли да буду носиоци светског рекорда и по броју одржаних концерата. Имали су више од 12.500 наступа широм некадашње Југославије и света. Ово двоје виртуоза на хармоници, истинских амбасадора најлепше изворне српске традиције, готово увек су наступали у народним ношњама – подсећа Снежана.

Радојка је за богомдани таленат морала да плати цену – вечно су је остали жељни њени синови, Слободан и Зоран. Није могла, чак ни она, да истовремено буде и код куће са својом децом и на свим крајевима света где је свом народу доносила звуке родног краја. Ту животну лекцију добро је научила њена унука, Слободанова и Снежанина ћерка Марија Стојаковић. Виолинисткиња и оперска певачица која је могла да стане уз бок највећим светским талентима, никада није досегла бакину славу, јер није желела да своју децу оставља саму зарад грађења светске каријере. Публика у Аустралији је имала ту част да их чује заједно, док су изводиле чувено Радојкино „Тракторско коло”, од којег „застаје дах и у глави остаје само једна мисао – да ли је овако нешто могуће”, како је записао Слободан Грба, дугогодишњи главни уредник листа „Српски глас” из Мелбурна.

И други Радојкин унук, Александар, наследио је музички таленат баке и оца Слободана – пијанисте, етномузиколога, професора и диригента – па је уписао чело на Сиднејском конзерваторијуму, чим су се Живковићи доселили у Аустралију.

Све ово, и још много тога, забележено је у књизи „Радојка Живковић – музички родослов – музика у генима”. Аутор те књиге је управо Снежана Живковић, чије је надахнуће била жеља да сачува од заборава причу о генерацијама музичара лозе из Глободера, чији је Радојка најсветлији изданак. Књигу је на енглески језик превела Ленка Барарон како би књига као доказ била предата Гинису.

Радојка Живковић умрла је у Београду, 14. августа 2002. године. Иза себе је оставила бројне домаће и међународне награде, музички документарни филм који је 1956. године снимљен за Унеско, музичке бисере попут Радојкиног, Тинетовог и Мераклијског кола, а изнад свега свој таленат и љубав која је наставила да живи кроз нове генерације Живковића и једну снају, која је, због свега што је учинила за свекрву – и сама заслужила да уђе у Гинисову књигу рекорда.


Коментари12
50b69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branko Ljubic
Branko L Snezana, bas mi je drago sto si napisala tu knjigu u spomen R. Zivkovic! Cestitam! Ujedno me clanak o Tebi i Bobanu podsetio na lepe dane u Lamartinovoj. Srdacan pozdrav - Branko Ljubic / Svajcarska
mijo
Vaoleo bih da kupim ovu knjigu koju je objavila Snezana o Radojki Zivkovic.
zivkovicima
Snezo, Snezo, ima nas koji smo bili sa Zivkovicima dok tebe Boba nije imao ni u mislima. Sve znamo i dobro pamtimo, a tvoj hvalopojni tekst je bio podsticaj da se oglasimo. Radojka je zavrsila u domu, i to je istina. Zasto svi imate zelju da lakirate svoje biografije? Bilo pa proslo, sta ima lose u domu za stare?
Marija Stojakovic
Ne znam ko ste, predstavljate se da Zivkovice poznajete jako dugo, a ipak ne znate da je moja baka Radojka do kraja zivota zivela u svojoj kuci. Nema potrebe da lazete, a krijete ko ste, jer ocigledno niste bili blizak prijatelj familije Zivkovic. Toliko o tome.
Препоручујем 15
Petrovic
A meni je kao obicnoj osobi i postovaocu bracnog para Zivkovic koje ne poznajem licno, tuzno da citam pojedine komentare, a posebno odgovore S. Zivkovic. Trezor je imao jednu lepu emisiju o Zivkovicima, a govorio je njihov mladji sin, moze se naci na youtubu.
Препоручујем 9
Прикажи још одговора
Веселин Петрић
Заиста прелепа вест!! Велика је штета што младим људима није пружена могућност да у основним, средњим и музичким школама науче нешто о нашој предивној музици. Тада би ствари биле много другачије у нашем друштву. Огромно богатство је запостављено!!!! Да ли ће се поменута књига наћи у књижарама у Србији!? Велики поздрав за породицу Живковић
Snezana Zivkovic
...Samo da se nadovezem na moju prethodnu primedbu: 'ZALOSNO JE, da KADA LJUDI LAZU izostavljaju SVOJE PUNO IME I PREZIME'...a po meni je i to dokaz da lazu...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља