петак, 15.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:43

Ој науко, наша муко!

И све је, опет, остало само на обећањима
Аутор: Бранислав Симоновић*субота, 12.12.2015. у 09:05
(Фото Пиксабеј)

Представљајући програм нове владе, Александар Вучић је 27. априла 2014. године између осталог рекао: „Један од приоритета ове владе биће наука и технолошки развој... Ниво финансирања самих истраживања овим је пао испод нивоа потребног да се ова делатност одржи, а вишегодишње запостављање проблема у овом ресору довело је до организованих протеста научних радника... Поред планираног повећања улагања у науку, влада ће низом мера, као и изменама и допунама Закона о научноистраживачкој делатности, успоставити нови модел финансирања науке по угледу на праксу осталих развијених земаља у свету... Обезбеђивање услова који би истраживаче подстицали да остану у земљи, повећано улагање у науку, као и спрега између науке и привреде, обезбедили би основу за бржи привредни развој, као и општу културну и друштвену ревитализацију.”

И све је, опет, остало само на обећањима. Издвајања за науку остала су на 0,35 одсто БДП-а, с кредитом на 0,42 одсто БДП-а. Плате истраживача нису повећаване неколико година (чак су смањене увођењем нових харача), а средства за материјалне трошкове (тзв. ДМТ2) знатно су смањена (на 30–40 одсто у односу на 2012). Занимљив је и податак да министарство плаћа најбоље истраживаче (научни саветник категорије А1/Т1) око 92.000 динара месечно, а плате неруководећих људи у Јединици за управљање пројектима Министарства износе око 95.000 динара.

У предлогу буџета за 2016. годину, који је сад у Скупштини, планирано је мање издвајање за науку и технологију за око милијарду динара (око осам милиона евра). Тако су министри проценили да треба да остваре оно што је премијер у свом програмском говору обећао (повећање улагања у науку, стварање услова да истраживачи остану у земљи, стварање услова за бржи привредни развој...). У влади седи шест доктора наука, од којих су три професори универзитета, два докторанда и четири магистра (мастера) наука, дакле двотрећинска већина. То је њихов допринос остварењу програмских задатака владе, развоју науке и технологије, останку истраживача у Србији, обезбеђивању основе за бржи привредни развој... Поставља се питање да ли председник владе зна да су му министарства скројила буџет за 2016. годину који је у супротности са оним што је он сам обећао у програмском излагању нове владе?

Подаци о светској компетитивности забрињавају. Србија је у 2013/2014. години била на 101. месту од 143 земље у свету, а у претходном оцењивању (2012/2013) била је на 99. месту [http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2013-14.pdf]. То значи да се Србија креће ка зачељу ове листе. Србија је на добром путу. Правац је добар, једино још треба да се промени смер кретања за 180 степени. Да би се то урадило морају да се у помоћ позову наука и струка.

Ако се погледа исто оцењивање, види се да је „квалитет научноистраживачких институција“ на 50. месту исте листе. Значи, Србија има стварне могућности да буде на много бољем месту у свету, само кад би истински користила оно што већ има. И поред малих улагања у науку, квалитет научноистраживачких институција оцењен је оценом коју Србија у целини тешко да ће скоро (икад) да достигне. Влада је ово морала да има у виду при одређивању буџетског издвајања за науку.

Али, по добром српском обичају, чим неко исплива на површину (достигне 50. место у свету) треба га повући надоле, да не одскаче од просека. Средства за материјалне трошкове истраживача су више него преполовљена. Или су влада и министарство решили да пред научну заједницу Србије поставе још један немогући научни задатак. Да научници Србије побију основне принципе термодинамике – да ни из чега не може да настане нешто.

Научни саветник


Коментари5
aa60d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir Dedeic
Mediokriteti napred ,ostali stoj ili bez?!
Dzedi Gofl
Одличан коментар, свака част. Имате право, све сте тачно написали. Само раније се представљасте као "ПРОФЕСОР" а сад "научни сарадник". Шта се десило у међувремену?
Goranko
Treba ulagati u nauku. Potreban je novac za plaćanje izdavačima i štamparijama. Naučnici miraju ići u inostranstvo, na naučne konferencije i to se mora platiti.
sloba car
Ako neko radi u odredjenoj ustanovi ne znaci da je naucnik! Takodje, mnogi od naucnika bi sasvim lepo mogli da predaju bar povremeno I na Univerzitetu I da prenesu to svoje naucno znanje onima koji predaju studentima. To se retko desava. Striktna je podela na naucnike I univerzitetske nastavnike koji se takodje moraju, kako tako, baviti naukom. To je luksuz za ovako malu I siromasnu zemlju. Takodje moramo imati strucnjake za razne oblasti (napr genetika) bar da protumace sta se u svetu desava. A tesko da mogu tehnicki da imaju rezultate svetskog nivoa. Kome sem nama treba u svetu, naprimer, naucnik o istoriji prava u Srbiji? Jedan od kriterijuma moze biti I odnos sredstva na raspolaganju/objavljeni radovi. Jer ako neko ima 100 000USD I (samo) jedan svetski rad, a drugi 100 USD I tri rada, jasno je o cemu se radi. O dopisivanju autora i da ne govorimo. ..Vrlo je tesko vrednovati I organizovati nauku u Srbiji sa gomilom glasnih.
Stari Znanac
Naucni saradnici, kao ovaj autor, predaju studentima prakticne i neke teorijske predmete u "direktnoj" nastavi. To nije problematicno. Mi takodje imamo strucnjake na najvisem nivou, mnoge metode s "najviseg nivoa" se koriste i kod nas, te i to nije problem. Problem je sto naucne institucije nemaju "osnovni budzet" vec su svi zavisni od velikih i malobrojnih finansiranja velikuh projekata - za koje su kompetitivne samo velike institucije koje VEC IMAJU velika osnovna sredstva te i proizvode vise i kvalitetnije. To unistava difuzno mnogo malih institucija i pravi od njih "ćor-sokake" u nauci. kriva je politika nauke, aodgovoran - ministar za nauku i SANU. Ne rade dobro svoj posao za koji su placeni.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља