петак, 24.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:55

Домаћи послодавци најнепопуларнији

Код странаца би радила трећина грађана Србије, четвртина би да буде „свој газда”, а сваки пети највише воли државни посао
Аутор: Александар Микавицанедеља, 13.12.2015. у 11:23
На сајмовима запошљавања младих „врста” послодаваца није пресудна за избор (Фо­то Танјуг/Милош Миливојевић)

Да би се добио посао у Србији треба имати радног искуства, знања и вештина, среће, а ни веза није на одмет, иако је ту врсту „препоруке” хиљаду анкетираних грађане Србије ставило тек на четврто место међу неопходним условима за запошљавање.

У истраживању сајта poslovi.infostud.com, у сарадњи с водећим порталима за оглашавање послова у Босни и Херцеговини и Хрватској, с намером да се „сними” стање на тржишту рада у ове три земље, супротно уобичајеном мишљењу, већина анкетираних у Србији , када би могла да бира, не би изабрала „државни посао”. Највише, готово трећина, најрадије би радила у некој страној фирми, четвртина би да „буде свој газда”, а сваки пети волео би државну службу.

У анкети је било 60 одсто незапослених, 30 процената запослених, а око десет одсто се још школује.

Држава као послодавац подједнако је популарна у све три земље, а рад за домаћег приватног послодавца подједнако је непривлачан свима. У Србији је свега девет одсто испитаника изабрало ову могућност.

Супротно уобичајеном мишљењу, на радном месту испитаницима су најбитнији међуљудски односи – 29 одсто, затим признање за обављен рад – 24, док је новац тек на трећем месту. Четвртини испитаних је најважније колико ће бити плаћени.

На списку Националне службе за запошљавање у Србији у овој години у просеку је било око 740.000 људи месечно који траже посао. Готово трећина незапослених испитаника у овој анкети без посла је од једне до три године, а сличан је и број оних који су без посла мање од годину дана. Око 17 одсто анкетираних незапослених не ради више од пет година.

Најкраћи „стаж” на бироима за запошљавање имају анкетирани у Хрватској. Њих 27 одсто незапослено је свега три месеца. Таквих је 14 процената у Србији, а 15 одсто у Босни и Херцеговини. Као и прошлих година, већина незапослених испитаника, готово 70 одсто, тражи било какав посао, без обзира да ли је у вези са струком. Искључиво у својој струци радила би трећина испитаника, а њих два одсто изабрало би посао изван струке.

За 63 одсто незапослених испитаника при одабиру посла најважнија је сигурност радног места и новац – 68 процена, док је за нешто мање испитаника (58 одсто) важна могућност професионалног усавршавања и напредовања.

Без обзира на кризу, две трећине запослених испитаника из Србије планира промену посла. Сваки пети анкетирани је изјавио да не жели да мења посао. Око 16 одсто је казало да би посао променили само ако морају. Као и прошлих година, посао највише намеравају да промене испитаници из Србије, а најмање Хрвати.

Упркос високој незапослености, која се, према званичним подацима, у овој години благо смањује, око 53 одсто испитаника из Србије навело је да се не боји за своје радно место. Највећу забринутост због губитка посла у региону изражавају Хрвати – 45 процената, у односу на 36 одсто испитаника у Србији и готовио исто толико у БиХ.

Већина испитаника спремна је да волонтира уколико би постојала могућност сталног запослења. Половина анкетираних школараца у Србији очекује да ће посао наћи у року од шест месеци. Нешто више од четвртине сматра да ће им бити потребно годину и више. Да ће посао тражити пола године до годину дана сматра 18 одсто испитаника, а петина сматра да ће им бити потребно шест месеци до годину дана.

Око половине анкетираних који се још школују сматра да је најбоље посао тражити одмах након завршетка образовања, док би трећина то чинила и током школовања. Слични подаци важе и за БиХ док највећи број испитаника из Хрватске сматра да посао треба тражити још током школовања.


Коментари17
a1e74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cica
Gledam neke koje rade u stranim firmama i neke kod nasih gazda. Strani poslodavci su neuporedivo korektniji u vezi prava radnika. zato bih volela sto pre da udjemo u Eu. Nasi poslodavci ne uvazavaju prekovremani rad, drzavne praznike, godisnji odmor itd.
Goran
Ruku na srce ne znaš da li su gori domaći poslodavci, ili radnici. Objektivno govoreći mi smo nacija u kojoj poštovanje prema bilo kome i bilo čemu odavno je zamenjeno samoživošću i bezobrazlukom. Domaće gazde (čast izuzecima) radnike i rad u opšte ne doživljavaju kao resurs, već skoro uvek kao mrzak trošak, dok opet većina radnika u ovoj zemlji samo gleda da sa što manje rada i napora dođe do svoje plate. Budimo iskreni u Srbiji su svi postali alavi i opsednuti novcem, samo nemaju svi iste mogućnosti da tu strast realizuju. Pojava stranih kompanija sa njihovom tehnologijom ljudskih resursa je dobra jer ukazuje na načine motivacije, građenja međuljudskih odnosa, odnosa prema kompaniji i sredstvima za rad... Ali najveći problem današnje Srbije što niko i ne pomišlja da takve principe prenese i u javni sektor, gde caruju nerad, javašluk, bezobrazluk, opšti haos i beznađe...
dipl. agronom
Zato imamo NSZ -Nacionalnu Službu Zamajavanja.Od tvorca Dinkića.Nego ,štedi li neko pare u Nacionalnoj štedionici...
Tamo daleko
Strane velike kompanije znaju da cene dobre radnike, drze se zakona jer nisu u sprezi sa inspekcijama, pa cak donekle izlaze iz zakonskih obaveza u korist zaposlenih, kako bi ih drzale motivisanim i kako bi zaposleni dao svoj maksimum. Biraju najbolje ljude za novac koji su spremne da ponude (a ne najbolje), jer samo tako im se isplati ulaganje u Srbiji sa relativno niskom cenom rada-"best value for money". Kada bi i domace velike kompanije to radile, bilo bi svim bolje svima nama, jer bi srednja i mala preduzeca preuzela tu praksu, a otvarala se sansa u boljim kompanijama za bolje strucnjake i trziste se profilisalo. Ovako, imamo uhljebljenje i ucmalost u drzavnoj sluzbi i nevericu da postoji dobra strana postenog i teskog rada u privatnom stranom, ali i domacem sektoru. Budimo zato odgovorni i cenimo sve one koje danas nude posao, jer ga nazalost drzavne velike kompanije ne nude uopste, a prve bi trebalo.
Stefan Stojanovic
Ја у послу највише волим да сарађујем са страним фирмама и домаћим великим фирмама. Мање и средње домаће фирме имају по правилу финансијске проблеме, па их решавају неплаћањем свакоме коме могу да не плате. Или шире посао, па то финансирају на исти начин. Исто тако, врло често власник има завршену средњу школу и пун је себе што он има средњу школу, а за њега раде факултетски образовани. Често ти кад уговараш цену кажу "Јел знаш ти за колико раде моји радници?!". То, наравно, мене не занима - ово је моја цена, то толико кошта, а његови радници могу да раде и за џабе. Има и добрих примера сарадње, коректних људи. Међутим, генерални утисак јесте да су ти наши мали и средњи привредници лоши послодавци, лоши клијенти, и да их треба избегавати.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља