четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.12.2015. у 08:15 Александар Микавица

Стрмоглав пад цена метала

Србија због јевтиног бакра, алуминијума, челика... због пада тражње на светском тржишту већ пет година бележи губитке у извозу
Потпаљивање друге високе пећи у „Железари Смедерево” (Фото Танјуг/Марко Ђоковић)

Кретање цена на светском тржишту српским металурзима већ пет година не иде наруку. Цене сировина драматично падају од марта 2012, а бакра и алуминијума, још од почетка 2011. Цена бакра је, са око 10.000 долара за тону почетком 2011, пала на 4.525 долара почетком децембра ове године. Тона алуминијума на светским берзама ових дана је 1.462 долара, а у исто време 2014. вредела је 2.000 долара.

Србија је смањила удео у светском извозу метала са 0,18 у 2008. на 0,1 одсто. Овај пад је последица мањег извоза гвожђа и челика после 2011, док се удео нашег извоза обојених метала није мењао.

Удео алуминијума и бакра у вредности нашег укупног извоза од почетка 2015. до краја октобра био је 4,3, а челика 3,6 одсто.

– У рудницима метала и металургији Србије данас послује 516 предузећа са око 17.300 запослених, док је 2001. у њима радило 42.568  људи – каже Љубиша Обрадовић, секретар Удружења за металну, електроиндустрију, руднике метала и металургију Привредне коморе Србије. – До великог смањења производње, извоза и броја запослених у овом делу српске индустрије у последњих 15 година дошло је због мањег прилива капитала, високих камата на банкарске кредите и смањења иностране тражње. У последњих пет година преполовљена је производња основних метала, што је последица застоја у раду „Железаре Смедерево”, али је вађење руде повећано за 50 процената.

Супротно очекивањима, иако важе за велике извознике, укупан спољнотрговински биланс рудника метала и српске металургије није позитиван. У 2014. извезли су за 1,5, а увезли за 1,7 милијарди долара.

Због повећаног увоза руде гвожђа за „Железару Смедерево”, спољнотрговински биланс наших рудника од почетка године до краја октобра био је у дефициту 122, али су произвођачи метала у исто време били у плусу око 40 милиона евра.

Према речима Стојана Стаменковића, уредника месечника „Макроекономске анализе и трендови” Економског института, од смедеревске железаре ове године се очекивало да знатно допринесе расту извоза и укупној вредности бруто домаћег производа. 

– Железара је прорадила почетком ове године и производња је повећана, али су главни ефекти везани за рад обе високе пећи и за налажење стратешког партнера. Купаца за сада нема. Само у најавама – казао је Стаменковић на представљању последњег броја овог часописа. Обим производње основних метала сада је испод половине производних резултата из првог полугођа 2008. Бољим резултатима ништа није помогло што је у септембру остварен међугодишњи пораст од 13,8 одсто, а у периоду јануар–септембар за 23,5 процената.

У погледу најављене динамике производње железаре и њеног доприноса расту БДП-а отворено је неколико питања, сматра Стаменковић. Прво, да ли ће и када у пуном погону бити обе високе пећи? Друго, хоће ли заиста бити купца за железару, али и тражње за њену производњу док се она не прода. Треће, може ли да буде и када ће бити рентабилна?

Ово последње је кључно за најављивано повећање бруто домаћег производа, указује Стаменковић. Не мора повећање обима производње да значи и исто толико повећање бруто додате вредности. Јер, са повећањем физичког обима производње не мора да дође и повећање бруто домаћег производа, указује Стаменковић.

Професор др Љубодраг Савић је, међутим, оптимиста када је у питању железара.

– Србија у железари не може сама да организује исплативу производњу. Ипак, мислим да смо близу решења са Кинезима. Под условом, наравно, да се кинеској компанији, иза које стоји кинеска држава, стави до знања да ће у том послу суделовати и наша држава. Али, Србија има споразум са Европском унијом који је спречава да уложи и један динар у железару.

Остаје да се види да ли ће ЕУ дозволити Србији да државним гаранцијама подржи кинеску операцију за спас њене челичане .

Кретање цена на светском тржишту челика нам, на жалост, такође не иде наруку. „Руже”, судећи по извештајима са светске берзе, никоме не цветају. Чак ни Кинезима који имају масовну и јевтину производњу. Зато су све очи упрте у покретање посустале европске, али и јапанске привреде које су велики потрошачи не само челика, већ и осталих основних метала.

Деветомесечни биланс

Од почетка 2015. до краја септембра Група РТБ „Бор” извезла је робе за 53,6 милиона долара, што је 2,3 пута више него у истом периоду прошле године. Извоз РТБ „Бор” – топионица и рафинација у том периоду вредео је 45,5 милиона долара.

Према подацима ПКС, Ваљаоница алуминијума „Импол Севал” – Севојно извезла је за девет месеци робе за 127,9 милиона долара, што је мање за 3,6 одсто у односу на исти период прошле године. Ваљаоница бакра – Севојно је у исто време извезла за 74,8 милиона долара. За 17,3 одсто мање у односу на период јануар–септембар 2014. Иначе, ове две компаније су међу 15 највећих извозника у Србији.

Овогодишњи деветомесечни извоз железаре „Сирмијум стил” –Сремска Митровица вредео је 71,3 милиона долара, за 28,3 мање него у истом периоду лане.

Коментари11
287cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

rudi
Kad nam zapanjaci nude vrhunsku tehnologiju, mi je skupo platimo, posle toga obaraju cenu proizvoda od njihove thnologije, u prevodu toje presipanje iz supjleg u prazno, pa srbi nastaite?
Дамњан
Висока технологија у производњи сировина = више сировина Висока технологија у производњи готових производа = више готових производа уз мање сировина по јединици Цена високе технологије увек расте јер се увек тражи Цена сировина и готових производа пада јер је има више него што је потребно и та разлика се константно повећава. То је тржиште.
Petar Markovic
Taj "Sirmijum steel" je pobegao iz zemlje i ostavio višemilionski dug u evrima, prema državi, EPS-u i dobavljačima. Fabika je na lizing, tako da nemaju imovinu na osnovu koje bilo ko može da se naplati. To je napravilo ogroman poremećaj u sektoru reciklaže u Srbiji. Napišite malo o tome, šta je uradio veliki investitor iz Italije.
Dusan
Hoćeli se naci neko zainteresovan da ispita kako su italijani sklonili milione evra iz Srbije?
I dalje izvozimo sirovine
Znaci treba izvoziti gotovi proizvod a ne polu-prizvod i sirovine.
Migli bi
Postoje nasi proizvodi koji su na svetskom nivou ili blizu. Recimo municija, pistolji, puske, posudje, ... Mislim da je veci probme sto neznamo prodati na svetskom trzistu nego sto neznamo napraviti. Jos ne postoji srpska firma sa prepoznatljivim imenom vani.
Дамњан
Проблем је у томе што је квалитет готових производа код нас веома лош. Наслеђе бољих времена када се мало радило, а лепо живело :)
Teca Peca
Vratite penzionerima pare koje ste bacili na smderevsku zelezaru.Sta sada radi taj Karamas i gde su nase pare.?Zasto se remontuje i druga pec kada celik nema cenu?Bolje da ste od tih para podigli silne vinograde i vinarije i uposlili te radnike da u njima rade,Em je lepse , em je zdravije , em rentabilnije??Ostavke svima koji su se zalagali za obnovu Zelezare a pre svega Vucic da da ostavku jer nas je slagao da cemo imati prihode preko dve milijarde dolara.Sta se sada desava sa nasom investicijom , koji je saldo, sta radi genmijalni Karamas, gde je nase blago,m gde su nase rezerve u Zelezari od premko 200 milopna.?/Karamas je dao 20 miliona a opeljesio nas za 180.Izem ti matematiku!
pavle krstic
Postovana redakcijo uzecu sebi za slobodu da napisem par reci o zelezari Po mom uverenju niko i nikada nece kupiti zelezaru u Smederevu .Bez obzira na trenutnu poslovn situaciju u svetu celik koji se prozvodi u Smederevu ima sve manju potraznju.Cak i da se vrati zlatno doba pitanje je kome treba celik iz Smedereva.Zelezara koja je prinudjena da uvozi svu rudu neophodnu za rad NE MOZE da bude uspesnaMoramo to jedanput da prihvatimo Niko u svetu nema zelezaru usred polja sa zitom i kukuruzom Ako je istina da drzava pomaze zelezaru sa 12000000$ mesecno,onda to po radniku kojih ima 4000 iznosi 3000$. Na godisnjoj bazi to je 36000$ po radniku Za zadnjih pet godina to je 180000$ po radniku Pa zar nije bolje da im se da bespovratni kredit da kupe zemlju i da zasade borovnice,maline jabuke i da pocnu nesto da rade. (i sve to bi kostalu mnogo manje nego 180000$)U svetu ima puno uspesnih zemalja koje nemaju zelezaru,zasto to ne bi bila i Srbija

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља