петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.12.2015. у 08:05 Дубравка Лакић
28. ЕФА

О младости, „Младости”

Осим за најбољи европски филм Сорентино освојио и награду за најбољу режију, док је сер Мајкл Кејн проглашен за најбољег глумца те се два пута попео на берлинску сцену
Паоло Сорентино са статуетом ЕФА за најбољи филм и сер Мајкл Кејн са „Eвропским оскаром” за улогу у филму „Младост” Паола Сорентина (Фото: ЕФА)

Берлин - Најбољи европски филм 2015. године, према одлуци већине чланова Европске академије за филм, јесте „ Младост” копродукцијски филм италијанског редитеља Паола Сорентина.

Паоло Сорентино је освојио и „Европског оскара” за најбољу режију, а за улогу у „Младости” награду ЕФА освојио је сер Мајкл Кејн. Тако је током берлинске церемоније доделе награда по други пут изашао на сцену, пошто је из руку Вима Вендерса већ био примио председничку награду ЕФА - за изузетан допринос европској кинематографији. „Занимљиво, неких 50 година нисам добијао награде, а онда у једној ноћи добијем две”, коментарисао је наглас сер Мајкл управо оно што су многи синоћ овде помислили. Додела „Европских оскара” осим што је била традиционално предуга, била је и крајње предвидива. У ту предвидивост прикључило се и двоструко појављивање британске глумице Шарлоте Ремплинг на сцени берлинског Хаус фестшпилеа. Прво јој је била уручена награда ЕФА за животно дело, а онда је и обелодањено да је управо она за улогу Кејт у филму „45 година” Ендруа Хаја освојила и ЕФА признање за најбољу женску ролу.

Ако питате шта се то у Берлину ( у којем је иначе седиште Европске академије за филм) синоћ догодило,  сасвим је могућ следећи одговор. Како нису били сигурни да ће номиновани глумци Мајкл Кејн и Шарлота Ремплинг после тајног гласања чланова Академије на крају бити и званични лауреати, борд ове институције, уз подршку председника ЕФА Вима Вендерса, на време је донео одлуке да и Кејна и Ремплингову, као две глумачке легенде, награди почасним наградама. Тако су и једно и друго синоћ два пута били искрено дирнути на сцени. Исправљена је тако и једна од „неправди” у историји доделе награда ЕФА, која бележи и да су британски ствараоци и британски филмови ретко када били међу освајачима статуете ЕФА.

Стекао се утисак да се својој награди ипак највише обрадовао легендарни шведски редитељ Рој Андерсон, чији филм „Голуб седи на грани размишљајући о постојању” није освојио награду у категорији за најбољи европски филм, али јесте у категорији најбоље европске комедије, што је редитељ прихватио са искреним смехом и њему карактеристичном дозом сарказма. Касније, током свечаног банкета у берлинском хотелу Софител, Рој Андерсон је за „Политику” изјавио: „Невероватно се радујем баш награди за комедију и једва чекам да видим лица мојих Швеђана који у огромној већини нису гледали мој филм. Не знају шта су пропустили – најбољу европску комедију!”.

Најбољи европски сценаристи 2015. године су Јоргос Лантимос и Ефтимис Филипу, који су заједнички написали екстравагантну футуристичко-егзинстенцијалистичку причу за црнохуморни филм „Јастог” који је Лантимос и режирао.  Европско откриће године, награда за најбољи европски дебитантски филм, уручена је турском аутору Денису Гамзеу Ергивену за копродукцијски филм „Мустанг” . „Европски оскар” за најбољи документарни филм отишао је у руке Асифу Кападији (рођен у Индији) за британски филм „Ејми”, о трагично преминулој музичкој звезди Ејми Вајнхаус. Најбољи европски кратки филм је 13-минутни „Пикник” хрватског аутора Јура Павловића. Ово је већ други пут у последње две године да кратки хрватски филмови освајају награду ЕФА. Прошле године победио је филм „Кокошка” Уне Гуњак. Награда ЕФА за најбољи европски „цртаћ” припала је Тому Муру за ирско-белгијско-данско-француско-луксембуршки дугометражни анимирани филм „Песма мора”, инспирисан митологијом и намењен деци.

Академија и политика
Већ дуже време траје борба чланова Европске академије за филм за ослобођење украјинског документаристе Олега Сенцова, ухапшеног у Симферопољу и осуђеног у Русији за „злочин терористичке природе” на 20 година затвора. Иницијатор ове борбе је пољска редитељка Агњешка Холанд. Она је покренула и петицију за ослобођење као и недавно отворено писмо руском редитељу Никити Михалкову „као великом Путиновом пријатељу”, у којем се од председника Русије и руских власти захтева тренутно пуштање Сенцова. Учесници церемоније доделе награда ЕФА били су замољени за донације, а сакупљени износ новца биће послат као подршка Сенцовој породици.

Најбољи европски сниматељ и добитник награде која носи име Карла ди Палме ове године је Аустријанац  Мартин Гшлахт за фотографију у филму „Лаку ноћ мама”. Најбољи монтажер је Пољак Јацег Дросијо, који је награђен за свој рад у филму „Тело” Малгоржате Шумовске, за сценографију у белгијском филму „Потпуно Нови завет” Жакоа Ван Дормела награђена је Силви Оливе, а за најбољи костим награда ЕФА отишла је у руке Сари Блекинсоп за свој допринос филму „Јастог” Јоргоса Лантимоса. Награда ЕФА за најбољег композитора припала је дуету „Мачје очи” за оригиналну музику у британско-мађарском филму „Војвода од Бургундије”, док су ово признање за најбољи дизајн звука освојили Васко Пиментел и Мигуел Мартинс за португалски филм „Арабијске ноћи 1-3” Мигуела Гумеша.

И европска публика је рекла своје. За Европљане најбољи филмови су шпански „ Маршланд” Алберта Родригеза (EFA People Choice Award) и италијански „Невидљиви дечак” Стефана Сарда (награда младе публике).

Домаћин свечане вечери доделе награда у дворани берлинског театра Хаус фестшпиле, поново је био немачки комичар Томас Херманс, којем је улога мајстора церемоније сасвим одговарала. Овогодишња 28. додела награда Европске академије за филм остаће запамћена и по томе што је међу шест филмских дела номинованих за главну награду (најбољи филм), чак четири су у наслову имала имена животиња: голуб, јастог, мустанг и овнови. Следећа, 29. додела награда ЕФА заказана је за децембар месец у пољском граду Вроцлов који ће бити Културна престоница Европе 2016.

 

 

Коментари0
fe05b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља