Непријатан сусрет у Егејском мору није, међутим, први сличан инцидент овог месеца. Пре само неколико дана Турска се жалила Русији због тога што је руски морнар снимљен како витла минобацачем са палубе брода који је пловио кроз Истамбул, пренео је Ројтерс. Криза у односима Анкаре и Москве, каква није запамћена ни у време хладног рата, опет је отворила стару бољку: треба ли мењати конвенцију којом се регулише пролаз страних бродова, пре свега војних, кроз Босфор и Дарданеле, мореузе који раздвајају Европу и Азију. Медији у Истанбулу данима спекулишу да би Анкара ускоро могла да постави ограничења за руске бродове који превозе наоружање и војну опрему у Сирију, где Москва, на позив владе у Дамаску, од септембра учествује у бомбардовању положаја припадника Исламске државе (ИД).

Непосредан повод за то је управо поменути пролазак руског ратног брода „Цезар Куњиков”. Локални фото-репортери су том приликом снимили једног морнара на палуби како на рамену све време држи покретну рампу за лансирање ракета окренуту према граду на Босфору. „Русија прети Истанбулу”, одмах су се у медијима појавили коментари, на које су се они разложнији слатко насмејали пошто им је све то личило на игру. Али тај инцидент је, на чуђење многих, изазвао званично реаговање Анкаре, која као да је почела да губи живце после економских санкција Москве. Према првим рачуницама, те санкције би, наиме, Турску могле да је коштају неколико милијарди долара.

„Пролазак руског брода на овај начин јесте провокација и ми очекујемо да се такви поступци, који нису у складу са међународним правом, више не понове”, истакли су у Министарству спољних послова у Анкари у протесту који је уручен руском амбасадору Андреју Карлову.

У Москви су одбацили те оптужбе.

„Наш брод није повредио ниједно правило приликом проласка кроз Босфор. Према конвенцији из Монтреа, обезбеђивање брода је легитимно право његове посаде”, речено је у МИП-у Москви.

Блокирање Босфора би било грубо кршење међународног права и конвенције из Монтреа. У Москви се надају да до тога неће доћи и овим поводом подсећају да Анкара то није учинила чак ни за нацистичке бродове у време Другог светског рата.

У Турској су протестовали, али засад не најављују посебна ограничења за руске војне бродове, без обзира на тешке оптужбе које свакодневне лете на релацији Анкара–Москва и обратно.

„Ми у овом тренутку не планирамо да мењамо одредбе конвенције из Монтреа којим је регулисан пролаз страних бродова кроз мореузе”, изјавио је представник МИП-а Танжу Билгич. Он је, међутим, нагласио да се та могућност не може до краја искључити поготово уколико у међувремену „искрсну нове околности” за пролазак кроз Босфор и Дарданеле. Шта би то практично могло да значи, то у Анкари у овом часу не објашњавају.

Ово није први пут да се у Турској размишља о изменама тог документа, који је наводно време прегазило, пошто је на снази 79 година. То се потезало и у време грузијске кризе око Јужне Осетије и Абхазије 2008. године и током недавног отцепљења Крима од Украјине. У Москви се изнова залажу за поштовање те конвенције, која је досад преживела многе политичке игре и изазове.

Пролаз кроз Босфор и Дарданеле, које контролише Турска, регулисан је конвенцијом која је усвојена у Монтреу 20. јула 1936. У доба мира сви трговачки бродови уживају слободну пловидбу кроз мореузе. Ратни бродови, они већи, могу пролазити, али по одређеној процедури и њихов долазак се мора унапред најавити осам до 14 дана. У конвенцији се прави разлика између прибрежних земаља и оних које не излазе на Црно море. У време рата или ратне опасности Турска може да за војне бродове пропише посебан режим пловидбе кроз мореузе који раздвајају Европу и Азију. Ревизија конвенције може да се изврши, како је у Монтреу својевремено договорено, на истеку сваке друге деценије, то јест овог пута 2016. године.

Војни бродови земаља изван црноморског региона могу да остају у том затвореном мору најдуже 21 дан и њихов улазак и излазак кроз мореузе контролише Анкара. Конвенцију из Монтреа су потписале Турска, Грчка, Румунија, Совјетски Савез, Велика Британија, Француска, Јапан, Краљевина Југославија… САД тада нису биле заинтересоване за тај договор и нису учествовале у доношењу конвенције.