петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Авганистан све немоћнији пред талибанима

Нападом на Кандахар милитанти опет показали да су ојачали довољно за угрожавање великих градова и војних база
Аутор: Владимир Вукасовићуторак, 15.12.2015. у 08:15
Припадник авганистанских безбедносних снага обезбеђује подручје у близини шпанске амбасаде након напада талибана (Фото: Бета/АП)

Колапс безбедносних снага и, уопште, авганистанске државе, у чију је изградњу након инвазије 2001. године Америка уложила 65 милијарди долара, талибани су потпуно разоткрили када су се у јуну пробили у престоницу Кабул и насрнули на национални парламент у тренутку док се у њему одлучивало ни о коме другоме до о новом министру одбране. Симболички посматрано, за тим понижењем не заостаје много ни последњи препад талибана, који су још једном доказали да су ојачали довољно да угрожавају и велике градове, овог пута Кандахар, где су се с оружјем успели провући кроз заштитни прстен око друге највеће војне базе у земљи, у којој су, уз домаћу армију, стациониране и трупе НАТО. И опет су поручили, као када су прекинули гласање о министру одбране, да се само они питају хоће ли бити мира, јер у базу су продрли док су на међународној конференцији у суседном Пакистану регионални актери расправљали о томе како да отклоне међусобне разлике и заједно помогну да се Авганистан најзад врати на ноге.

Неколико дана након што је тај напад одбијен, талибани су се вратили у Кабул, и то у његов добро заштићен кварт, где се налази шпанска амбасада, чију је гостинску кућу група радикалних исламиста држала под опсадом сатима пре него што је ликвидирана. До тог тренутка, већ је за собом оставила седам жртава а портпарол талибана, како је пренела „Ал Џазира”, није пропустио да се не наруга властима због тога што нису у стању да гарантују безбедност ни у четврти с тешким обезбеђењем.

И исход њиховог насртаја на Кандахар одражава тренутно стање у Авганистану: погинуо је отприлике подједнак број талибана и домаћих војника, њих десетак, цивила је страдало готово четири пута више, најмање 38, док су сви припадници страних јединица остали неповређени. Истина, многи војници међународне коалиције јесу досад страдали у Авганистану, што је један од разлога из којих је Америка број својих људи у тој земљи са почетних 100.000 свела на мање од 10.000, планирајући да и њих потпуно повуче наредне године. Од тога је Барак Обама недавно одустао, наредивши да се до даљег у Авганистану задржи 5.500 војника, управо због тога што за ових 14 година америчке трупе нису могле да потпуно сломе талибане, већ су се њихови напади само појачали, ободрени повлачењем страних трупа, да би овог пролећа букнула најжешћа офанзива тог покрета откако је оборен с власти коју је деведесетих приграбио у грађанском рату.

Пре напада на базу у Кандахару и уз онај у Кабулу, досадашњи врхунац те офанзиве био је када су талибани крајем септембра заузели Кундуз, из којег су истерани тек након две недеље. Премда је било индиција да се први пут након много времена спремају за отимање једног града – уместо да се држе руралних забити које су им слабо организоване авганистанске војне и полицијске јединице у великој мери препустиле концентришући се на одбрану већих места, својих испостава и важних путева – талибани су свеједно успели да се инфилтрирају у Кундуз и из њега избаце бранитеље. Већ тада је почело пребацивање одговорности за безбедносне пропусте, што је након хаоса у Кандахару кулминирало оставком шефа авганистанске тајне службе.

Око 70 процената становништва данас живи на мање од 1,7 долара дневно, дубоко испод границе сиромаштва, што их, заједно са све већом опасношћу од талибана и ИД, масовно тера на избеглиштво ка Европи 

Пре него авганистанска војска и полиција, које се и даље финансирају страним донацијама, од којих зависи и највећи део националног буџета за цивилне намене, претња талибанима су унутрашње размирице, у којима је ривалска фракција недавно и пуцала на новог вођу талибана, мулу Мансура, после чега је вест да је издахнуо демантована аудио-снимком на којем се чује његов глас. Покрет слаби и то што немало бораца приступа Исламској држави (ИД), која је и у овом случају, као у Сирији, Ираку и Либији, искористила пометњу у земљи да се ушанчи и рашири. У земљу пристижу и исламисти из региона, за које се у северном суседу Таџикистану и околним земљама плаше да планирају да искористе порозну авганистанску границу као коридор којим ће се готово без муке ушетати у бивше совјетске републике централне Азије и Кину, која се прибојава проблема с исламским радикалима у пограничној области Синђијанг.

У Авганистану се, међутим, највише плаше границе с Пакистаном, за којег верују да потајно подржава талибане и да је саботирао пролетос поведене мировне преговоре с њима тако што је управо када су напокон успели бити организовани пустио да процури вест о томе да је мула Омар, вођа покрета, умро још пре две године. Након тога су међу талибанима почеле борбе за преузимање контроле над групом, у којима је воља за преговорима о миру збрисана.

Осим по безбедност, повлачење страних трупа, ма колико сада било успорено, претња је и по економско стање Авганистана. Због њиховог одласка, како је председник Ашраф Гани недавно рекао у интервјуу за „Шпигл”, стотине хиљада људи, које су им пружале разне услуге, остале су без посла који се не може лако заменити другим у земљи чија је привреда разорена ратовима већ неколико деценија. Око 70 процената становништва данас живи на мање од 1,7 долара дневно, дубоко испод границе сиромаштва, што их, заједно са све већом опасношћу од талибана и ИД, масовно тера на избеглиштво ка Европи, утолико пре што Пакистан намерава да избаци она два милиона Авганистанаца који су на његовој територији нашли уточиште у протеклим деценијама.


Коментари5
8c5fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ProPolitikin Hrvat
Ameri uvijek laksi jezik nadju sa ekstremistima, fanaticima i slicnom ''bulumentom'' po zemljama u kojima imaju interes, jer sa normalnim, skolovanim i inteligentnim stanovnistvom oni nemaju sta da traze, ti ih procitaju u vrlo kratkom vremenu. Iz navedenog razloga i imamu situaciju bivse YU, Ukrajine, Libije, Sirije, Avganistana, Iraka, pojedinih zemalja Juzne Amerike, Afrike, Azije itd.
jovan maksimovic
Avganistan je tipican primer "izvoza", zapadne demokratije. maksa36
Леон Давидович
Шта су радили Американци све ове године ? Талибани долазе на власт? Када је Совјетски Савез ратовао против тог зла, читав Запад плус још неки стао је на страну џихад ратника. Ето ртезултата.
potkivač
Zovite Putina on ima iskustva! A vec se i pokazao. Bar da pokupi one silne tenkove, kamione i cisterne koje su mu talibani unistili.
vec vidjeno
Bili su Rusi (tada Sovjeti) vec jednom u Avganistanu i lose su prosli...
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља