субота, 16.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:10

Зоне слободне експлоатације

Званично, сврха ових „зона” је да привуку стране инвестиције, али поједини аналитичари сматрају да оне само обезбеђују пореске олакшице компанијама које би у сваком случају биле инвеститори
Аутор: Миленко Срећковићуторак, 15.12.2015. у 08:15
Слободна зона Амтек (Фото А. Исаков)

Домаћа економска политика у последњих петнаест година превасходно рачуна на стране инвестиције као на најсигурније, често и једино, решење за свеприсутну незапосленост. Та политика заслужна је и за образовање „слободних зона”, територија појединих српских општина у којима се корпорацијама додељују специјалне привилегије за започињање производње и отварање нових радних места. На тај начин, компанијама је омогућено да послују, не плаћајући пуну цену производње, чији су трошкови у знатној мери пребачени на државу или друштво у целини.

Претеча концепта „слободних зона” јесте опште познато инвестирање мултинационалних компанија у „банана републике”, које су давале земљиште, јефтину радну снагу и инфраструктуру за пољопривредну производњу намењену извозу. У свету данас постоји више од пет хиљада „слободних” или бесцаринских зона. У њима је запослено око 43 милиона радника, чији највећи део чине Кинези.

„Слободне зоне” у Србији нису ни издалека оствариле циљеве због којих су формиране и издашно промовисане од политичке елите. У њима је запослен веома мали број радника, а неке од њих су и угашене јер у њима ниједна компанија није започела с радом. Иако у Србији постоји 13 „слободних зона” (са укупно 262 предузећа корисника), при чему неколико постоји већ више од десет година, у њима је запослено само око 19.000 радника (својевремено је само „Застава” запошљавала 36.000). У „слободним зонама” у Србији плате су по правилу ниске, а радни услови на незавидном нивоу.

Неке од метода сузбијања радничког отпора које су уобичајене у „слободним зонама” широм света јесу стварање неколегијалне атмосфере у којој влада неповерење и страх, формирање приватних радничких организација које имитирају синдикате ради потписивања колективног споразума у интересу послодаваца, моментално отпуштање запослених који са својим колегама дискутују о оснивању правог синдиката, потписивање уговора на одређено који је довољно не обновити да би се ослободили неподобних радника итд.

Званично, сврха ових „зона” је да привуку стране инвестиције, али поједини аналитичари сматрају да оне само обезбеђују пореске олакшице компанијама које би у сваком случају биле инвеститори. У самој Србији, расположива документација јасно сведочи да су у одређеним случајевима пореске олакшице накнадно додељене компанијама које су већ давно пре тога почеле са радом.

„Слободне зоне” постоје и код наших суседа, што доприноси регионалном надметању у привлачењу страних инвестиција. Корпоративна претња измештањем производње и истицање „погоднијих услова” у суседним земљама редовне су методе за добијање већих привилегија. На тај начин, долази до повећања привилегија корпорација и до општег снижавања стандарда у заштити радничких права.

Свако ко је последњих година путовао кроз Македонију, на граници би добио поздравну телефонску поруку тамошње телефонске компаније која гласи: „Добродошли у колевку цивилизације.” Однедавно се на Си-Ен-Ену врти промотивни спот македонских „слободних зона” који позива стране компаније да инвестирају јер ће у првих десет година бити у потпуности ослобођене пореза, док се између редова провлачи и рекламирање јефтине радне снаге, као у ранијем споту Владе Србије. Како је цивилизацију у њеној античкој „колевци” одликовао тадашњи робовласнички систем, у поређењу са садашњим израбљивањем радника, изгледа да се цивилизација за више од две хиљаде година није помакла напред ни за педаљ.

Председник Покрета за слободу


Коментари4
0b522
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Barbara Aksentijević
Штета што је мало оваквих рендгенских снимака наше стварности. Али и то је изгледа питање слободе и њеног опозита - савремене демократије. Ипак и Покрет је нешто :)
У главу брате
Појели смо ... петог октобра, заједно са милошевићевим лоповима требало је и вође назови опозиције бацити у тамницу и кључ у Дунав. Остаје нам само да се одселимо одавде док још можемо, и само једном да се вратимо како би сахранили родитеље.
Леон Давидович
Не дозвољава се пословање државним предузећима, јер гле где да државна предузећа буду успешна , то је јерес, већ се дају све погодности приватницима да експлоатишу рад и пуне своје џепове.
Nenad Lukic
Postovani, zasto ne organizujete radnike da izvade sav preostali novac iz dzepa, zaloze svu pokretnu i nepokretnu imovinu, dignu kredite i naprave idealna preduzeca (ili jos bolje otkupe "svoja" koja su na privatizaciji) gde ce svi biti i vlasnici i svi ce rukovoditi procesom proizvodnje, prodaje, nabavke i dr. a i deliti sav profit. Zar je to tesko? Ili je pomalo rizicno? Ili gde je mnogo babica kilavo dete? Sta mislite zasto u vojsci niko nista ne pita obicne vojnike, a verovatno ima i inteligentnih a i pametnih (oni koji koriste inteligenciju) vojnika? Zasto cekati domace i strane robovlasnike-investitore? Zasto cekati korumpirane politicare? Sami ne mogu, nece,....? Pa onda zna se sta ih ceka. Ko je bio cvrcak u mladosti taj je mrav u starosti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља