среда, 08.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:46

Ко је остао кратак при продаји Телекома

Аутор: Аница Телесковићпонедељак, 14.12.2015. у 22:02
(Фото А. Васиљевић)

При­ва­ти­за­ци­о­ни са­вет­ник „Ла­зард” нај­бо­ље је про­шао у при­чи око про­да­је „Те­ле­ко­ма”, без об­зи­ра на то што се овај по­сао не­у­спе­шно за­вр­шио. Ка­ко са­зна­је „По­ли­ти­ка” из не­ко­ли­ко из­во­ра, „Ла­зард” ће сво­је услу­ге на­пла­ти­ти 638.000 евра. То је фик­сна про­ви­зи­ја ко­ја је би­ла пред­ви­ђе­на уго­во­ром, ко­ју ће пла­ти­ти „Те­ле­ком Ср­би­ја”, а ко­ја укљу­чу­је тро­шко­ве при­ва­ти­за­ци­о­ног са­вет­ни­ка, услу­ге ре­ви­зо­ра и адво­ка­та.

Да је „Лазардов” посао у Србији успешно обављен, ова компанија би добила и додатних 0,3 одсто од укупне вредности трансакције. Упућени у консултантске послове кажу да се на трансакције веће од милијарду евра проценат зараде приватизационог саветника обично врти око један одсто. Што значи, да је најбољи понуђач, примера ради понудио 1,4 милијарде евра, а да је Влада то прихватила, да би „Лазардова” провизија била већа од 4 милиона евра. Ларазд овај новац неће добити, јер је тендер пропао.

Лазард: У „Телекому” 3.632 прекобројна
Према нашим сазнањима, приватизациони саветник „Лазард” проценио је да је у „Телекому” вишак 3.632 особе. Процена синдикалаца је да се на списку прекобројних налази од 1.000 до 1.500 људи. И то у наредне три године. Иначе, број запослених у овој компанији је у последњих неколико година смањен са 14.500 на 8.400.

Иначе, у консултантским пословима је уобичајено да приватизациони саветник договори фискну провизију, као и накнаду у случају да се посао успешно заврши.

Нешто је ређи случају да се договара само исплата провизије у процентима, у случају успешне продаје. Такав случај, на пример, био је 2011. године када „Сити банка” од Србије није добила ни динар, јер уговором није била дефинисана фиксна провизија.

Тада Сити банка од Србије није добила ни динар, јер уговором није била дефинисана фиксна провизија. Међутим, како кажу наши саговорници упућени у консултантске послове, таква врста уговора за државу може да носи одређени ризик, јер онда приватизациони саветник може по сваку цену да предлаже и инсистира на продаји не би ли зарадио. Нека врста обезбеђења, пре четири године била је минимална цена. Пре него што је ушла у тај посао држава је поставила праг од 1,4 милијарде евра испод ког неће ићи. На тендер се јавио само један заинтересовани понуђач – „Телеком Аустрија”, који је понудио 1,1 милијарду евра.

Овога пута, међутим, званично није објављено ко је дао најбољу понуду. Премијер Александар Вучић објашњавао је новинарима да те детаље не може да открије јер би прекршио уговор о тајности података са приватизационим саветником.

Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија, каже да је процес продаје у великој мери био сакривен од очију јавности.

– Влада је тако поступала, јер је приватизациони саветник предложио тај модел продаје. Колико сам разумео, циљ је и био да се комуницира директно са фирмама које су исказале заинтересованост за продају. Та тактика, иако овога пута није уродила плодом, можда у неким случајевима може да буде добра за продају, али је лоша са становишта транспарентности. Наравно да би било боље да су се понуде јавно отварале и да се надметање око цене обављало на некој врсти аукције – каже Ненадић и додаје да је овде било преломно то што је приватизациони саветник предложио.

Додаје и то да не зна на који начин и да ли ће бити ангажован професионални менаџмент за управљање „Телекомом”, али да је важно да уговор буде јавно објављен. Да за грађане Србије не буде тајна свако слово тог документа, као што је тајна у случају „Железаре Смедерево”, каже Ненадић.

Иако су детаљи о тендеру били тајна, неке информације ипак су процуреле у јавност. Осим „Апола”, који се јавио заједно са „Телекомом Словенија”, понуду су доставили и инвестициони фонд „Колбек”, „Авдент интернешнел”, „Мид Европа партнери”, руски МТС и „Новатор партнерс”. Иако су се њихове понуде разликовале за већину је била заједничка једна ствар – готово сви су у неком тренутку сарађивали са консултантском кућом „Лазард”, која је била приватизациони саветник у овом послу.

Пошто се одустало од продаје, намеће се питање шта је план „Бе”?

Према нашим сазнањима, осим процеса реструктурирања, тренутно се размишља о продаји мањинског пакета акција. Свеж капитал за инвестиције, које су „Телекому” неопходне, можда ће бити прибављен управо на тај начин, наговестио је пре неколико дана премијер. Излазак на берзу са иницијалном јавном понудом такође није искључио.

Судбина „Телекома” ломила се у току претходне седмице. Да је држава можда одустала од продаје чинило се средином недеље. Из изјава високих државних званичника као да је провејавао став да их ниједна понуда није до те мере импресионирала. Министар привреде Жељко Сертић, на пример, гостујући на РТС-у истакао је како би им било лакше да су добили јако добру или јако лошу понуду. „Онда бисмо знали шта нам је чинити”, рекао је Сертић.

Наш извор тврди да је понуда била недовољно ниска да би се лако одбила, али и недовољно висока да би се прихватила.

„Да су дали барем 100, 200 милиона евра више”, рекао је премијер Вучић у петак.

Упућени у преговоре кажу да је то био последњи покушај државе да тврди пазар и да, евентуално погура цену.

Осим ниске цене, како сазнајемо, разлог за одустајање од продаје за премијера Вучића је и то што су отпори у самој Српској напредној странци (СНС) били велики.


Коментари20
e7cf9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

School Name
IPO opcija na Beogradskoj berzi je ravno propasti. Profesionalni menadzment po uzoru na Zelezaru je ravno pljacki (tajnom raspodelom bonusa). Jedini nacin da se dobije pravi menadzment sa postojecim zakonima je privatizacija, a s obzirom da je ponuda odbijena, ovo je pocetak kraja Telekom Srbije.
ko koga obavestava
Stanislav Kalenic@ 1) Telekom nije prodat, zbog niske cene koja je ponudjena. 2)Vecina komentatora zna ko je firma koja je bila savetnik /nije prvi put na nasem trzistu/ a poznat nam je i glavni posrednik. 3) Nemoj, da pises o podrsci drzava jer to ne mozes da dokazes, a nije ni sigurno.
Отело
Сад ће друштво из ФСС (фолирантски савез србистана) да директно завуче руку и буџет због пројекта стадион. Можда се старији сећају једног филма из бивше државе који се звао Стадион и како се завршио.
Stanislav (opozicionar onima) Kalenic
Nisam ni znao da je Telekom prodat, a Lazzard Frerres (barem u Americi naplacuje te usluge of US$1 milion pa navise + deo kao proviziju. Ovo je bagatelna cena za njihov rad jer oni umeju vuka da predstave kao ovcu i obratno - bez puno muke, a pored toga sto su visoki strucnaci imaju podrsku velikih drzava (Britanija, Francuska, Amerika)
др
Кратак је остао Божидар Ђелић који још није ухапшен због лоповлука и криминала којим се бавио док је био у Србији. Вероватно има заштиту неке међународне мафије која иде по свету и пљачка државе и народе. Али добро, доћи ће и он на ред - кад тад.
Bgd na vezi
Ne Djelic nije ostao "kratak" naplatio 600 hiljada evra za savetovanje; a sto ga ne isledjuju u Srbiji, pa novinari treba da pitaju agenciju za privatizaciju, agenciju za borbu protiv korupcije, one koji istrazuju privredni kriminal.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља