среда, 29.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:53

Зимница из планине

Сав сок, пекмез, џем, слатко и компот Драгија Шмигић спрема од шумских плодова које убере у Соколовици. – Вратили се из Београда и обновили домаћинство
Аутор: Драган Борисављевићсреда, 16.12.2015. у 08:33
Драгија Шмигић у свом шпајзу (Фото Д. Борисављевић)

Товрљане испод Соколовице – Радан је једна од највећих планина на југу Србије. Његов велики огранак је Соколовица. А највеће село под њом је Товрљане. И оно се свело на двадесетак „живих” кућа, као и многа у планинским пределима. До ових дана, више од две деценије, била је затворена и школа. Међутим, оно што последњих година овде раде Шмигићи, Петровићи, Бојовићи, Красићи и још неке породице наговештава боље дане.

Куће Шмигића су под Великим кршом, највишим врхом Соколовице. Илија и братанци му Ђорђе, Радивоје и Шмиго обновили су старе куће и изградили и нове. У двориштима се свуда шарени цвеће, савиле се од рода јабуке, крушке, дуње... Пред кућама извире бистра планинска вода, а над извором поређане кошнице са пчелама.

Пред једном од кућа затекосмо Драгију. Муж јој Илија, рече, отишао до шљивика да ореже и очисти шибље и изданке. На столу под надстрешницом свега: оскоруше, купине, дрењине, крушке и јабуке разних врста, ораси... Драга, како је овде сви зову, у великом је послу. Припрема џем од дрењина и сок од крушака, суши на сунцу шљиве и јабуке. А већ је, вели, испунила скоро све полице у подруму соком, џемом, пекмезом, компотом...

– Све ово спремила сам од воћа које смо мој Илија и ја убирали по шуми, ту одмах изнад наших кућа. Има тога колико ти душа хоће, само треба да се потрудиш и набереш јагоде, купине, оскоруше, дрењине, шипурак, брекиње, мукиње... Све чисто, нетакнуто ни људском руком ни хемикалијама. И све ја то претворим у здраву храну. Чувам у подруму који је бољи од сваког замрзивача. И после поделим деци и унуцима. Остане и за мог чичу и мене, а и за госте – казује Драгија Шмигић.

Гледамо: доле се спуштају шумовите долине испресецане потоцима и пропланцима на чијим су ливадама некада пасла стада на хиљаде оваца и на стотине говеда. Сад је све утонуло у тишину. Уто, ето и Радивоја. Био је, вели, код школе да види шта још треба. Овај Илијин братанац, земунски привредник, купио је овде запуштени задружни дом, а део уредио и, уз помоћ општине, отворио школу. Он је ту поред Илијине саградио нову кућу, као и брат му Ђорђе. Са извора увели су и воду у објекте, а одвели је и до школе. Илија и Драгија Шмигић су у Товрљану већ 15 година, од пензионисања. – Ја сам међу последњима отишао одавде у Београд, а међу првима сам се вратио – прича Илија. Иако је Драгија родом из недалеког села Точана, упознали су се случајно тек у престоници. Она је радила у „Трикотажи” у Гроцкој, а он у Ветеринарском заводу. Видели су се, каже, код неког рођака. Допало му се то што му је, док се гостио, очистила ципеле. Од тада се нису растајали.

Завршио је Илија економски факултет и био генерални директор предузећа „Бразде”. Он и Драгија имају сина Дејана, привредника и ћерку Данијелу, економисту. И шесторо унучади, по троје од обоје. Они су сви у Београду, али лета проводе овде.


Коментари2
cc65e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sibirski slavuj
Prelepo. Kada se zavrsi prvi petogosnji plan i uvede struja, voda, kanalizacija bice jos lepse i bolje. Drugi petogodisnji plan dovesce magistralne puteve, pruge i lokalne puteve. Da, samo sto ova dva plana jos uvek traju i ako je onaj prvi poceo 1950 g. a drugi 1955 g. Kada se konacno zavrse unucima uopste nece biti problem da skoknu do sela svojih roditelja. Za sat dva ce biti tamo u kucama sa kupatilima, klima uredjajima, malim simpaticnim prodavnicama, supermarketima, molovima, restoranima, hotelima itd. Konacno ce moci da se vrate u svoj zavicaj i da uzivaju u drenjinama, kupinama, kruskama i svemu drugom sto pruza ova cudesna planina.
Refer Endum
Predivna slika. Pravi praznik za oči nakon svih silnih "zabrinutosti", "pregovora", "istorijskih dana", "IPAP"-a, ambasadora, izvestilaca, Lazarda, poligrafa... Vidim, niko ne komentariše, niko se ne obazire... Valjda zbog slavljeničkog mamurluka nakon herojski "otvorenog poglavlja".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља