петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:26

Српски мозаичари чекају великог владара

Мало је познато да је Милуновић радио мозаик који се сада налази у згради Председништва Србије и тренутно је у лошем стању, каже Оливера Гаврић-Павић ауторка књиге „Мозаик у Србији 1950–2015”
Аутор: Биљана Лијескићчетвртак, 17.12.2015. у 10:05
Мозаик Мила Милуновића, 1949, Југословенско драмско позориште

Књига Мозаик у Србији 1950–2015”  ауторке Оливере Гаврић-Павић (издање Улупудс) прва је публикација о савременом мозаику у Србији уопште. Под одредницом мозаик на српском језику у библиотекама оваква књига до сада није постојала.

– Имала сам као ауторка историјски и критички угао гледања и пошла сам од тога да истражим ко се први бавио мозаиком код нас и схватила да су то били истакнути уметници попут Мила Милуновића, Петра Лубарде, Бранка Филиповића Фила итд. Историја мозаика код нас заправо је непозната – каже Оливера Гаврић-Павић, мозаичарка, која је своја дела представила на бројним самосталним и колективним изложбама у земљи и свету. И извела је више мозаичких композиција на сакралним објектима.

Наша саговорница се присећа да се „заљубила” у мозаик на Факултету ликовних уметности, код професора Ђуре Радловића. Потом се пасионирано бавила мозаиком. Основала је групу „Аметист“ која је постојала од 2001. до 2014. године:

–У тој групи остварили смо задатак да глас о савременом мозаику пронесемо по Србији, Македонији и Црној Гори. Остварили смо бројне поставке и утабали пут млађој генерацији која сад може да отвара изложбе и буде поштована – каже Оливера Гаврић-Павић.

Мозаик у Андрићграду
Ипак, иако немамо велике владаре, имамо велике уметнике као што је Кустурица. Захваљујући Кустурици Бисенија Терешченко је урадила за Андрићград мозаике и он је у младој уметници препознао квалитет и наручио уметничка дела, којих има и у Дрвенграду.

У том периоду је установљена и награда „Мозаик малог формата” која је омогућавала организовање изложбе лауреату, а данас се додељује у виду дипломе. У међувремену се појавила и студентска награда за мозаик.

– За ову књигу пред вама, податке сам скупљала од 2002. године и у Народној библиотеци сам трагала за чињеницама из прошлости и схватила тада да немам довољно грађе за период од Другог светског рата надаље. Чак ми се учинило да је немогуће даље радити и паузирала сам. Ипак, ове године сам све завршила. Истакла бих да се у радионици великог уметника Мила Милуновића заметнуо мозаик код нас. Искра од које је све почело код оних некадашњих старих мајстора је увек била поруџбина. Мало се зна да је Милуновић радио мозаик који се сада налази у згради Председништва Србије и тренутно је у лошем стању. Тај мозаик је камен-темељац и рађен је за Југословенски павиљон на Међународној изложби у Паризу 1937. Првобитно је стајао напољу, представљао је три жене – музе у народним ношњама и ко зна где је све путовао док није стигао до зграде Председништва. Има још монументалних мозаика у згради СИВ-а, у ЈДП-у, Дому културе „Вук Караџић“ – каже уметница.

Сазнајемо и то да је седамдесетих и осамдесетих година прошлог века Снежана Маринковић правила портативне, мале мозаике које је излагала самостално, али њу тада нико није приметио. Наша саговорница сматра да рад Маринковићеве заслужује монографију и самосталну изложбу.

– Деведесетих мозаик доживљава бум. Многи професори су радили на одсеку мозаика, а 1988. долази Ђура Радловић, мозаичар. Он је радио велике послове и нису га занимали медији, а често ни изложбе. Стварао је у тишини као прави мајстор. Испекао је занат радећи мозаике на капели Свете Петке на Калемегдану. Предавао нам је на ФЛУ и ми, његови студенти и прва генерација Петар Вујошевић, Катарина Ђорђевић, Зоран Граовац и ја, препознали смо могућност мозаика – истиче Оливера Гаврић-Павић.

О статусу мозаика данас у Србији наша саговорница каже:

– Ова техника је сада код нас стасала. Мозаик се увек везивао за велике владаре, а као монументална техника је доживео процват са Титом. У СИВ-у Војводине као да сам била у времеплову, јер сам тамо пронашла монументални мозаик Бошка Петровића. Можемо рећи да су се у време великих владара радили монументални мозаици од антике до данас. Пошто ми немамо више велике владаре, будућност кад је реч о овој техници ће бити само у портативном, малом, интимистичком мозаику. Али, ми мозаичари се и даље надамо да ће се нешто лепо десити и да ће се појавити велики владар који ће препознати српске мозаичаре као уметнике. У мојој књизи постоји и одељак о Храму Светог Саве у Београду, у ком се види да црква није препознала српске радионице за изградњу храма највећег српског светитеља – каже Оливера Гаврић--Павић.

Књигa „Мозаик у Србији 1950–2015” објављена је уз помоћ средстава Министарства културе и информисања, а представљена је недавно београдским читаоцима. Прве примерке је већ откупила библиотека Факултета ликовних уметности у Београду.


Коментари4
5128c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Слобо Н
Овакви ретки чланци о нашим "анонимним" уметницима и мајсторима ме увек обрадују јер сазнам понешто што је иначе доступно само онима који се тиме баве ... Нажалост код нас се такве "ствари" и такви људи веома мало, или уопште нимало не (с)помињу.
Deda Djole
Pozdravljam ovu korisnu i jedinstvenu knjigu. I apelujem na gradsku vlast da predivne mozaike koji se nalaze u zgradi predsednistva Srbije i zgradi SIVa, ucine dostupnim gradjanstvu.. Makar povremeno, recimo nedeljom. Jedan od najlepsih - ZASTITNIK TERAZIJA Mladena Srbinovica - nalazi se na Terazijama ali je nazalost slabo vidljiv i nocu neosvetljen. Negde je pisalo da bi Rusija dala oko 40 miliona $ za izradu 17 000 kvadratnih metara mozaika u hramu Sv. Save. Dok ne stignu sredstva, dobro bi bilo ofarbati sive betonske zidove i kupolu hrama svetlom bojom, da nam u hram udje svetlost.
Др Ивана НиколићМишковић
Србија је пуна дивних племенитих талентованих људи а њом - влада Естрада! Парадокс ! Балкански типичан.
Vera
Divno da je takva knjiga napisana. Takodje, trebalo bi da bude vise izlozbi i mogucnosti da se mozaici vide. Tako bi zaljubljenici u umetnost, posebno amateri koji kamencicima stvaraju neki viziju, ponesto i nauce. Bilo bi lepo da to ne bude samo za noc muzeja.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља