уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:33
РЕАГОВАЊЕ

Нужна је коренита реформа ММФ-а

Светска финансијска институција је постала и политички актер
Аутор: Дејан Јововићсубота, 19.12.2015. у 08:15
Вашингтон, седиште ММФ (Фото Танјуг)

У „Политици” је објављен текст г. Боровића „Зашто нам (не) треба ММФ” (16. децембра). Сматрам међутим да су потребне додатне напомене у вези са стварном улогом и начином функционисања ове свакако најутицајније светске финансијске институције.

Познато је да се ММФ, иако му то није посао, често уплиће и у политичке процесе у земљама са којима има склопљене кредитне аранжмане. Тако је постао и политички актер, јер се бави краткорочним и дугорочним структурним реформама привреде и друштва у времену када је криза озбиљна, а новца је све мање. Доктрина ММФ-а базира се на неолиберализму, где се, између осталог, тражи минимум регулаторних функција државе у области привреде. Земљама са дуговима и дефицитима намеће се либерализација трговине, цена, курса националне валуте, камата, страних инвестиција, затим приватизација, смањење јавне потрошње, већа штедња, отпуштање вишка радне снаге, смањење плата у јавном сектору и пензија итд.

У литератури је прихваћен назив да је приступ ММФ-а „монетаристички”. Платни биланс се посматра искључиво као монетарни феномен, где дефицит настаје као резултат неусклађености понуде и тражње новца. Основни рестриктивни монетаристички приступ ММФ-а усмерен је на то како ће задужена земља да враћа дугове, а не занима их развојна компонента и питање запослености.

Добар пример су балтичке земље, које су, следећи рецептуру фонда, морале да драстично смање зараде, а као резултат примењених мера имале су велики пад БДП. Улога ММФ-а, чија политика је у функцији глобалног капитала, јесте да одобрава кредите појединим земљама под условом да прихвате спровођење неолибералне економске доктрине, што се на крају, према оценама многих критичара, своди на политику „економског неоколонијализма”. Највеће користи од оваквог приступа имају велике мултинационалне корпорације и банке, а не грађани земаља које спроводе транзицију. Политика „стезања каиша” коју примењује ММФ већ дужи низ година предмет је разних критика у свету. Амерички економиста, нобеловац професор Џозеф Стиглиц указује да програми штедње и смањења трошкова фонда нису дали позитивне резултате, већ воде паду привредне активности и рецесији. Својим ригидним, једностраним и нефлексибилним приступом, који тражи макроекономску стабилност, а занемарује развој, ММФ је показао да свој кризни модел не прилагођава специфичностима појединих земаља. Познати су примери његових неуспелих програма у Индонезији, Тајланду, Јужној Кореји, Русији, Бразилу, Аргентини, који су овим земљама само погоршали економску ситуацију јер се показало да ММФ више брине о интересу финансијских тржишта него о развоју земље чланице којој треба да помогне.

Од бивших социјалистичких земаља које су прошле транзицију, Словенија, Чешка и Словачка избегле су диктат ММФ-а користећи сопствени модел развоја, док је Русија почела убрзано да се развија када је с фондом прекинула сарадњу. Такође, поједине азијске земље су оствариле високе стопе привредног раста без сарадње са фондом.

ММФ се бори против инфлације, лако прихвата рецесију и пад производње, али занемарује незапосленост и сиромаштво. Његова либерална доктрина наметнута земљама у тешкој економској ситуацији, показала је крупне грешке, па се поставља питање да ли је „уместо ватрогасца постао пироман”. Јасно се показало да ММФ нема више ону улогу у светској привреди коју је имао низ година после Другог светског рата и да систем и институције из Бретон Вудса морају да буду темељно реформисани.

Што се Србије тиче, изгледа да је сарадња са ММФ-ом безусловно нужно зло. Нема сумње да је фонд „стечајни управник” над сваком земљом чланицом у коју дође, а Србија је земља у рецесији и у економској, социјалној и друштвеној кризи, па јој је неопходан ментор попут ММФ-а. Фонд треба да осигура макроекономску стабилност и ојача поверење иностраних инвеститора. Тиме се шаље порука да Србија води одговорну економску политику, а позитиван став ММФ-а директно утиче на процену ризика земље и на услове задужења на међународном финансијском тржишту.

Србија ни убудуће неће моћи без сарадње са ММФ-ом и поред његових великих слабости, јер очигледно није економски довољно јака да сама спроведе нужне реформе, а као дужник има мали маневарски простор да самостално одлучује о рестриктивним мерама које намеће ова институција. Али једностране шаблоне и универзалне „лекове” ММФ-а не треба безрезервно прихватати, јер је пракса показала да је њихово стриктно спровођење доводило до продубљивања кризе, даљег социјалног раслојавања, па и слома привреде.

Научни саветник, редовни члан НДЕС


Коментари11
872a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nuzna je korenita reforma MMF-a
Pretpostavljam da to znaci da MMF treba da odresi kesu i da svakom da onoliko para koliko on trazi, pa ce takav onda imati dovoljno para i za plate i za razvoj i za ko zna sve jos sto on misli da mu je potrebno. Nije samo jasno otkud MMF-u toliko para. Pare MMF poticu od clanarine koju mora da uplati svaka drzava koja hoce da bude clan MMF-a. Ukupno ima 188 clanova MMF-a Jedan od njih je i Srbija. Dodatni prihod MMF- je interes od pozajmljenih para, to jest ako korisnik zajma izvoli da otplati dug a da ne trazi novi zajam, sto se ponekad i desi. Lako je pisati o potrebi reforme MMF ako se nista ne kaze o tome kako to MMF treba da se reformise i koje su i cije su dodatne pare u pitanju. Svako dete moze tako nesto da misli i napise jer to ne kosta nista u Srbiji. Cak ni ugleda.
Vladan Jovanović
Какав је то научни саветник, који заговара задуживање под условима које заговара дужник, а не поверилац?! Па обичан сељак зна да услове за враћање његовог (сељаковог) дуга не одређује он, већ онај који му је позајмио новац.
tipicne komunisticke price
Od kad je sveta i veka, banaka i sirotinje, nije sirotinja bila ta koja je odlucivala ko ce joj zajmiti pare i pod kojim uslovima. Uvek je bilo uzmi ili ne uzmi, i ne gubi moje vreme tvojim pricama o pravdi i postenju i politickim sistemima. Prirodno je da IMF brine i interesu drzava i institucija koje daju novac IMF-u. Za cudjenje je da ta briga sirotinji izgleda kao neka anomalija ili zavera protiv sirotinje, to jest neoliberalizam, kako to sirotinja voli da kaze. Ako ne bi brinuli o tome, IMF ne bi ni postojao jer niko ne bi hteo da mu daje novac. Nezadovoljstvo sadasnje svetske sirotinje IMF-om polazi od pretpostavke da novac koji IMF ima nije niciji, i sto je jos cudnije da ustvari pripada sirotinji koja se zali da IMF na deli taj novac kako njoj treba i kako ona hoce. Kao argument, stalno se prica o nekakvom neoliberalizmu, kao da to nesto znaci, i kao da je nekad postojao neki bolji sistem kad se novac mogao zajmiti po volji sirotinje i bez obaveze otplate zajma.
Neznalica
Oba teksta o MMF-u vrlo dobro objašnjavaju probleme sa kojima se zemlje susreću kada traže njegovu pomoć. Bilo bi lepo da je, sem navođenja zemalja koje su bez pomoći MMF-a uspele da ostvare normalan razvoj, objašnjeno kakva je alternativa. Da nam se podrobnije kaže koje su to ekonomske mere preduzete od strane takvih zemalja. Pretpostavljam, pošto nisam dovoljno stručan , da su i te zemlje prolazile kroz određene teškoće u svom razvoju. Posebno bih voleo da nam se kaže da li te zemlje vode privredu suprotno onome što MMF nameće. Citiram iz teksta: "... либерализација трговине, цена, курса националне валуте, камата, страних инвестиција, затим приватизација, смањење јавне потрошње, већа штедња, отпуштање вишка радне снаге, смањење плата у јавном сектору и пензија." Šta od gore pomenutog su izbegle Slovenija, Češka i Slovačka? I na koji način? Pošteno govoreći, meni je teško da zamislim zdravu i jaku ekonomiju bez takve ekonomske klime.
prava pitanja ali bez odgovora
Moje postovanje. Bolje je biti neznalica nego glupan koji veruje u sve sto mu se svidja da veruje i prihvati lazi o MMF u koje se cesto u srpskoj stampi ponavljaju. Ovaj clanak je verodostojniji od prethodnog ali ne znaci mnogo, uglavnom zato sto sto je MMF u pravu kad ne veruje nekima kojim i ne treba verovati, pa njih gnjavi vise nego neke druge koji se nisu eksponirali kao lazovi i varalice. Ne treba da verujete u price da ima takvih koji rade suportno od zahteva MMF-a u isto vreme imaju i kredite od MMF-a. Postavili ste prava pitanja ali sumnjam da cete dobiti i prave odgovore. To ne bi bilo srpski.
Препоручујем 1
Јелена - пишимо ћирилицом
Све за шта немате глобална знања, преведите на сопствени живот. На пример, ви радите и зарађујете 350 евра. За живот вам треба 400. Да ли ћете се задужити да покријете дефицит? Па може за један месец, али ако се то стално понавља, доћи ћете у ситуацију да морате да распродајете имовину. Имате и другу опцију, а то је да зарађујете више. Да ли ћете променити посао или наћи додатни, на вама је. Али то је једини начин да преживите, а да не дођете до просјачког штапа. Тако и држава. Или ће се стално изнова задуживати и правити све већи дефицит, због кога ће на крају да распродаје имовину буд-зашто, или ће уместо сулудог арчења снаге за мољакање за кредите, ту снагу искористити тако што ће тражити нова тржишта и модернизацију производње која ће та тржишта задовољити. Посао елите једне земље је да тај опоравак и развој осмисли и спроведе. То није нити може бити посао странаца. Они имају сасвим друге циљеве, што је и нормално, јер следе своје интересе. Ми МОРАМО да почнемо да следимо своје.
Препоручујем 20
Јелена - пишимо ћирилицом
Дакле, ММФ није ни једној јединој држави помогао, напротив, али Србији хоће и то зато што сама Србија нема довољно "капацитета"? Значи, Ви, господине Јововићу, хоћете да кажете да сте Ви и Ваше колеге нестручни и да Србија нема стручњака који би могли да осмисле сопствени модел развоја, али имате тек толико знања да Вам је потпуно јасно да ММФ доноси искључиво фискалну консолидацију, тачније обезбеђење враћања кредита страним повериоцима, док истовремено урушава домаћу привреду и води државу у рецесију? Ако је тако, нека нам ММФ-а. Ако сте ви, домаћи економисти, неспособни да осмислите развој државе, нека је уруше странци. А како нам млади масовно одлазе на запад, ускоро нам неће ни бити потребна држава. Нисмо је ни заслужили кад смо неспособни да је чувамо и опорављамо кад је у проблемима, него мислимо да ће то странци боље урадити. Невероватно, колико само одсуства самопоуздања је у нашој елити. Ако се то више уопште може звати елитом.
Neznalica
O kakvom vi samopouzdanju elite govorite? Gde vi živite? Da li ste svesni da se u Srbiji za sve pitaju samo političari, tačnije korumpirani političari, a najčešće samo jedan političar ili još bolje rečeno Vođa? Na koga vi prebacujete krivicu? Na stručne ljude koji nemoćni da imaju bilo kakav ozbiljan uticaj u društvu ili tavore ili beže iz zemlje? Kako vas nije sramota da optužujete na takav način? Navedite jednog ekonomistu koji može pored živog Vučića išta da uradi na svoju ruku. Svako ko se imalo ne slaže sa Vučićevim viđenjem budućnosti Srbije osuđen je na odstranjivanje. Da li ste vi svesni da kada bilo ko od opozicije, medija ili javnih ličnosti iznese kritiku na račun Vučića on prvo izgovori da je put kojim je krenuo dobar pošto se sa njim slažu međunarodne institucije, pre svega EU i MMF? Ako se i udostoji da odgovori? Ko realno tome može da se suprotstavi u ovom trenutku u Srbiji? O čemu vi pričate?
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља