Награда „Златни сунцокрет”, позната као Виталова награда, за 2015. годину додељена је роману Драгана Великића „Иследник” у издању Лагуне из Београда, одлучио је једногласно жири у саставу Владимир Гвозден, председник, Драган Јовановић Данилов и Никола Страјнић.

У образложењу се, између осталог, каже: Драган Великић у роману „Иследник” излаже анатомију душе која се бори против болести заборава тако што, кроз игру сећања и документа, ислеђује властиту путању у јавном и приватном животу, показујући још једном да сложеност егзистенције не налази искупљење у једноставности писањa. Роман је заводљива прича о потрази главног јунака за начином како да прикаже „малу историју”, како да сазда људски и књижевни лик властите мајке, што укључује описе интимних тренутака, али и покушаје објективације њеног живота кроз евокацију писаних и других материјалних остатака. Драган Великић је рођен 1953. године у Београду. Дипломирао је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Од 1994. до 1999. године био је уредник издавачке делатности радија Б92. Писао је колумне за НИН, Време, Данас, Репортер и Статус. Од јуна 2005. до новембра 2009. године био је амбасадор Републике Србије у Аустрији. Живи у Београду као слободни књижевник. Објавио је романе: Via Pula (1988), Астраган (1991), Хамсин 51 (1993), Северни зид (1995), Дантеов трг (1997), Случај Бремен (2001), Досије Домашевски (2003), Руски прозор (2007), Бонавиа (2012), књиге прича: Погрешан покрет (1983), Стаклена башта (1985), Београд и друге и књиге есеја: YU-Атлантида (1993), Депонија (1994), Стање ствари (1998), Псећа пошта (2006), О писцима и градовима (2010).

Књиге Драгана Великића преведене су на петнаест европских језика. Добитник је више значајних књижевних награда (Нинова награда за роман године, Меша Селимовић, Милош Црњански и друге).