среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47
ФЕНОМЕНИ

Градски врапци жртве брзе хране

Мањи број џивџана у великим градовима последица је превише масне и превише заслађене хране коју једу њихови младунци
петак, 18.12.2015. у 19:52
Градски врапци једу превише масти, уместо протеина које добијају од инсеката (Фото Бета/АП/Д. Ловецки)

Према извештајима агенција

Париз – Најновије француско истраживање открило је да су врапци у градовима, баш као и њихови становници, жртве брзе хране. Стручњаци француског Националног центра за научна истраживања (ЦНРС) објаснили су да је мањи број џивџана у великим градовима и метрополама последица хране коју једу, а која је превише масна и превише заслађена за њихове младунце.

Своје закључке донели су на основу посматрања 110 птица (68 одраслих и 42 птића старих неколико седмица) у два града – Ниору и Ла Рошелу, и два села на западу Француске.

Истраживачи су измерили телесну масу, количину масних наслага на врату, величину кљуна, ногу и крила птица.

У поређењу са сеоском популацијом, одрасли градски врапци су за пет до 10 одсто мањи и неколико грама мршавији. Али, парадоксално, њихови младунци су знатно дебљи од својих вршњака на селу, објавио је „Фигаро”.

„Ови подаци указују да градски врапци једу превише масне хране. Јер за добар раст, птићи морају пре свега да узимају протеине, које добијају од инсеката. У градовима, међутим, њихови родитељи лакше долазе до мрвица пица и друге брзе хране”, објаснио је биолог Фредерик Анжеље, пренео је Танјуг.

Он је навео да таква врста исхране не угрожава живот ових малених птица, али да градски џивџани лежу мање јаја, а њихови птићи спорије расту.

Анжеље је напоменуо, међутим, да ово није једини фактор који утиче на смањење броја врабаца у градовима. Наше мале комшије нестају с асфалта и због високог нивоа загађења, како атмосферског, тако и звучног, истакао је он, пренели су француски медији.

Плавокапа афричка зеба (Фото М. Магс/CC by – SA)
Афричка зеба је Фред Астер међу птицамаПариз – Једна мала афричка птица певачица тако вешто степује да би јој позавидео и чувени мајстор ритмичког плеса Фред Астер. Рад ногу плавокапе лептир зебе је тако жустар и брз да је невидљив људском оку, а откривен је тек помоћу специјалних камера које су снимиле необични ритуал парења ових птица.Оно што људско око види као један једини скок на грани, заправо је скакутање с ноге на ногу брзином од три бата сваких 60 милисекунди, навели су немачки и јапански биолози који су проучавали овај феномен. Научници су, такође, открили да је степовање усклађено с песмом коју птице певају током удварања.Овај мали брзински плесач висок је свега 10 центиметара. Потиче из источне Африке и једна је од малобројних врста птица код којих и мужјак и женка изводе ритуал удварања. Глава, тело и реп мужјака су јаркоплави, док су му крила, груди и леђа светлосмеђи. Женка има сличне боје, осим што јој је врх главе смеђ. Током удварања, свака птица са гранчицом у кљуну и високо подигнуте главе пева и ритмички добује ногама.На снимку се може видети да мужјак и женка плешу наизменично.„Захваљујући том снимку, открили смо да, док скакућу, птице истовремено и муњевито степују”, навели су научници, додајући да је ово први пут да је један такав ритуал забележен међу птицама певачицама.Снимак доводи у питање и класичну теорију о сексуалној селекцији, према којој ритуал парења изводе само мужјаци. Танјуг 

 


Коментари2
0d5da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alan Ford
Drasticno smanjenje broja vrabaca i u Beogradu. Razlog je moguce isti koji se navodi tekstu. Nekada ih je bilo u svakom dvoristu ili parku, danas su retkost. I vetruse koje su bile nastanjene u centru Beograda kod doma Armije i nekada zgradi Borbe, inace ugrozena vrsta, su otisle.
Bob Rock
Vetruske su kod nas u Novom Beogradu. Evo jedne na mojoj terasi. Za vrapce se slazem, nazalost.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља