недеља, 19.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

​Ко све учествује у преговорима са ЕУ

Више од 3.000 људи било је ангажовано само на процесу скрининга, а тај број ће се и повећавати сада када идемо у фазу отварања поглавља, каже министарка Јадранка Јоксимовић
Аутор: Биљана Чпајакуторак, 22.12.2015. у 09:05
Министарка задужена за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић и комесар ЕУ за проширење Јоханес Хан (Фото Бета/АП/ЕК)

Србија после отварања првих поглавља мора озбиљно да засуче рукаве ако жели да испуни амбициозни циљ који је означио премијер Александар Вучић како бисмо 2019. били спремни за улазак у ЕУ.

То значи да ће пред људима који ће се у наредне три године оперативно бавити преговарањем заиста бити огроман посао. И то не само кад је реч о усклађивању домаћег законодавства са више од 120.000 европских правних страница, што се процењује као лакши задатак, већ и у примени прописа, што ће, тврде упућени, тек бити прави изазов.

Има ли Србија довољно стручњака да тако брзо и квалитетно обаве тај посао?

Јадранка Јоксимовић, министар без портфеља задужен за евроинтеграције, подсећа да је Србија до сада била веома позитивно оцењивана када је у питању њен административни капацитет и каже да је по томе напреднија у односу на остале државе кандидате у региону.

„Имајући у виду стратешку опредељеност наше државе ка будућем чланству у ЕУ, сви запослени у државним институцијама се на одређени начин баве европским питањима. Тешко је дати егзактну процену колико се људи у администрацији директно или индиректно бави питањима европских интеграција. Можемо да кажемо да је више од 3.000 људи у државној управи било ангажовано само на процесу скрининга, а тај број ће се и повећавати сада када идемо у фазу отварања поглавља”, истиче Јоксимовић.

Можда ће, како каже, чланови Преговарачког тима чешће бити у директном контакту са својим колегама у Бриселу, али ће за квалитетне реформе и усклађивање с правилима и стандардима ЕУ „бити неопходно да сваки службеник, на централном, покрајинском или локалном нивоу пружи лични допринос у овом процесу”.

У вези с неким критикама о недовољној кадровској припремљености наше мисије у Бриселу, рецимо да на сајту те мисије пише да је ту, поред шефа мисије, још 20 чланова, и да ће бити настављено „јачање кадровских и техничких капацитета”, „сходно потребама за пружање подршке и праћење приступних преговора са ЕУ”.

Како то изгледа по конкретним поглављима?

„У активностима Преговарачке групе за поглавље 32 руководећу улогу је имало Министарство финансија, за поглавље 35 руководећу улогу је имала Канцеларија за КиМ, наравно, уз још читав низ институција. Што се тиче преговарачких поглавља 23 (Министарство правде) и 24 (Министарство унутрашњих послова), у раду ових преговарачких група учествује још већи број институција, за поглавље 23 – још 27, а за 24 представници још 19 институција. Посебан квалитет раду преговарачких група 23 и 24 даје укључивање грађана и кроз Национални конвент и организације цивилног друштва”, каже министарка.

Конвент је тело невладиних организација које прати процес преговора, формирано одлуком скупштинског Одбора за европске интеграције.

Милан Антонијевић, директор Комитета правника за људска права и координатор у Конвенту за поглавље 23, каже да Конвент чини око 700 НВО, док је само за поглавље о људским правима 70 таквих организација и струковних удружења из целе Србије.

Уз опаску да су приликом припреме акционих планова за поглавље 23 рокови били веома кратки, оцењује да ће тек убудуће бити потребно доста посла, времена и стручних људи, јер ће бити и доста статистике, а пратиће се, рецимо, и сва битна суђења, како би се показало да ли постоји борба против корупције.

План да све припреме за ЕУ буду завршене у наредне три године Антонијевић оцењује амбициозним. „Праву процену да ли ћемо у томе успети можемо да дамо тек 2017, кад буде рађен први пресек учињеног, а први тест биће крај 2015, када се буде видело шта је све од предвиђених закона прихваћено, а ја сам ту мало песимиста”, каже он.

За Драгана Поповића, координатора за поглавље 35 Националног конвента и директора Центра за практичну политику, 2019. представља преамбициозан план. „Мислим да је потпуно немогуће да се толико комплексан посао као што је имплементација европског законодавства уради за тако кратко време”, каже Поповић, у уверењу да то није добро, чак и када би било могуће.

Објашњавајући да је улога цивилног сектора у поглављу о Косову да нуди решења за која мисли да су добра у појединим деловима нормализације односа, он каже да је само у његовој радној групи 25 невладиних организација. Објашњавајући да имају редовне састанке с Марком Ђурићем, директором Канцеларије за КиМ и његовим тимом, који их информишу докле су стигли преговори, наглашава да се још не зна шта ће тачно бити садржина преговора у поглављу 35.

----------------------------------------------------

Први пут о трошковима усаглашавања

Упитана колико је новца предвиђено за европске послове у 2016. и да ли га има довољно, Јоксимовићева одговара да буџет не препознаје средства за „европске послове”, већ да је урађен на основу предлога планираних мера и активности свих државних органа.

„Приликом дефинисања својих потреба, државни органи руководили су се приоритетима Владе, а европске интеграције и мере у вези с овим процесом свакако су биле у фокусу. Значајно је напоменути да ће Србија до краја фебруара 2016. усвојити ревидирани Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ, тзв. НПАА. У овом документу први пут ће бити инсистирано да се наведу сви додатни трошкови који ће бити узроковани усаглашавањем наших прописа с правилима ЕУ. Тиме ће се стећи услови за ближе сагледавање финансијских потреба у оквиру процеса приступања ЕУ”, каже Јоксимовићева.


Коментари4
f7c82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан
Да, биће потребно пуно радног ангажовања администрације. До сада је било само 3000 људи а од сада ће можда 30 хиљада или 300 хиљада. Можда је потребно да у Агенцијама Владе Србије запослимо још 16000 људи колико их тренутно има. Ако поредите овај број запослених у Агенцијама најбоље је узети за пример једно државно предузеће ЈП "Пошта Србије" које има 15000 запослених и које доноси приход овој држави. А шта раде Агенције? А шта раде министарства. И министарка Кори Удовички признаје да Држава не зна колико има запослених а још мање колико им је запослених реално потребно? Можда би требало увести још неки порез? Можда ПДВ на ПДВ, пошто већ имамо глобални апсурд у фискалној економији да се на државне акцизе наплаћује ПДВ - што не постоји нигде у свету само у Србији! Ето решења - уведимо порез на порез на порез и запослимо још пар десетина хиљада партијских кадрова у администрацији јер не можемо да постигнемо отварање поглавља!!!?
Zoran Stojkovic
A sta kaze MMF? Pocinjemo sa poskupljenjem. Prvo elektricna energija. Slede: ulje, secer, zestoka pica itd. itd. A sta ce pojeftiniti? Zna se, radna snaga. Dobrodosli u €U.
Slobodan Ratković
"A ti Srbijo,kuda si pošla,za Evropom?Ti nikada nisi išla njenim putem i nikad za njom.Ti si imala svoju misao,svoju veru,svoga Gospoda i svoj put.Nazad na svoje,ako hoćeš da se spasiš.Sa tudje bljuvotine vrati se svome Hristu i On će te osvetliti i spasiti".VLADIKA NIKOLAJ Da li ove mudre i toliko puta obistinjene i proročanske riječi našeg Sv.vladike, i uz to izgovorene prije,više decenija,zaista shvataju ovi današnji Srbi?Ili su im zaista sladje tudje bljuvotine od domaćeg hljeba i soli?S.R.
Vera Sobat
Gospodine Slobodane Ratkovic, javljate li se iz ranog srednjeg veka??? Mora ipak da postoji vremenska masina za vracanje u rane srednje vekove....imamo dosta nasih ljudi koji nikako da shvate da zive u 21-veku, da smo mali, da nismo SILA kao u vreme Cara Dusana, da smo okruzeni NATO-slugama koji nas "mnogo postuju i koji nam zele dobro", zapadnim neprijateljima koji su oduvek pokusavali da Srbiju svedu na BGD-pasaluk....itd...itd...ako hocemo da OPSTANEMO mi Srbi MORAMO da shvatimo da INAT vise ne spasava....g.Ratkovicu iz 10-tog veka.......
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља