петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57
ДОСИЈЕ: НОВЕ АНТИЏИХАДИСТИЧКЕ КОАЛИЦИЈЕ

Великим силама важни једино лични интереси на Блиском истоку

Аутор: Владимир Вукасовићуторак, 22.12.2015. у 11:05
Ј. Прокопљевић

Бор­ба про­тив Ислам­ске др­жа­ве (ИД) по­чи­ње да ли­чи на ви­це­ве ко­је Аме­ри­кан­ци по­чи­њу пи­та­њем: ко­ли­ко је пси­хи­ја­та­ра или тр­го­вач­ких пут­ни­ка или при­пад­ни­ка би­ло ко­је гру­пе љу­ди ко­јој се же­ли под­смех­ну­ти – по­треб­но да би се за­вр­ну­ла си­ја­ли­ца? За за­ку­ца­ва­ње по­след­њег ек­се­ра у мр­твач­ки сан­дук „ка­ли­фа­та” мно­же се ме­ђу­на­род­не ко­а­ли­ци­је, а да он не са­мо што ни­је ис­те­ран из Си­ри­је и Ира­ка не­го по­ста­је све смр­то­но­сни­ји и у дру­гим ре­ги­о­ни­ма Ази­је и Афри­ке, све озбиљ­ни­је пре­те­ћи и Евро­пи. На­кон аме­рич­ке и ру­ско-иран­ско-си­риј­ске ко­а­ли­ци­је упра­во је фор­ми­ра­на и са­у­диј­ска ко­а­ли­ци­ја за рат про­тив ИД и те­ро­ри­зма уоп­ште, док са­вез с истим ци­љем, са­чи­њен од чла­ни­ца Шан­гај­ске ор­га­ни­за­ци­је за са­рад­њу (ШОС), на­ја­вљу­је и Ки­на. Као да то ни­је до­вољ­но ком­пли­ко­ва­но, мно­ге чла­ни­це са­у­диј­ске ко­а­ли­ци­је су већ део аме­рич­ког са­ве­за, док је, уз Ки­ну, кључ­ни играч у ШОС-у Ру­си­ја. Сад, да­кле, има­мо ме­ђу­соб­но су­прот­ста­вље­не ан­ти­те­ро­ри­стич­ке ко­а­ли­ци­је уну­тар ко­јих су дру­ге ко­а­ли­ци­је, ко­је ни са соп­стве­ним при­ја­те­љи­ма не де­ле све ин­те­ре­се. У овом слу­ча­ју пи­та­ње гла­си: ко­ли­ко је ба­бу­шки, ко­је јед­на дру­гу из­ну­тра гре­бу, по­треб­но да би се уни­шти­ла ИД?

                                                                               *    *    *    *

Пре са­мо два ме­се­ца, не­ду­го на­кон по­чет­ка ру­ске вој­не ин­тер­вен­ци­је у Си­ри­ји, па и још ско­ри­је, по­сле ма­са­кра ко­ји је Ислам­ска др­жа­ва (ИД) по­чи­ни­ла у Па­ри­зу 13. но­вем­бра, не­ма­ло ко­мен­та­то­ра је по­тр­ча­ло да про­це­ни ка­ко се си­ту­а­ци­ја то­ли­ко дра­стич­но про­ме­ни­ла да је ми­ре­ње су­прот­ста­вље­них ин­те­ре­са ве­ли­ких си­ла на Бли­ском ис­то­ку  не­ми­нов­но и да је гло­бал­на ко­а­ли­ци­ја за за­ти­ра­ње „ка­ли­фа­та” на по­мо­лу. Али, док се ши­ром све­та са­да стре­пи од но­вих те­ро­ри­стич­ких на­па­да, да се не спо­ми­ње око осам ми­ли­о­на љу­ди Си­ри­ја­ца и Ира­ча­на још од про­шлог ле­та за­ро­бље­них на те­ри­то­ри­ја­ма ко­је су оку­пи­ра­ли бор­ци Абуа Ба­кра ел Баг­да­ди­ја, ве­ли­ке си­ле и да­ље на уму има­ју и за­лог ко­ји им, у нај­ма­њу ру­ку, ни­је ва­жан ма­ње од ми­ра: соп­стве­но по­зи­ци­о­ни­ра­ње у јед­ној од кључ­них обла­сти све­та.
Не ви­ди се ни да би то мо­гла про­ме­ни­ти ан­ти­те­ро­ри­стич­ка али­јан­са под вођ­ством Са­у­диј­ске Ара­би­је, ни­ти ка­ко ће она уоп­ште функ­ци­о­ни­са­ти. Ка­да је ње­но ства­ра­ње об­ја­вио ми­ни­стар од­бра­не, принц Му­ха­мед бин Сал­ман, нај­ин­те­ре­сант­ни­је је би­ло оно што ни­је пре­ци­зи­рао: под­ра­зу­ме­ва ли она фор­ми­ра­ње за­јед­нич­ких сна­га за бор­бу 34 др­жа­ве чла­ни­це, ма­хом с ве­ћин­ски му­сли­ман­ским ста­нов­ни­штвом, од Ма­у­ри­та­ни­је до Ма­ле­зи­је, и ула­зак тих тру­па у ди­рект­ну бор­бу или пак са­мо раз­ме­ну оба­ве­штај­них по­да­та­ка и ин­тен­зи­ви­ра­ње ва­зду­шних уда­ра ко­је су не­ке од тих др­жа­ва и ра­ни­је из­во­ди­ле у ко­ор­ди­на­ци­ји с Аме­ри­ком. Прин­че­ве ре­чи да не ис­кљу­чу­је упо­тре­бу коп­не­них тру­па, за­ви­сно од по­тре­бе, под­јед­на­ко мо­гу да зна­че све и ни­шта.

Упа­дљи­во је би­ло још јед­но из­о­ста­вља­ње – у ко­а­ли­ци­ји не­ће би­ти Ира­на, огор­че­ног ри­ва­ла Са­у­диј­ске Ара­би­је, као ни још две др­жа­ве под Те­хе­ра­ну бли­ским ши­ит­ским ре­жи­ми­ма, Си­ри­је и Ира­ка, ни­ти је њо­ме об­у­хва­ћен Ав­га­ни­стан, у ко­јем је ИД све ја­ча. Упр­кос то­ме, принц је на­ја­вио да ће се са­вез усред­сре­ди­ти на бор­бу про­тив те­ро­ри­зма, осим у Ли­би­ји, Егип­ту и Ав­га­ни­ста­ну, упра­во у Си­ри­ји и Ира­ку, за шта си­гур­но не­ће до­би­ти одо­бре­ње та­мо­шњих вла­да. Ван ко­а­ли­ци­је, прем­да је она опи­са­на као ује­ди­ње­ње ислам­ског све­та про­тив те­ро­ри­зма, оста­ли су и Ал­жир, Оман и Ери­тре­ја, па и бив­ше со­вјет­ске ре­пу­бли­ке из цен­трал­не Ази­је, ма­да џи­ха­ди­сти и њи­ма пре­те.

Та­ко је про­па­ла при­ли­ка да се ство­ри, ако гло­бал­на, па ни све­му­сли­ман­ска, још ни­су мо­гу­ће, ма­кар ре­ги­о­нал­на ко­а­ли­ци­ја про­тив ИД.

Дру­го се ни­је ни оче­ки­ва­ло. Са­у­диј­ци и Иран­ци су на су­прот­ним стра­на­ма у Си­ри­ји око суд­би­не пред­сед­ни­ка Ба­ша­ра ел Аса­да, ко­јег Те­хе­ран по­ма­же фи­нан­сиј­ски и вој­но, док је Ри­јад иза не­ких од гру­па ко­је га на­сто­је сру­ши­ти. Су­нит­ске зе­мље с Бли­ског ис­то­ка че­сто оп­ту­жу­ју Иран да под­у­пи­ре „ши­ит­ске те­ро­ри­сте” ко­ји спре­ма­ју пре­вра­те ши­ром тог де­ла све­та. Пре­ба­цу­ју му и да је под­стре­кач устан­ка ми­ли­ци­је Ху­ти у Је­ме­ну, где је су­нит­ски блок пред­во­ђен Са­у­диј­ском Ара­би­јом про­тив те по­бу­не про­ле­тос по­кре­нуо вој­ну ин­тер­вен­ци­ју. Та зе­мља је и да­ље по­де­ље­на фрон­том, а ха­ос су за ши­ре­ње ис­ко­ри­сти­ле Ал Ка­и­да и ИД. 

Не са­мо ту, не­го и дру­где, ИД бу­ја упра­во на раз­до­ру ши­и­та и су­ни­та, чи­јим се је­ди­ним пра­вим за­штит­ни­ком про­гла­ша­ва, успе­ва­ју­ћи по­не­ко­га и да убе­ди да је за­и­ста та­ко. На­ја­вље­на ан­ти­те­ро­ри­стич­ка ко­а­ли­ци­ја Са­у­ди­ја­ца пре ће би­ти – као и њи­хов рат у Је­ме­ну про­тив ми­ли­ци­је ко­ја ипак пред­ста­вља от­при­ли­ке тре­ћи­ну ста­нов­ни­штва – ви­ђе­на као још је­дан ин­стру­мент Ри­ја­да за ја­ча­ње ре­ги­о­нал­не до­ми­на­ци­је и су­зби­ја­ње ути­ца­ја Ира­на, тог ар­хи­спон­зо­ра те­ро­ри­зма у ње­го­вим очи­ма: уоста­лом, те­шко да је слу­чај­но што ће ме­та те ко­а­ли­ци­је, уз ИД, ка­ко је на­ја­вље­но, би­ти сва­ка те­ро­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја, што би за ку­ћу Са­у­да, су­де­ћи по ње­ној до­са­да­шњој прак­си, мо­гло озна­ча­ва­ти би­ло ко­ји ши­ит­ски по­крет про­тив мар­ги­на­ли­за­ци­је те вер­ске гру­пе у др­жа­ва­ма под су­нит­ским ди­на­сти­ја­ма.

Као ка­ли­бри­ра­ње но­вог ору­ђа Са­у­диј­ске Ара­би­је, ко­ја од до­ла­ска кра­ља Сал­ма­на на пре­сто у ја­ну­а­ру во­ди све екс­пан­зив­ни­ју спољ­ну по­ли­ти­ку, до­жи­вље­на је и про­ле­то­шња на­ја­ва Ри­ја­да слич­на по­след­њој – да ће зе­мље За­ли­ва фор­ми­ра­ти за­јед­нич­ке вој­не сна­ге за бор­бу про­тив свих ко­ји угро­жа­ва­ју мир ре­ги­о­на. Од то­га, ме­ђу­тим, ни­је би­ло ни­шта, ни­ти је то у про­те­клим де­це­ни­ја­ма уоп­ште би­ла пр­ва слич­на на­ја­ва. Али, увек би се ис­пре­чи­ли ра­зно­род­ни ин­те­ре­си ко­ји по­сто­је и уну­тар тог бло­ка. За спре­ча­ва­ње ње­го­ве ду­го­роч­не вој­не ин­те­гра­ци­је, ко­ја се не би за­др­жа­ла са­мо на по­вре­ме­ним за­јед­нич­ким ци­ље­ви­ма ка­кав је на­ђен у Је­ме­ну, до­вољ­но је већ и по­до­зре­ње из­ме­ђу Са­у­диј­ске Ара­би­је и, с дру­ге стра­не, Тур­ске и Ка­та­ра. 

Пропала је прилика да се створи макар регионална коалиција против ИД, ако глобална ни свемуслиманска – још нису могуће

Рас­цеп се већ по­ја­вио и уну­тар но­ве ко­а­ли­ци­је, по­што се ис­по­ста­ви­ло да су Па­ки­стан и Ма­ле­зи­ја из ме­ди­ја са­зна­ле да су ње­не чла­ни­це, док је Ин­до­не­зи­ји ба­рем до­ја­вље­но да се оку­пља са­вез, али не вој­ни, у ка­квом не же­ли уче­ство­ва­ти. То је под­у­пр­ло спе­ку­ла­ци­је да је чи­та­ва при­ча о ан­ти­те­ро­ри­стич­кој ислам­ској ко­а­ли­ци­ји са­мо па­ра­ван за пла­но­ве Ри­ја­да и ње­му нај­бли­жих др­жа­ва или пак пу­ка ин­сце­на­ци­ја ко­јом се од­го­ва­ра на за­мер­ке Аме­ри­ке, па и Ру­си­је и, све че­шће, мно­гих дру­гих зе­ма­ља, да не пред­у­зи­ма­ју до­вољ­но ка­ко би се за­у­ста­ви­ла ИД и да је успе­шна про­па­ган­да „ка­ли­фа­та” по­шаст с ко­јом се је­ди­но му­сли­ма­ни – уз по­моћ оста­лих, на­рав­но – мо­гу из­бо­ри­ти ка­ко се не би по­вам­пи­ри­ла у дру­гом об­ли­ку.

Има­ју, исти­на, Са­у­диј­ци и озбиљ­не раз­ло­ге да за­и­ста же­ле за­ти­ра­ње ИД, ко­ја све че­шће ор­га­ни­зу­је на­па­де на њи­хо­вој те­ри­то­ри­ји. „Ка­ли­фат” има по­је­ди­нач­не фи­нан­си­је­ре из ра­зних др­жа­ва, али је не­при­ја­тељ свим ре­жи­ми­ма, ма­кар не­ки­ма од њих био ко­ла­те­рал­но ко­ри­стан као сред­ство за сла­бље­ње ши­ит­ског бло­ка. Но, до­дат­ни вој­ни тро­шко­ви су по­след­ње што је са­да по­треб­но Ри­ја­ду и њи­хо­вим са­ве­зни­ци­ма, ко­ји се још ни­су ис­ко­бе­ља­ли ни из ин­тер­вен­ци­је у Је­ме­ну. Она је са­мо ку­ћу Са­у­да, пре­ма про­це­на­ма, већ ко­шта­ла ми­ли­јар­де до­ла­ра, у тре­нут­ку ка­да се моћ­на пе­тро­мо­нар­хи­ја због па­да це­на наф­те, као и цео ре­ги­он, су­о­ча­ва с нов­ча­ним про­бле­ми­ма. И вој­ни бу­џе­ти зе­ма­ља За­ли­ва ће на­ред­не го­ди­не пр­ви пут у по­след­њој де­це­ни­ји би­ти сма­ње­ни. Са­у­диј­ска Ара­би­ја, ме­ђу­тим, не од­у­ста­је од до­на­ци­ја су­се­ди­ма ка­ко би их на тај на­чин при­ви­ла уз се­бе: упра­во је на­ја­ви­ла да ће на­ста­ви­ти да упум­па­ва ми­ли­јар­де до­ла­ра у при­вред­но по­ср­ну­ли Еги­пат. 

----------------------------------------

Кинеска брана за централну Азију

Саудијске трупе у војној офанзиви у Јемену (Фото Ројтерс)

Ни­је ни­ка­кво из­не­на­ђе­ње што је Ки­на на са­ми­ту Шан­гај­ске ор­га­ни­за­ци­је за са­рад­њу (ШОС) по­зва­ла ње­не чла­ни­це да пот­пи­шу спо­ра­зум о „бор­би про­тив екс­тре­ми­зма”. Пе­кинг већ не­ко вре­ме упо­зо­ра­ва да је њен ре­ги­он Син­кјанг, ве­ћин­ски на­ста­њен му­сли­ма­ни­ма, пре­пун исла­ми­стич­ких се­па­ра­ти­ста. 

Опа­сност је уто­ли­ко ве­ћа што се та обла­сти гра­ни­чи с Ав­га­ни­ста­ном, ко­ји у ШОС-у има ста­тус по­сма­тра­ча и у ко­јем ја­ча Ислам­ска др­жа­ва (ИД), па су су, пре­ма не­ким про­це­на­ма, у тој зе­мљи већ хи­ља­де стра­них бо­ра­ца, жељ­них да про­дру ду­бље у цен­трал­ну Ази­ју, то јест у бив­ше со­вјет­ске ре­пу­бли­ке ко­је су та­ко­ђе чла­ни­це Шан­гај­ске гру­пе. То бри­не и Ру­си­ју, ода­кле та­ко­ђе по­ти­че не­ма­ло стра­них бо­ра­ца ко­ји су се при­кљу­чи­ли ре­ги­о­нал­ном џи­ха­ди­стич­ком фрон­ту. И Ин­ди­ја, где се, уз ви­ше­де­це­ниј­ске про­бле­ме с исла­ми­сти­ма, не­дав­но по­ја­ви­ла и Ал Ка­и­да, и Па­ки­стан, ко­је би иду­ће го­ди­не тре­ба­ло да по­ста­ну пу­но­прав­не чла­ни­це ШОС-а, има­ју оче­вид­не мо­ти­ве да по­др­же иде­ју Ки­не.

Али ко­ју вр­сту са­рад­ње би тач­но же­лео по­сти­ћи тим спо­ра­зу­мом, Пе­кинг је пре­ци­зи­рао још ма­ње не­го са­у­диј­ски принц Му­ха­мед бин Сал­ман на­ја­вљу­ју­ћи ислам­ску ан­ти­те­ро­ри­стич­ку ко­а­ли­ци­ју. Др­жа­ве ШОС-а из­во­де за­јед­нич­ке вој­не ве­жбе. Ме­ђу­тим, лак­ше је за­ми­сли­ти да би Ки­на тра­жи­ла раз­ме­ну оба­ве­штај­них по­да­та­ка, ци­ља­но снаб­де­ва­ње оруж­јем, мо­жда и вој­не ак­ци­је ко­је би сва­ка чла­ни­ца пред­у­зи­ма­ла на сво­јој те­ри­то­ри­ји ра­ди ко­ор­ди­ни­ра­ног от­кла­ња­ња пре­ко­гра­нич­них опа­сно­сти, не­го да би се од­лу­чи­ла на сла­ње сво­јих тру­па у ино­стран­ство или то тра­жи­ла од дру­гих. Она је чак би­ла и на­гла­ше­но уз­др­жа­на, у пре­во­ду с ди­пло­мат­ског је­зи­ка: дис­крет­но кри­тич­на, пре­ма ру­ској ин­тер­вен­ци­ји у Си­ри­ји, на­гла­ша­ва­ју­ћи и та­да свој став да би та­кве ак­ци­је мо­ра­ле би­ти ута­на­че­не у Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма. До­ду­ше, као што и ШОС де­ли­мич­но слу­жи за де­мон­стра­ци­ју спо­соб­но­сти азиј­ских др­жа­ва да се са­ме, без аме­рич­ког ути­ца­ја, ста­ра­ју о сво­јим по­сло­ви­ма и пред­ста­вља про­тив­те­жу ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма под за­пад­ним ути­ца­јем, мо­жда ће Ки­ни би­ти пре­ви­ше при­влач­на и при­ли­ка да се по­ка­же ка­ко Шан­гај­ска гру­па мо­же, ма­кар то из­и­ски­ва­ло и вој­не ак­ци­је у ино­стран­ству, иза­ћи на крај с ИД и оста­лим џи­ха­ди­сти­ма она­ко ка­ко Ва­шинг­тон не успе­ва са сво­јим са­ве­зни­ци­ма. 


Коментари7
c036f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda Djole
Cestitam autoru clanka. Vrlo dobra analiza jedne izuzetno komplikovane geopoliticke situacije.
djuro
Na brdu Aramgedon ce biti zadnja bitka. Svi protiv svih! E onda ce Isus da sidje i zavede red!
Amir Čamdžić
Mala "bara a puna krokodila", svi bi da "uzmu svoj komad" a "komad mali".Na tako "malom prostoru" sa toliko "puno krokodila" biće borbe među "krokodilima", može se očekivati "da počinju zabijati zube jedni drugima u tijelo".Previše je tijesno za tako mnogo "krokodila"? Svaki "krokodil" hoće da bude glavni?
Amir Čamdžić
ford alan... Nisi interesantan a niti komentarišem da mi vjeruješ.
Препоручујем 2
Amir Čamdžić
Ko "cijeli svijet ustao protiv" a ko oni toliko "jaki" pa "cijeli svijet im ne može ništa?".Priče "za malu djecu". Dokaz da nešto nije u redu sa tom nazovimo "borbom protiv njih" je taj kako su razbili organizovanu vojnu silu Iraka 2003.godine za nekoliko dana, a i prije toga 1991.godine a sada kao ne mogu?Smiješno bi bilo, da nije žalosno koliko nas lažu, koliko podcjenjuju inteligenciju svakom čovjeku na zemaljskoj kugli?! Irak je imao organizovanu i disciplinovanu vojsku pa ga "razbiše" u paramparčad, a kao ove "ne mogu"? Ma daj?
ford alan
A vidi amira sto mudro zbori.Ali amire neverujem ti nista, da se nelazemo...
Препоручујем 0
Пера Писар
Калифат је доживео (или доживљава) пораз и у Ираку, а поготово у Сирији. И тражи нови плацдарм за своје деловање. Ово је последица више него успешног руског деловања како војног тако и дипломатског. Немогуће је не приметити да сиријска војска напредује на свим фронтовима, и то веома опрезно уз занемарљиво мале губитке. Руска операције је прво зауставила велики поход џихадиста, а онда омогућила напредовање сиријске војске на северозапад што је опет ирачкој војсци знатно олакшало посао. Џихадисти масовно и организовано напуштају Сирију и Ирак, и то одлазе на опоравак у Турска летовалишта, затим ту добијају нове униформе и наоружање, а онда се авионима турског ратног ваздухопловства пребацују за Либију, где на међународном аеродрому пролазе директно из турских авиона у камионе и одлазе у базе и то под будним оком јавноприсутних оперативаца ЦИАе. Сирија је на путу да се ослободи, за шта је потребно време. Поново се отвара питање западних граница Египта.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља