четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 22.12.2015. у 11:41 Р. С.

Марка у част 150 година Крушевачке гимназије

У време када је Србија имала само три гимназије и једну богословију, Крушевљани су 1865. успели да отворе прву гимназију у свом граду
Марка је номиналне вредности 23 динара (Фото „Пошта Србије”)

Пошта Србије пустила је у оптицај почетком месеца пригодну марку, номиналне вредности 23 динара, у част обележавању 150 година од оснивања Крушевачке гимназије. На издању су приказана здања те просветне установе некад и сад, тираж је 25.000, а марка је штампана техником вишебојне офсет штампе у београдском Заводу за израду новчаница. Стручну сарадњу за изглед издања пружила је Крушевачка гимназија а уметничку обраду потписао је академски графичар Јакша Влаховић, креатор марака „Поште Србије”.

Марка се налази у табацима од по девет комада, и прати је пригодан коверат, чији жиг првога дана носи датум изласка – 3. децембар 2015. године, приказ гимназије данашњих дана као и подсећања на Доситеја Обрадовића и Вука Караџића.

Пре 150 година, житељи Крушевца и околине успели су да реализују своју визију о отварању прве гимназије у том граду. У то време Србија је имала свега три гимназије и једну богословију. Том сазвежђу, 9. јуна 1865. године придружила се и Крушевачка гимназија. У почетку, била је то полугимназија која је 1873. године добила трећи, а наредне године и четврти разред. Као нижа гимназија радила је до 1888. године, када је добила пети, а сваке наредне године још по један нови разред. Школске 1891/92. године она је постала потпуна гимназија.

Значајна година у развоју ове школе је и 1898. године када се државним указом укида њено финансирање из буџета, али је становници града и околине спасавају од затварања, претворивши је, сопственим средствима, све до 1902. године, у приватну гимназију. Током свог развоја, Гимназија се суочавала са мањим и већим искушењима.

У време Балканског рата, Крушевачка гимназија је претворена у болницу, за време Првог светског рата углавном није радила, а Други светски рат учинио је да њена примарна намена буде касарна

Мањим би се могле сматрати тадашње предрасуде о школовању женске деце, које су неретко утицале на одлуке о упису ученица у гимназију. Како им је школовање било дозвољено само у нижим разредима, извесно решење ове неправде представљало је отварање приватне Више женске школе 1905. године која је 1913, неминовно, припојена Гимназији.

Нажалост, права искушења опстајању Гимназије представљали су историјски догађаји. У време Балканског рата Гимназија је претворена у болницу, док за време Првог светског рата углавном није радила. Други светски рат учинио је да њена примарна намена буде касарна, док се настава одвијала нередовно и импровизовано. Гимназија је делимично променила рухо и у периоду од 1977. до 1990. године када је радила као Образовни центар „Боса Цветић”.

Колико су Крушевљани од почетка били свесни значаја ове школе за развој свог краја, сведочи и њихова предузимљивост у обезбеђивању одговарајуће зграде коју су направили сопственим прилозима те 1865. Деценијама касније, 1908. године проширили су је дозидавши на постојећи објекат два бочна крила. Када су потребе обављања наставе постале захтевније, што због броја ђака, што због зова времена Крушевљани су, уз помоћ надлежног министарства, успели да саграде нову зграду и да у њу уселе школу 1938. године. Гимназија је све ове године умела да врати пружено поверење, утичући знањем, духом и визионарством на напредак крушевачког краја.

Она је данас модерна школа, са четири различита смера и више од 1.000 ђака, увек спремна за изазове у образовању, науци и уметности.

Коментари0
127a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља