уторак, 25.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:31
ДВА ПОГЛЕДА НА ПОКУШАЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ МИЛАНА НЕДИЋА

Историк и Недић

Величина једне личности морала би да се процењује и по броју спасених људских живота!
Аутор: Радош Љушићсреда, 23.12.2015. у 08:15
(Фотодокументација „Политике”)

Кад ме је део интелигенције, понајвише из Демократске странке, оптуживао да сам цепао, сецкао, палио и уништавао књиге „Службеног гласника” нико није устао у моју одбрану (изузетак је Ратко Дмитровић), иако су сви знали да књиге никада нисам бацао на ломачу. Сви су били неми, чак и оне моје колеге којима сам штампао једну, две, а понеким и више књига.

Бојан Димитријевић је мој студент и колега, један од оних који је тих дана био нем, иако је добро знао да се нисам ничим огрешио у свом раду са књигама, ни као професор, ни као директор. Упркос свом анемичном историографском занату осећам колегијалну дужност да га подржим.

У ТВ емисији Оливере Ковачевић, иако са одмереним ставовима, Димитријевић је прошао лоше и због тога што је новинар хтео да буде историчар који подучава повесника, поставља сугестивна питања и држи страну његовом опоненту. А реч је о емисији јавног сервиса који би требало да заступа интересе свих грађана.

Потом је уследило саопштење исте телевизије и текстови у скоро свим новинама, па и у „Политици”, да је Демократска странка покренула питање искључења историка Димитријевића из њеног чланства, с образложењем да она негује антифашитичку политику, а да се он супротставља тој политици.

Остављам по страни шта Демократска странка жели тиме да постигне, окрећем се историји и праву сваког човека, па и повесника Димитријевића, да брани своје мишљење, свестан да се о једној контроверзној личности, као што је Недић, не може све рећи у једном новинском тексту.

Оставимо по страни правну рехабилитацију Милана Недића, то је питање части његових потомака и суда, мене занима став историографије. Неспорно је да се на Недића бацало и дрвљем и камењем читавих пола века после његове смрти, и по партијској и по стручној основи. Провејавали су ретки текстови који су, само у назнакама, бранили његову делатност. Право изненађење било је када су публиковани његови говори, а потписник овог текста написао приказ за „Политику“: Негативни јунак. Милан Ђ. Недић, Живот. Говори. Саслушања, Београд 1991 (7. март 1992). Други, и успелији покушај стручне, историографске рехабилитације, учињен је следеће године када је Милан Недић уврштен у књигу Сто најзнаменитијих Срба, Београд 1993, 2001 (енглеско издање 2004). Текст о Милану Недићу написао је Миле Бјелајац, а редакцију су чинили: др Драгомир Виторовић, академик, др Сава Вуковић, епископ, др Павле Ивић, академик, др Василије Крестић, академик, др Дејан Медаковић, академик, др Мирослав Пантић, академик, др Даница Петровић, др Драгослав Срејовић, академик, и ја који сам учествовао у њеном раду, иако формално нисам био члан редакције. Књига је објављена уз благослов патријарха Павла.

Много тога би се могло рећи о овој књизи, посебно о избору личности, о чему је било полемика током рада на њој као и када се појавила, а мени нека буде допуштено да наведем само један пример. Није било нимало лако определити се за неке личности, а још теже је било одлучити се да се неке изоставе. Највећа полемика водила се у редакцији, па и изван ње, да ли заслужује, уз Милана Недића, и Дража Михаиловић да уђе у 100 најзнаменитијих Срба? После дугих спорења, Михаиловић је изостављен, Недић је уврштен.

И данас мислим да је редакција, када је у питању Милан Недић, била праву.

Живот и делатност Милана Недића до 1941. године су беспрекорни и позитиван, и као војника и као човека. При оцени његове личности то није безначајно. Спорне су последње године његовог живота.

Недић је био против изазивања Немачке, против 27. марта, против рата који је разорио Југославију, подстакао грађански рат и однео милионске жртве, понајвише Срба. У поменутој књизи Бјелајац тврди да су многи угледници убедили Недића да се прихвати ове „незахвалне дужности“, да води тзв. државу Србију „која није имала шира овлашћења“. Неспорна је чињеница да је Недићева Србија била немачка творевина, а он оличење њене окупационе власти.

Бјелајац, и не само он, наводи да је код дела српске јавности Недић словио као „српска мајка“, термин познат код Срба још од почетка 19. века. Први час из повести који сам научио од свога деде Ђорђа, не и на Филозофском факултету, био је управо овај – за све избеглице из Метохије Недић је заиста био „српска мајка“, а знатно више за српске избеглице из осталих крајева Југославије, посебно НДХ, а њих је било око 420.000, од тога око 70.000 деце! Посматрајући беду садашњих азијских избеглица који ходе и Србијом, сетимо се једне од најстрашнијих трагедија у Првом и Другом светском рату – српских избеглица. Само наведена чињеница, и ништа више, свима којима је стало до истине, довољна је да се оцени од коликог је значаја Недићев рад на спасавању унесрећеног српског народа. Величина једне личности, у овом случају Недића, морала би да се процењује и по броју спасених људских живота!

Требало би имати на уму још две чињенице, које се олако прећуткују. 1. О судбини Јевреја одлучивали су искључиво Немци, без обзира на статус окупационих територија. 2. Логор Старо Сајмиште (Judenlager Semlin) био је на територији НДХ, па оптужбе о страдању Јевреја у њему неосновано се приписују Недићу и Србима.

Надам се да нећу претерати ако скренем пажњу „изабраном народу израиљском“ и неизабраном народу српском да је самомржња Јевреја, некада, и самомржња Срба, данас, светски феномен. Страдање је, коначнно, опаметило Јевреје, Србе још није!

Српска историографија, и не само она, није дала објективан суд о трагедијама изазваним нашом лоше одмереном херојском величином 1914, 1941. и 1999. године. Српско херојство у овим ратовима имало је за последицу две демографске катастрофе и три државна разарања, од којих се, као народ, Срби никада више неће опоравити. Крајње је време да Срби схвате да су нас многобројне Пирове победе довеле до тога да данас не знамо шта нам је држава, или шта су нам државе?

Професор Филозофског факултета у Београду


Коментари102
433d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бодин Ракић
На текст професора Љушића наишао сам тек данас, па нека ових пар речи мог симболичног сведочења буде скроман прилог истини о делатности владе генерала Недића, током немачке окупације Београда. У то време био сам ученик другог рзареда основне школе Цар Урош, у улици краља Милутина, (управник школе, г. Савић). Београд је тада био преплављен таласима избеглица пред усташким терором у Хрватској, Босни, Херцеговини и Срему (који је немачка власт поверила Павелићевој усташкој држави на управљање). У сећању ми је остало да је Министарство Социјалне политике и здравља Недићеве владе у више наврата је у мојој школи организовало прикупљање помоћи у храни и одећи за избеглице. У таквим приликама ми, ученици школе "Цар Урош" доносили смо шта је ко могао да одвоји од свога не би ли ублажио патње избеглица.
Demos Cratein
Nedic je fasista, bez dileme. Kako je mogao sarađivati sa Nemcima koji su osnovali NDH i tako omogucili Pavelicu da izvrsi genocid nad Srbima. Glava generala Mihailovica je bila uce njena od Nemaca na 100000 rajhsmaraka k da je kralj bio sposoban i da mu obezbedi podrsku od Engleza, bio bi pobednik. Upravo su ga Englezi predali drugom antifasistickom pokretu da ga pogube jer je samo jedan od njih posle rata mogao da vlada. Naime, tada su monarhisti i komunisti bili smrtni neprijatelji. Danas je moguce da Dačic i Vuk Draskovic podrzavaju istoo premijera ali tada je bilo nazamislivo da levica podrzi eksploataciju ranika i donosenje ovakvog zakona o radu. Tada su radnici morali odmah da osete boljitak. Osmah su dobijali ono sto su "uspešni" opljačkali. Ni po koju cenu Nedic, Ljotic i slicni ne mogu biti pozitivni likovi.
Леон Давидович
@ šta su bili Viši Ciljevi Ваљда су виши циљеви борба за ослобођење од окупатора , а не служење окупатору и убијање оних који се боре против окупатора. Са какве би то мапе Србија нестала. Па то није била никаква мапа међународно признатих држава већ мапа по вољи Хитлеровог Рајха. Недић се заправо ни зашта није питао већ је проводио директиве Рајха. Морао је дати Бугарима проширење окупационе територије колико су хтели да би омогућили Немцима одлазак на друга ратишта. Шиптари су убили велики број Срба, али то ипак није имало размере геноцида као у НДХ. НДХ и хрватске и муслиманске усташе у Другом светском рату били су далеко крволочнији од Шиптара.Није ми намера да умањујем шиптарске злочине, ( чак су Србе кували у казанима , имали су СС дивизују Скендер баг, па припаднике у 13 СС Ханџар дивизији који су вршили злочине по Срему и источној Босни где су се нарочито истицали Шиптари па балисте итд )) али реално нико није био већи злочинац од НДХ.
Препоручујем 4
Šta su bili VIŠI CILJEVI
Nekada se zbog viših ciljeva, moraju uprljati bele rukavice.. Nedostaje naučna analiza Đenerala M.Nedića sa moralne i ljudske strane, koji je za vreme nemačke okupacije 1941-45., prihvatio mesto Premijera Vlade Srbije, pre svega da bi : 1). sprečio da se centralna Srbija PODELI između Hrvatske, Bugarske i Albanije i tako nestane za mape država Evrope, i 2). tako izbegne GENOCID nad Srbima u centralnoj Srbiji, koji bi se desio da njega nije bilo (kao što se desio u NDH od strane hrvatskih nacista i na Kosovu od strane albanskih nacista)..
Препоручујем 10
pogled izdaleka na nesrecnu zemlju
Kad biste samo znali kako izgledate iz daljine sa vasim herojima, spasiocima, izdajnicima, kolaborantima, rehabilitacijama, popovima, lazljivcima, patriotima. Uzasno nerazumno i beznadezno. Gladam vas i citam iz Kanade koja se ponosi time sto nema ni heroja ni patriota. Kad bi ih imala ja bih bezao iz nje kao sto sam pobegao od vas. Smrt fasizmu.
SEMAFOR mora da radi
Za razliku od Kanade koja je na kraju sveta i kroz koju niko ne prolazi, Srbija se nalazi na glavnoj RASKRSNICI starteških saobraćajnih puteva, koji povezuju EU, Tursku i Bliski istok (zapad -istok) i Rusiju, Ukrajinu, sa Grčkom i toplim morima (sever - jug) , i da nema ČASNIH rodoljuba u svakom veku , davno bi nestala sa mape evropskih država, a više miliona Srba bi bilo raseljeno po Kanadi i drugim dražavama sveta ..
Препоручујем 10
Леон Давидович
Канада је учествовала у оба светска рата и наравно да о значајним датумима одаје почаст својим палим војницима.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
vladislav marjanovic
Istorijski (i ljudski) gledano, Nedic nije nista manje tragicna licnost nego Peten. Obojica su teska srca prihvatila kolaboraciju sa okupatorom sa besumnje iskrenim uverenjem da na taj nacin spasavaju svoj narod odn. njegovu "biolosku supstancu" od istrebljenja. Cena je bila zrtvovanje manjeg dela stanovnistva u interesu veceg. Uostalom, kao sto to kaze istoricar Rados Ljusic, koji svoje neistomisljenike redovno etiketira nipodastavajucom etiketom "istorik" ili "polemik", Jevreji nisu bili u nadleznosti kvislinske vlade. Medjutim, Jevreji jesu bili gradjani te drzave, isto kao i Romi ili kao taoci streljani u Kragujevcu i Kraljevu ukljucujuci i decu. Duznost Nediceva, ne samo drzavnicka nego i covecna, bila je da zastiti i njih. Ako nista drugo da makar ucini gest: podnese ostavku, pozove u borbu pa i polozi zivot. No, on to nije ucinio. Za taj postupak moralnog opravdanja nema. Sa neprijateljima covecanstva i covecnosti se ne saradjuje vec bori, pa bili oni fasisti ili neoliberali.
Леон Давидович
Милош Обреновић је могао имати такву улогу захваљујући спољним факторима. Он је заједно са Турцима угушио Хаџи Проданову буну. Када је избио устанак под његовим вођством Турци су се уплашили интервенције Русије јер нису испунили осам тачака из Букурештанског мира ( Русији су биле везане руке због Наполеонове инвазије и зато је Турска поразила Први српски устанак и није испоштовала Букурештански уговор) После пораза Турске 1828. склопљен је Једренски мировни споразум на основу кога је султан издао два хатишерифа 1830 и 1833. којим је признато право Србима на самоуправу.
Препоручујем 3
Леон Давидович
Да, да; "тешко " је прихватио сарадњу, а још у октобру 1940. предлагао је влади и кнезу Павлу да приступе Тројном пакту. Због сарадње са Љотићем смењен је и пензионисан. Но, влада га пред Априлски рат поново рехабилитовала и поставила за команданта најважнијег фронта. Како је он бранио тај фронт видело се за два дана Немци су стигли до границе Грчке и напали је. Зато га Југословенска влада 28. априла 1941. и оптужила за расуло у армији којом је командовао.
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
NIJE SVEJEDNO
Običan narod pravi razliku između raznih političko-vojnih opcija na teritoriji Kraljevine Jugoslavije u toku 1941-45. : 1). Pristalice đenerala M.Nedića i D.Mihailovića su pokušavali da spase srpski narod od biološkog uništenja i da sačuvaju pravoslavlje i Kraljevinu (sa slabim uspehom) ; 2). Staljinovi i Titovi komunisti su imali zadatak da u interesu velikih sila, a na račun žrtava srpskog naroda, ukoče veliku ofanzivu nemačke vojske na SSSR i osvoje vlast u Srbiji i istu pretvore u ateističku republiku ; 3). najgori zločinci bili su hrvatski, albanski i mađarski nacisti koji su izvršili GENOCID nad Srbima, Romoima i Jevrejima i pokušali uništavanje svega pravoslavnog.
Рационална анализа
Наведене чињенице упућују на закључак, да су за интересе великих сила (а и националних мањина у Југославији) најкориснији били Титови и Стаљинови комунисти.. Међутим за српске националне интересе, набољи су били присталице ђенерала Михаиловића (делимично и Недића) , док су за биолошки опстанак Срба најопаснији били нацисти и то пре свега хрватски, албански и мађарски.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља