петак, 19.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Како васпитну ћушку уобличити у параграф

Иако нацрт Грађанског законика не искључује могућност да дете због несташлука у одређеним ситуацијама може да добије физичку казну, аутори овог закона не могу да објасне да ли је васпитна ћушка ударац по гузи, чврга по глави или пацка по прстићима
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 24.12.2015. у 10:05
С. Печеничић

Замислите следећу ситуацију: дете гура прстиће у штекер, дави кућног љубимца, нагиње се преко терасе или се отима из родитељског наручја и почиње да претрчава прометну улицу. Ако је судити према искуству родитеља, управо су ово ситуације које изводе из такта већину мама и тата, који дилему „бити или не бити” решавају тако што ударе дете по гузи. Иако нацрт Грађанског законика предвиђа забрану физичког кажњавања деце, истовремено се не искључује могућност да дете због несташлука у одређеним ситуацијама може да добије васпитну „ћушку”. Међутим, ауторима овог закона изузетно је тешко да објасне шта заправо значи та ћушка. Да ли се под тим сматра ударац по гузи, чврга по глави или ударац по прстићима?

Олга Цвејић Јанчић: У случају набрајања, увек постоји опасност да се изостави неки нови маштовити облик примене насиља према детету и да се на тај начин заобиђе сврха и циљ законске одредбе

– Да физичко насиље даје резултате било би довољно једном непослушно дете ошамарити да би оно схватило да не треба да се понаша на одређени начин – што се најчешће не дешава, него се примена физичког кажњавања наставља и продужава, најчешће без резултата. То, међутим, не значи да родитељ не сме у одређеној ситуацији, искључиво ради заштите детета, применити ћушку, батину и слично али само у случају потребе да се дете заштити, а не да се на тај начин дете казни, наношењем одређеног степена бола или нелагодности и понижења – каже  Олга Цвејић Јанчић, професор Правног факултета у Новом Саду и члан Комисије за израду Грађанског законика.  Како наглашава, треба правити разлику између конкретне заштитне физичке акције родитеља и напада на дете ради кажњавања.

– Због тога је отворено питање, за расправу и дискусију, да ли треба изричито направити списак и набројати све поступке који се сматрају физичким кажњавањем и деградирајућим обликом кажњавања детета. Или треба оставити да се то у сваком поједином случају процењује од стране надлежног органа – центра за социјални рад или суда – каже Олга Цвејић Јанчић.

Међународни критеријуми
У више од 160 држава света родитељима је дозвољено да употребе васпитну ћушку како би дисциплиновали дете, иако је истовремено забрањено да деца буду предмет физичког злостављања и иживљавања. Зато постоји десетак критеријума на основу којих се одређује да ли је нешто васпитна ћушка или је злостављање. Ти критеријуми се односе на узраст детета, на део дететовог тела, на физичку повреду као последицу ударца, на коришћење предмета за ударање, на то да ли је дете кажњено у јавности, на то да ли родитељ користи друге васпитне методе, на то да ли родитељ иначе показује љубав детету и какав је општи однос према детету.

Наша саговорница додаје да у случају набрајања поступака који се сматрају физичким кажњавањем и другим деградирајућим обликом кажњавања детета, увек постоји опасност да се изостави неки нови маштовити облик примена насиља према детету и да се на тај начин заобиђе сврха и циљ ове законске одредбе.

– Сем тога, свако дете, сваки родитељ и свака конкретна ситуација је другачија и треба применити индивидуални приступ сваком поједином случају уместо простог подвођења конкретног понашања или поступка под одговарајућу законску одредбу – закључује Олга Цвејић Јанчић.

 Представници београдске канцеларије Уницефа наглашавају да ниједан облик физичког кажњавања није дозвољен као метод васпитања детета.

„Комитет за права детета, који се бави контролом спровођења Конвенције о правима детета, има став да је сваки облик ударца забрањен. Апсолутно је недопуштено применити физичко кажњавање детета у било ком облику”, рекла је за „Политику” Кетлин Брашић, специјалиста за програм заштите деце у београдској канцеларији Уницефа.

Али, када смо недавно Данијела Големана, психолога на Универзитету Харвард и аутора књиге „Емоционална интелигенција” упитали да ли су  ћушке дозвољене у васпитању, он нам је без дилеме одговорио:
„За разлику од физичког насиља које је забрањено, васпитне ћушке су дозвољене. Ако је атмосфера у којој дете одраста испуњена љубављу, ако је дом његова сигурна лука, оно зна да је вољено и да је физички кажњено због свог понашања а не због тога што га родитељи не воле. Да би дете одрасло у ментално здраву особу, неопходни су и љубав и дисциплина”, закључује Големан.

Психотерапеут Зоран Миливојевић каже да се под васпитном ћушком подразумева благ ударац који код детета изазива бол, али не и повреду ткива. У пракси се то своди на један или неколико удараца прстима отворене шаке по задњици.

Зоран Миливојевић: Подразумева се да родитељ користи бројне друге васпитне методе, а да је ћушка резервисана за посебне и ретке ситуације

– Подразумева се да родитељ користи бројне друге васпитне методе, а да је ћушка резервисана за посебне и ретке ситуације. Психолози сматрају да није добро дете ударити по глави, тако да дете не треба ни ошамарити. Став Америчке педијатријске асоцијације гласи да родитељ има право да дете удари по гузи и екстремитетима - дакле по оним деловима тела где не долази до унутрашњих повреда”, каже Миливојевић.


Коментари9
5e3e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bane
Dragi "edukovani psiholozi". Na cast vam skola koju ste zavrsili ali vratite se malo u mladost kad nije bilo ovakvih lupetanja. Sta je vas licno sprecavalo kad vas drugovi nagovaraju na neki "nestasluk"? Uvek ista recenica "Ne smem, ubice me otac (majka)". Niko ne bije svoje dete zato sto ga mrzi, vec da ga spreci da naudi sebi. Vi licno ste toliko zabrinuti za podmladak da vinovnike decijeg zlostavljanja kaznjavate oduzimanjem dece? A istoj "ugrozenoj" deci amputirate porodicu i strpate u domove kao u koncentracione logore? Mozda sam ja previse prost i nepismen za vase idealno drustvo kad ovako razmisljam ali prosvetlite me molim vas.
Sandman
Malo li je onih kuca zatvoreno u kojima su najmladji bili najstariji! Ovo je dijametralna suprotnost patrijarhalnom vaspitanju, koje je okosnica nase tradicije i nasih vrednosti! Po tome vidimo za koga radi trenutni zakonodavac!
Zoran Miladinović
I po postojećim zakonima, pre svega Porodičnom i Krivičnom, zabranjeno je zanemarivanje, fizičko i psihičko zlostavljanje dece.Smatram da je to dovoljno za zaštitu interesa dece i njihov normalan razvoj.Sve drugo, pa i pisanje i eventualno usvajanje ovog novog zakona, u delu koji bi se odnosio na decu, samo je kontraproduktivno.U suštini, predložene nove odredbe u bilo kom obliku, ne pomažu ni roditeljima, ni deci.Izgubio bi se roditeljski autoritet koji je deci neophodan u razvoju, roditelji bi postali saučesnici dečijih hireva, a deca bi postala razmažena i manje sposobna za život.Valda je jasno da roditelji ne smeju vršiti nasilje nad decom,ne smeju ih zlostavljati na bilo koji način.To izgleda nije jasno samo nekim "stručnjacima".
M. pov. citaoc
Fizicko nasilje se ne da dozirati. Zato je potpuna zabrana istog jedina prava mera. Time se stite deca i vaspitavaju roditelji da postoje i drugi nacini komunikacije sa decom.
Danilo D
Zašto ljudi odbijaju da shvate da nasilje nije saka primena sile veće je nasilje po svojoj definiciji samo nelegitimna primena sile !!! Legitimna primena sile nije nasilje. A što se tiče doziranja, jasno je da postoje granice - ta granica je jako dobro razrađena u svakom policijskom priručniku za primenu prisilnih metoda.
Препоручујем 4
Jovanka Voždovčanka
Možda bi naši "stručnjaci", koji se zalažu za ovakva "prava" deteta, bolje, razumeli problem, ako bi im, petnaestogodišnjak iz komšiluka, u stan ubacio suzavac, ili, u školi, i na ulici, stalno maltretirao dete, ili unuče. Verovatno bi pokušali da ga razgovorom urazume? Kako da ne ! Samo ličnim primerom, mogu da pokažu ostalima, šta je to za šta se zalažu, a ja se, zaista, nadam da će im se, takva prilika, i ukazati. Svima njima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља