уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:21

Армије Авганистана и Ирака слабе за исламисте

ИД у Сирији и Ираку изгубила 14 одсто територије, али је тек незнатно ослабила. – Талибани пред освајањем авганистанске провинције која је центар производње опијума
Аутор: Владимир Вукасовићсреда, 23.12.2015. у 22:05
Ирачке снаге у околини Рамадија (Фото Бета/АП)

Исламска држава (ИД) је за протеклих дванаест месеци, проценио је британски институт Џејн, изгубила 14 одсто територија које је од прошлог лета окупирала у Сирији и Ираку. Али, фронт радикалног исламизма није тиме нарочито ослабио.

Не само што је ИД букнула и у Авганистану, где је врбовала мноштво бораца, премда још није под контролу ставила ниједан регион, већ се у тој земљи проширио и аутохтони исламистички покрет, Талибани. Годину у којој су, и по територијалним добицима и по броју жртава, били најопаснији још откако су збачени с власти 2001, талибани ће, ако се не деси велики преокрет, закључити освајањем провинције Хелманд, чија управа јавно вапи за помоћи централних власти и жали се на то да су трупе које их штите, издржаване страним донацијама, као и целокупна авганистанска армија, остављене без средстава за одбрану.

Да је најзад стала на ноге, тек треба да докаже и ирачка војска, која то управо покушава контраофанзивом на Рамаду, главни град Анбара, највеће сунитске области, из које је посрамљено побегла у мају пред налетом ИД. Контраофанзива је најављена одмах након пада Рамаде, али је одлагана шест месеци због слабости ирачке војске, а сада је у граду, где их је раније било и до 2.000, остало не више од 250 до 300 бораца „калифата”. Закаснели успех армије, суочене с непријатељем који је, изгледа, већ дигао руке од одбране, неће моћи много да ободри ни владу у Багдаду, нити њеног главног покровитеља – Вашингтон.

Америка – као сила која и даље жели да остане кључни фактор у овом делу света и да тај статус задржи ослонцем на локалне савезничке снаге, уместо бесконачним стационирањем гомиле својих јединица на терену – има повода за бригу. Процентуално, територијални губици ИД нису безначајни, али у Пентагону сигурно не пропуштају да примете колико је мали удео у тим победама имала ирачка војска, без обзира на сав новац, тренинг и ваздушну подршку којом су иза ње стали Американци.

Синџар су ослободили Курди, одмах га прогласивши делом своје територије, коју умногоме држе ван утицаја централних власти. Тикрит су заузеле шиитске милиције, које слушају Техеран више него Багдад, а при том су, наводно, по уласку у тај град малтретирале локалне суните, терајући многе од њих да се запитају да ли им је било боље под страховладом ИД, који је, ма колико под њим било тегобно, такође сунитска група. Тек уз помоћ шиитских паравојски, то јест курдских јединица, ирачке безбедносне снаге повратиле су контролу над рафинеријом Беиџи и браном у близини Мосула.

Страх од понављања злостављања из Тикрита један је од разлога из којих је одлагана контраофанзива на Рамаду, јер је ирачка војска настојала да без помоћи шиитских милиција прикупи довољно људи обучених за борбу. Истина, у томе је напокон успела, па је град, иначе свега стотинак километара удаљен од Багдада, већ месец дана под опсадом. Пресечени су сви коридори којима се ИД снабдевала, захваљујући чему је тек шака њених јуришника остала да брани тај положај, док остали мора да су већ пребачени на линије које чвршће држе и одакле ће ирачка војска тек имати мука да их истера.

Авганистанска војска нема проблема с верским раздорима и утолико је огољенији њен крах. Молбе за помоћ, какав је ових дана гувернер Хелманда упутио преко „Фејсбука”, очевидно желећи да привуче пажњу јавности, што показује колико рачуна на то да ће без ње Кабул реаговати, ускоро би могле допрти и из других делова земље. У многим провинцијама талибани су преузели контролу над руралним деловима, док су војска и полиција ушанчени још само у централним градовима. Тако је и у Хелманду, где су већ опколили државна здања у граду Сангину. Ако и њих прегазе, талибани ће стећи област богату маком, центар националне производње опијума, што ће им донети издашне приходе и одскочну даску за продор с југа и средишњег дела на север земље.

На организационе слабости авганистанске војске, упркос милијардама долара које је Вашингтон уложио у њу, прошлог месеца је упозорио и Пентагон у свом извештају. За протеклих 12 месеци је погинуло 50 одсто више њених припадника него било које године од пада Талибана с власти. Додуше, главнокомандујући америчких снага у Авганистану, генерал Џон Ф. Кемпбел, пре неколико дана је, помало парадоксално, оценио да су повећани губици доказ све веће самосталности те армије, њене способности да се бори и без подршке америчких трупа, које су драстично смањене и махом се уздржавају од изласка на фронт. Авганистански званичници уверавају да је местимично повлачење њихових војних јединица ствар тактичког пребацивања на погодније положаје. Само, тако је своје симпатизере куражио и Башар ел Асад док су га сабијали на једва петину територије Сирије, пре него што га је од колапса спасила руска интервенција.

У помоћ авганистанским снагама у Хелманду притекли су и мањи контингенти Британаца и Американаца. Барак Обама је планирао потпуно повлачење преосталих 9.500 америчких војника из Авганистана идуће године, али је недавно на неодређено време продужио мандат за још 5.500 људи, одустајући од једног од својих предизборних обећања. Амерички војници више нису мирни ни у својим базама у Авганистану: њих шесторо је у понедељак погинуло у атаку талибана на највећу испоставу коју имају у тој земљи, у Баграму, која мора да је била процењивана као релативно безбедна чим је пре мање од недељу дана тамо боравио и амерички државни секретар за одбрану Ештон Картер. Недавно су талибани напали и аеродром покрај заједничке авганистанско-америчке базе код Кандахара.

У Вашингтону имају све разлоге да се брину и због стања остатака сиријске војске. Уз сву помоћ Ирана и Русије, регуларне сиријске трупе слабо су напредовале. Нису оне повратиле већину сиријске територије коју је ИД ове године изгубила, већ је она сада у рукама Курда, те неких од побуњеничких група. То су, махом, амерички савезници, док је сиријска војска на страни њеног непријатеља Асада. Али, под претпоставком да ИД једном буде савладана и да се успостави мировни процес у Сирији, током којег ће Асад вероватно бити уклоњен, Америка тешко да неће желети да у будућем режиму задржи и делове садашње војске. Јер, кадрови ирачке, Садамове армије су по њеном распуштању након америчке инвазије постали неки од главних организатора ИД, а верује се да сличну улогу сада имају и неки од војних главешина некадашње Гадафијеве војске у Либији.


Коментари4
4eaac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

BALKANSKI SPIJUN
Осврнуо бих се на једну чињеницу које је коментатор Тика Јанковић поменуо. Ови исламисти немају апсолутно никакве везе са исламом и некадашњим талилбанима. Док су у Авганистану владали Талибани производња опијума је скоро престала. Дакле, толико је очевидно да Запад наоружава тзв. исламисте (који нису ништа друго до пси рата, плаћеници), да је већ смешно када се неко прави луд на ту чињеницу. Право питање је зашто то Запад ради ??? А мислим да свако ко има две вијуге у глави зна зашто се то ради! Поздрав
kipreos
godisnji obrt od droge je oko 500 milijardi dolara.. a kako niko vise ne zeli da dozvoli da se stvaraju karteli, poput onog kolumbiskog, koji mogu da postanu opasnost za sisteme, tako da su zapadne vojne i obavestajne strukture odabrale nove vodje klanova, dali im jedan deo, ali vecinu zadedrzavaju za sebe i tako finansiraju operacije za koje ne moraju da traze budzetska odobrenja .. postoji vec dosta materijala na tu temu.
Препоручујем 0
maes
SAD neće uspjeti zadržati svoj uticaj ni u Avgabistanu, ni u Iraku ni u Siriji ma koliko se u tome trudila. To je samo počtetak, tako će biti i u drugim djelovima svijeta gdje je njena hegemonija bila prisutna. To je prvenstveno rezultat ponovnog vraćanja Rusije na scenu kao svjetske sile i snage Kine, ali i njenog sopstvenog truljenja iznutra. To je malo duži proces, ali je neminovan. To je isto kao kad zub ima karijes koji se ne liječi, izvana dugo vremena izgleda glanc i sjajan, a iznutra katastrofa i samo jednog dana kad zagrizeš jabuku on se raspe u sto komada. A SAD svoj karijes ne liječi niti više ima snage i znanja za jedan tako jednostavan zahvat.
Tika Jankovic
Rusenje zgrada Trgovackog centra u Njujorku i napad na Pentagon 11. septembra 2001, pripisan Osami bin Ladenu i "njegovim" Talibanima, bio je povod za americku agresiju na Avganistan, tada pod vlascu Talibana, naslednika Mudjahedina koje je CIA naoruzala da se bore protivu sovjetske vojske 1980-1989, koja je dosla u pomoc vladi Avganistana. Okrutna uprava ovih islamskih zanesenjaka i teror zaveden nad stanovnistvom nije smetao Amerikancima dok talibanska vlada nije usla u pregovore sa Argentinom o izgradnji naftovoda od Kazakstana do Indijskog okeana i odbila pregovore sa americkim naftnim kompanijama. Posto su Talibani unistavali polja maka, proizvodnja opijuma je drasticno smanjena i, po ocenama strucnjaka, zapadnjacke banke su gubile preko $400 milijardi godisnje. Nakon proterivanja Talibana, proizvodnja maka i opijuma se za kratko vreme povecala cetiri puta. Americki Marinci su otada cuvali polja maka od talibanskih "stetocina", ali njihova potajna saradnja nikada nije prestala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља