уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:39

Како је Шумановић сликао самог себе

Насупрот строгом, намргођеном изгледу на „Аутопортрету” из 1925, лик Саве Шумановића у „Доручку на трави” је смирен, задовољни стваралац у друштву својих креација
Аутор: Милана Квасчетвртак, 24.12.2015. у 22:05
Сава Шумановић „Аутопoртрет”, 1925.

На изложби „Мирослав Краљевић и следбеници” у Спомен-збирци Павла Бељанског која представља врхунска дела хрватског сликарства прве половине 20. века из Модерне галерије у Загребу, представљени су и аутопортрети Саве Шумановића.

Сава Шумановић, школован у Загребу и присутан на тамошњој уметничкој сцени током двадесетих година, у свом опусу је прихватио Краљевићеве утицаје, али је био заслужан и за њихову трансформацију. Тако је постао и нови узор хрватским сликарима захваљујући разумевању и преношењу начела Лотовог посткубизма. На „Аутопoртрету” (1925) из загребачке Модерне галерије и аутопортрету насликаном у оквиру композиције „Доручак на трави” (1927) из Спомен-збирке Павла Бељанског, Шумановић је посткубистичком формалном редукцијом истовремено сводио облике и наглашавао унутрашњи израз. У оба случаја реч је о саморепрезентацији уметника као сликара пред штафелајем, али акценат није на додацима који дефинишу професију и статус портретисаног, већ на метафизичкој димензији слике. Упоређен са „Аутопортретом” из 1925. године, лик Саве Шумановића на слици „Доручак на трави” доживео је важну промену која није само стилске природе: насупрот строгом, намргођеном изгледу готово вибрирајуће напетости на две године ранијој представи, овде видимо смиреног, задовољног ствараоца у друштву својих креација. Уметник као да је пронашао лични мир у нестварном свету уметности, окружен женским фигурама.

Сава Шумановић „Доручак на трави”, 1927.

Сликом „Доручак на трави” (1927), једним од кључних експоната из колекције Павла Бељанског и антологијским делом националне модерне уметности, Сава Шумановић је резимирао најзначајније елементе свог сликарског развоја у трећој деценији 20. века. На њој су остали присутни елементи Лотовог посткубизма и естетике „повратка реду“ са почетка двадесетих, приметни на уметниковом аутопортрету и одевеној женској фигури с десне стране. То је дело на којем колористичка експресија достиже прву праву експлозију, која је потом варирана и развијана до врхунца у шидском периоду. Поврх свега, она је са три имагинарне женске фигуре на десној страни композиције најавила серију чаробних женских ликова, „шидских купачица“ – Шидијанки, које уметник готово опсесивно слика током тридесетих година у Шиду. Слика је рађена у „ведром тону“, како објашњава сâм уметник поводом дела насталих за време другог боравка у Паризу.


Коментари2
7a8fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rajko
Zaboravili ste nadodati i ubijen u Hrvatskoj (NDH).
Зоран
Да ли је реч о хрватском сликарству, ако се сам уметник као Србин није потписиваo на својим сликама за време НДХ, јер је ћирилица тада била забрањена, а он је одбијао да измени свој ћирилични потпис. Иначе је сам Сава Шумановић ухапшен у Шиду у НДХ и заједно са осталим Србима стрељан. Ако дозволите мали цитат са википедије "... рођен је 22. јануара 1896. у Винковцима, где му је отац радио као шумарски инжењер, од оца Милутина и мајке Персиде (1875—1968), рођене Тубић.[1] Када је имао четири године породица се преселила у Шид. Гимназију похађа у Земуну, где почиње да се интересује за уметност. .....На Велику Госпојину, 28. августа 1942. године[3], Саву су, заједно са још 150 Срба из Шида, око 6 сати ујутру, ухапсиле усташе и одвеле у Сремску Митровицу. Сви они су после мучења стрељани, вероватно 30. августа[3], после чега су сахрањени у заједничку масовну гробницу...."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља