петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:50

Како је Свети Никола обрадовао Прокупчане

На тај дан 1877. године српска војска је ослободила град после вишевековног ропства
Аутор: Драган Борисављевићчетвртак, 24.12.2015. у 22:05
Слика старог Прокупља (Фото Народни Музеј Топлице)

Прокупље – Тачно на дан Светог Николе, свеца којег слави највећи број Прокупчана, српска војска је успела 1877. године да протера турске и арнаутске окупаторске јединице и ослободи град вишевековног ропства. Тако је Свети Никола постао и један од најслављенијих светаца. Ове године, тим поводом у Народном музеју Топлице приређена је изложба слика и докумената о овом догађају, као и о животу у граду у време ропства и првим данима слободе.

Аутори изложбе Дарко Жарић, виши кустос Музеја и Драган Лекић, стручњак Историјског архива Топлице, кажу да су успели да пронађу документа која се први пут јавно приказују, међу којима је и извештај Митра Максимовића о стању у Топлици после ослобођења. Ту су и многобројне фотографије, војне карте, писма и акта из доба окупације и по ослобођењу и успостављању српске власти, после више од 400 година.

Један од материјалних докумената је и јавна чесма, изграђена у част слободе у самом центру града, где је некад била пијаца. Нажалост, године 1927. ова чесма је порушена, због изградње новог водовода. Тек 1993. године, тадашња власт која је схватила значај историјских споменика, чесму је обновила, налик на некадашњу према сачуваној фотографији.

О биткама за ослобођење Прокупља и целе Топлице најупечатљивија писана сведочења оставио је Мита Ракић, отац песника Милана Ракића, који је био цртач и писар Дринске дивизије, чија је Чачанска бригада прва ушла у овај град. Он о ослобођеном граду, између осталог, пише: „Прокупље је мала и незнатна варош, али врло лепо место... Ретко је наћи овако лепо и романтично место. Као што ће сада и још коју годину од сада, ретко ко хтети да живи у овој варошици која не изобилује удобама за живот, тако ће се некад, кад оно стече што сад нема, отимати да живе у том лепом и пријатном месту српски пензионери и сви који траже одмор од рада и труда и нужде за лепотама природе”.

Ово се, заиста, и обистинило. Први значајнији српски јунак Пеко Павловић доселио се у Прокупље, купивши од Турчина кућу у центру града. Њу је касније продао генералу Лешјанину, а овај војводи Живојину Мишићу, који је Прокупље изабрао за живот кад су га насилно пензионисали. Део те куће и сада постоји, у приватном је власништву али, нажалост, нема обележја да су ту живели тако значајни људи.

По писању Слободана Несторовића, некадашњег уредника „Политике” и хроничара Топлице, после повлачења Турака, преостали Арнаути спалили су највећи број српских кућа и прогонили њихове власнике, који су највећим делом живели у добрим односима са Турцима и скривали се у њиховим кућама. Тако је и после ослобођења овде остао да живи Садик-бег, власник амама, који је ту и умро у дубокој старости 1911. године. Арнаути су махом напустили Топлицу.

По његовим изворима, попис становништва Прокупља извршен је 1878. године и према њему у граду је живело 1.804 становника, од којих је било 876 жена. Били су то углавном Срби. Данас овај град има близу 30.000 становника. И ту је Мита Ракић био у праву: ваздух је поново постао чист и пријатан, јер већ одавно не раде многе фабрике. Сви су изгледи, међутим, да ће се Прокупље све више смањивати. Његови становници мораће да се враћају у родна села, јер у граду је данас тешко доћи до било каквог посла. Постаће град на Топлици опет место пензионера и оних који имају паре и могу да живе у овој лепоти без икаквог рада.


Коментари0
c0ff5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља