понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.12.2015. у 09:05 Миленија Симић-Миладиновић
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: СРЂАН ВЕРБИЋ, министар просвете, науке и технолошког развоја

Најбоље би било да грађанско и веронаука буду један предмет

Школа није само низ неповезаних часова. Иницијатива за ревизију наставног плана изазвала је пажњу какву треба да има. Велика матура дефинитивно 2019. године
(Фото Д. Јевремовић)

Предлог министра просвете Срђана Вербића да се обавезни изборни предмети: веронаука и грађанско васпитање, сведу на четири уместо досадашњих 12 разреда епицентар је жестоких потреса у основном и средњем образовању и изазвао је лавину осуда: запрепашћење Цркве која одлучно одбија ту иницијативу – званичним саопштењем Светог архијерејског Синода министра просвете позива да поднесе оставку и закључује да је његов предлог „заправо отворени позив на идеолошку сегрегацију већине грађана Србије”.

Томе је претходила оштра реплика Грађанских иницијатива да је предлог о укидању веронауке и грађанског васпитања апсолутно неприхватљив. Просветни синдикати уверени су да Вербићева иницијатива долива уље на горући проблем технолошких вишкова и да је његова прича о растерећењу ученика убирање јефтиних политичких поена.

– Без обзира на непримерен тон неких реакција, морам да будем задовољан што је иницијатива за ревизију наставног плана изазвала пажњу какву и треба да има. Постојање предмета који ђаке раздвајају не по интересовању већ по верском опредељењу њихових родитеља јесте тема која се тиче свих грађана Србије и мора о њој да се дискутује. Много је горе да она буде табу тема о којој не сме да се прича – каже у интервјуу за „Политику” Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

Први предлози новог Закона о високом образовању могли су да буду амбициознији, рецимо да су можда превише конзервативни

Шта вас је подстакло да предложите да се веронаука и грађанско васпитање сведу на четири разреда?

Мој предлог је пре свега позив на преиспитивање улоге обавезних изборних предмета у нашим школама. Лично сматрам да би у овом тренутку најсмисленије решење било да се грађанско васпитање и веронаука сведу на четири разреда. Још боље би било да могу да се сведу на заједнички предмет који би се бавио толеранцијом, историјом религије, упознавањем других култура. Што пре треба да се уради комплетна ревизија наставних планова и програма који су преобимни. Предложио сам то на конститутивној седници Националног просветног савета (НПС), првој после девет месеци, где смо имали прилику да видимо колико нам недостају конструктивне акције савета. Њихова најважнија улога сада је промена програма и планова наставе. Ту тему смо занемаривали годинама, размишљајући искључиво о томе колико ће ко имати часова. То мора да се осмисли боље и коначно буде усмерено на то шта су жељени циљеви и исходи образовања, а не колико ко има часова и како се зову предмети.

Сеча предмета изазваће даље потресе и хаос у школама, процењују просветни синдикати...

Они су ту да бране своје чланове и број часова, а на министру је да размишља о томе шта је добро за ђаке, за образовни систем. Евидентно је да су ђаци преоптерећени, имају превише часова. Било би изузетно корисно када би више времена проводили у библиотеци, друштвено корисном раду, заједничким активностима усмереним ка развијању тимског духа, ваннаставним активностима.

Ако укинете предмет да ли сте тиме укинули и људе?

Неко би изгубио фонд часова, то је јасно, али напомињем – ми треба да развијемо и ваннаставне активности које су замрле. Није школа само низ неповезаних часова.

У свакој промени наставног плана појављују се нови технолошки вишкови, без тога не може. Морамо да пођемо од тога шта желимо да урадимо с образовањем, секундарно је питање ко постаје вишак, а коме се отвара могућност запослења. Паралелно с променом плана и програма мора да иде и отварање могућности наставницима да се додатном едукацијом оспособе за предавање више од једног предмета.

Колико наставника сада предаје обавезне изборне предмете?

Око 3.000.

А на чијем су платном списку?

Министарства просвете. Веронаука је једини предмет чији програм не доноси НПС. Министарство се с тим програмом саглашава, не бира вероучитеље, али их плаћа.

Да ли заиста мислите да је увођењем веронауке и грађанског у школе уведена и сегрегација?

Да. Сваки пут када поделимо одељење, и то по критеријуму чији су родитељи верници, а чији нису, дакле то чак нема везе ни са ђацима, на неки начин етикетирамо децу која почињу да се разилазе, што не смемо да дозволимо.

Зашто се као вид спречавања сегрегације не врате униформе у школе?

Када би постојала озбиљна иницијатива родитеља и наставника министарство не би имало ништа против да се врате школске униформе.

Зна ли просветна власт колико има запослених у просвети?

То може да зна свако ко је довољно информатички писмен да оде на сајт министарства и у отвореним подацима види колико има школа, где се налазе, који је број телефона, колико људи ради...

У августу, кад је требало да се пребројавају вишкови, било је 100.500 запослених у просвети, с најавом доделе једнократне помоћи у октобру било је 108.000 просветара, па 110.000. Последњи податак је 141.000 запослених.

Када кажемо 100.500 мислимо на број ефективних људи, односно колико се исплаћује пуних плата. Запослених има више, јер немају сви пун фонд часова. Кад је исплаћивана помоћ говорили смо и о запосленима у предшколским установама и у домовима ученика и студената. Последња бројка 141.000 укључује и запослене у високом образовању.

Шта ће бити с вишковима, социјални програм више се не помиње а требало је да буде окончан 31. децембра?

Иако је Закон о максималном броју запослених у јавним службама донет пре три месеца, тек пре три недеље донет је акт којим се прописује максималан број запослених, да смо га раније имали тај социјални програм могао је да буде спроведен у свим школама, факултетима, министарствима. Коначно ћемо то моћи да спроведемо у целом јавном сектору.

Школама је потребан 12.571 наставник, вишак је 3.222. Наизглед, то је нелогично.

Није нелогично, на место биолога може да дође само биолог, замена мора да буде стручна. Без обзира на то што у некој школи постоји потреба за пет математичара, ако имамо три нераспоређена хемичара, они неће моћи да попуне те празне позиције.

Шта ће бити са 16.300 људи који раде на одређено? Забрана запошљавања је на снази.

Људи који у просвети раде на одређено су потребни школама. Док не буду запослени за стално обнављаће уговоре на одређено уколико за њиховим ангажовањем буде постојала потреба.

Требало је да школе преузму наставнике с непуним фондом часова, проблем наводно праве директори – колико их је за то сносило одговорност?

Обим неправилности које смо уочили је прилично мали, позитивно смо изненађени начином на који су директори то спровели. Има неправилности. Инспекција обилази школе, на које су нам, пре свега, синдикати указали. До сада смо за једну школу утврдили да је било озбиљних пропуста, и сигуран сам да ће директор бити смењен.

Само у Београду 156 директора крши закон, подаци су синдиката.

Такав податак нисам видео у налазима инспекција, а сви расположиви капацитети просветне инспекције су свакодневно на терену.

Инспектори посете најављују директорима?

Није пресудно да ли се инспектори најављују, ако су директори направили прекршај то ће се видети.

Кад ће коначно заживети велика матура?

Велике матуре дефинитивно ће бити 2019. године. У прављењу самог програма матурског испита кључна је улога факултета. Досадашњи пријемни испити морају да се трансформишу у јединствени испит за све који су завршили средње школе. Матурски испит за крај средњег образовања и упис на факултете биће урађен по стандардима једнаким за све у целој земљи.

Хоће ли увођење велике матуре решити проблем уписне политике на факултетима?

Проблем уписне политике на факултетима тиче се односа снага, ко колико добро лобира за одређени студијски програм. То се не решава грубом силом тако што пропише министарство. Уписна политика мораће да буде много транспарентнија, да се зна колико кошта који студијски програм, шта тачно нуди, да буде израженија саветодавна улога која ће олакшати матурантима да изаберу студије. Тада ћемо моћи да распишемо конкурс на основу кога ће се добијати студијска места која се финансирају из буџета. То ће онда значити да је регулисана уписна политика.

Смишља се нови модел финансирања факултета.

Финансирање факултета је најважније питање којим се баве радне групе које раде на изради новог закона о високом образовању. У овом тренутку имамо их пет и чине их углавном декани, високи представници факултета, студенти, и баве се темама финансирања, организације, управљања, акредитације...

Да ли су радне групе поднеле прве предлоге и какве?

Радне групе су поднеле неке предлоге и с тим људима ових дана требало би да о томе дискутујемо. Предлози су могли да буду амбициознији, рецимо да су можда превише конзервативни, али нису они коначни, наставићемо да радимо на томе.

Шта је у образовању урађено откако сте министар?

На пример, центар за признавање страних високошколских диплома. Законом о уџбеницима створили смо услове да се уреди тржиште уџбеника и смањи корупција, први пут је заживео јавни информациони систем као извор релевантних података, који укључује и дуго очекивани репозиторијум докторских дисертација.

Шта нисте урадили?

Сматрам да је било веома важно, а нисмо урадили платне разреде.

Коментари84
66515
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Purjak
Veronauke se izucava svuda na zapadu po skolama, ali prava veronauka, a kod nas, veronauka prezentovana, posebno preko SPC, je samo forsiranje srpstva, monarhizma iz vremana Kraljevine SHS , misticizma iz srednjeg veka , ravnogorskog duha i narocito politikanstva sviju protiv svih. uostalom neka se raspise referendum da li hocemo veronauku u skoli ili ne .
Александар Обрадовић
Износите неистине. Ево садржаја програма православне веронауке за 1. разред основне школе: Човек је икона Божија (човек има својство да љубављу чини нешто да постоји, слично као што то чини Бог јер Бог све ствара из љубави). Бог је заједница личности Оца и Сина и Светог Духа (биће као заједница, као љубав). Човек као биће заједнице. Бог је из љубави створио свет заједно са Сином иДухом. Исус Христос је посредник између Бога и створене природе. Црква је заједница свих људи и целе природе кроз Христа с Богом. Православна иконографија показује свет и човека у заједници с Богом. Где ви овде видите "форсирање српства, монархизма", итд, итсл? Нема потребе за референдумом, јер се ученици за веронауку изјашњавају СЛОБОДНО, што је већ једна врста референдума, дакле СЛОБОДНО ОДЛУЧИВАЊЕ је везано за саму природу предмета. Према томе какав референдум помињете човече? Шта све овде човек неће прочитати...
JASMINA CVETKOVIC - MEDIJNA
Najbolje bi bilo, da roditelji ne strahuju za živote svoje dece, u Domu srednjoškolske omladine u Nišu.
Petar V. Terzić
Religija, kao i drugi oblici ljudske svesti-nauka, filozofija, umetnost i dr., suštinski je važan konstituent čovekovog pogleda na život i svet. I. Njutn je pisao o religiji koliko o nauci i filozofiji, dok je A.Ajnštajn o potrebi integracije nauke i religije rekao sledeće: "Nauka bez religije je slepa, a religija bez nauke je šepava"! Otuda nije pitanje da li je potrebna veronauka nego je suštinsko pitanje: kakva veronauka je potrebna u savremenom vaspitnom-obrazovnom sistemu? Tri su osnovna faktora koji bitno utiču na razvoj religijske svesti: porodična tradicija; verske ustanove (crkva, džamija, sinagoga i dr.), i škola. Porodično čitanje i proučavanje verskih knjiga (Biblija, Kuran i dr.), upražnjavanje obreda i bogosluženje u verskim ustanovama, te redovne nedeljne škole pri istim predstavljaju solidnu osnovu za pred-srednješkolsku omladinu. Veronauka u srednjim, višim i visokim školama mora biti koncipirana u skladu sa integracijom-nauke, filozofije, religije i umetnosti.
Neša (Glodur)
"Najbolje bi bilo da građansko i veronauka budu jedan predmet". najbolje bi bilo kada bi Srbija umesto "našeg" ministra prosvete dobila nekog bez navodnika.
N/A
Fenomenalna ideja, mada sumnjam da mu je to bila namera. Postavljanjem dve, naizgled dijamertalno suprotne ideje tako blizu jedne drugoj omogucuje njihovo lakse sagledavanje i anhilaciju. Matematicka analogija bi bila dva minusa koja daju plus. "Gradjansko vaspitanje" bi trebalo da ukaze na svu nesuvislost religijske dogme dok bi "veronauka" (kakav oximoron od reci) upotrebom naucnog metoda pokazala da "socijalni ugovor", koji je potka gradjanskog vaspitanja, ne postoji, da ga niko nikada nije ni video a kamoli potpisao. Ucenici/ce kojima skolski (ne obrazovni vec skolski) sistem nije ubio svu inicijativu i obesmislio logiku ce lako i brzo da shvate slicnosti koje ova dva predmeta propovedaju -> oba su religije koje se medjusobno podupiru a naizgled su suprotstavljene. Jedina sustinska razlika je oltar, jedan je crkveni a drugi drzavni. Obe od potencijalnih samosvesnih odgovornih individua prave zrtve, molioce koji zavise od vise sile da ih uzme u zastitu
Александар Обрадовић
Како на свим православним, тако и на свим римокатоличким и протестантским факултетима на Западу, постоји предмет који се зове катихетика. Он је везан историју и методологију религијске наставе. Из њега се регуларно раде дипломски, магистарски и докторски радови, како код нас православних, тако и на Западу. Најбољи уџбеник на нашим просторима везан за катихетику је израдио митрополит Амфилохије Радовић. Тако да прича о "несувислости религијске догме", о веронауци као "оксиморону од речи" су, морам рећи, невероватна лупетања неког ко благе везе нема о чему коментарише. Елементарна пристојност и поштовање неког ко је супротстављеног мишљења, налаже бар основно познавање материје о којој се говори. ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља