четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.12.2015. у 22:05 Новица Ђурић

Влада продаје, а опозиција не да Мамулу

„Ораском Самиха”, који гради туристички комплекс на полуострву Луштица, понудио је да Мамулу закупи на 49 година по цени од 1,5 евра по квадратном метру
Мамула, предлог швајцарске компаније „Ораском” (Фото: Компанија „Ораском”)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Одбор за економију, финансије и буџет предложио је Скупштини Црне Горе да усвоји одлуке о давању у дугорочни закуп локалитета острва Ластавице са тврђавом Мамула и о прихватању новог анекса уговора о закупу хотела „Краљичина плажа” швајцарској фирми „Ораском”.

Влада је оба пројекта, након што крајем јула ове године нису добили подршку парламента, поново упутила у скупштинску процедуру, где опозиција одбија да им да зелено светло, а њима су се придружили и посланици Социјалдемократске партије, мање чланице владајуће коалиције.

Опозиција и СДП предлог одлуке оценили су штетним по државне интересе, супротним Уставу и законима о својинско правним односима, имовини, државном премеру и катастру непокретности. „Ораском Самиха”, који гради туристички комплекс на полуострву Луштица, понудио је да Мамулу закупи на 49 година по цени од 1,5 евра по квадратном метру, а да морски акваториј острва закупи по цени од 90 центи по квадрату. Предлог је и да плаћа 4.000 евра месечно, што је 48.000 годишње. Инвеститор гради хотел са 23 собе. Уговор о закупу хотела „Краљичина плажа” у Будви закључен је 31. јануара 2007. године. Анексом уговора о закупу хотела „Краљичина плажа” предвиђено је да се компанији „Адријатик пропертис” продужи закуп са 30 на 42 године, као и да се смањи износ закупа. Анекс је влада усвојила на седници 29. новембра 2012. године.

„Влада Црне Горе није одустала од намере да компанији ’Ораском’ буквално ’поклони’ острво Ластавица са тврђавом Мамула, што потврђује и чињеница да је скупштини понуђен на усвајање неизмењени уговор о дугорочном закупу којим се првенствено фаворизује закупац, а на штету државног буџета и јавног интереса”, саопштила је Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС).

Када се први пут пред посланицима нашао предлог овог уговора, МАНС је упозорио на понижавајуће ниску цену годишњег закупа и читав низ других одредби којима је швајцарском „Ораскому” омогућено да ужива бенефиције које нема било која друга компанија или инвеститор у Црној Гори.

МАНС саопштава како се од тада до тренутне верзије документа није променило нити једно слово и очекује да га исти посланици поново одбију. МАНС је посебно анализирао и такозвани инвестициони програм који се налази на непуне две стране као прилог овог уговора.

„’Ораском’ предвиђа да ће на ’Ресорту’ бити отворено до 200 нових радних места, као и да ће додатних 200 радних места бити отворено током периода изградње”, наводи МАНС. „У прилог томе, ’Ораском’ најављује да ће током првих десет година рада ’Ресорта’ држава Црна Гора инкасирати 2,8 милиона евра само по основу уплата за доприносе за запослене.”

Ова организација у саопштењу за јавност каже да, када се детаљније анализирају ове пројекције, стварност изгледа битно другачијe.

„Уколико узмемо у обзир најпесимистичнији сценарио да ће сви запослени примати тек просечну црногорску зараду која тренутно износи 478 евра, тренутни износ доприноса који се плаћа на ову зараду од стране послодавца и запосленог држави износе око 320 евра”, додаје МАНС. „Уколико узмемо у обзир чак и немогући сценарио да се просечна зарада у наредних десет година неће мењати, поменутих 2,8 милиона евра је довољно за финансирање доприноса за тек седамдесетак запослених, а не две стотине, колико се наводи у инвестиционом програму.”

МАНС је посебно анализирао и такозвани инвестициони програм који се налази на непуне две стране као прилог овог уговора.

Надаље, МАНС у саопштењу за јавност прецизира:

„Осим ове ’користи’ за државу Црну Гору, ’Ораском’ планира да у наредних десет година плати тек 4,4 милиона евра по основу ПДВ-а и 100.000 евра po основу пореза на добит и других прихода од пореза, што су понижавајући износи у односу на потенцијал острва Ластавица. Инвестиционим програмом се предвиђа изградња 23 хотелске собе, четири угоститељска објекта, рецепције, спа центра, мини-маркета, четири базена, клуба за водене спортове и једно пристаниште”, додаје се у саопштењу МАНС-а.

Како додаје МАНС, „сасвим је јасно да ће једину и искључиву корист од овог пројекта имати компанија ’Ораском’, и то за занемарљиво мали уложени новац, уз уступке и бенефиције које се не гарантују било којем грађанину или правном лицу у Црној Гори”.

На седници парламента, пре неки дан, председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић је питао четири пута министра економије Бранимир Гвозденовића да  каже колики је период поврата инвестиције, пошто од њега зависи рок на који се локалитет даје у закуп. Гвозденовић није одговорио.

Министар је казао да седам година траже инвеститора и да су коначно нашли реномираног који је понудио да заштити културну баштину са јасно дефинисаним инвестиционим планом. Тврди да је предлог одлуке у складу са Уставом.

На то је Кривокапић одговорио:

„Седам пута се бавите овом инвестицијом и постигли сте хотел са 23 собе и закупом на 49 година. Реците ми где то има у свету да једна соба кошта 650.000, па ћу престати да сумњам. Да не питам који је мотив да се прикаже толика инвестиција.”

Министар није имао одговор.

Коментари1
17a7a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Miljkovic
Za vreme WW II, od 30. marta 1942. pa do kapitulacije Italije na Mamuli je bio logor u koji su Italijani zatvarali antifasiste i njihove porodice ukljucujuci nejaku decu od po 7-8 godina starosti, mahom Srbe; njih preko 2.000. Oni su bili uglavnom iz juzne Hercegovine (Trebinje, Bileca, Gacko, Ljubinje, Nevesinje, Mostar...), Crne Gore primorske (Herceg Novi, Morinj, Budva, Kotor, Tivat...), ali i Hrvatske (Dubrovnik, Korcula, Makarska...). Njih preko 80 je osudjeno na smrt i pobijeno, a preko 50 umrlo od gladi. Eto, sada je to turisticka atrakcija za kupanje, ronjenje, i hotelski turizam. Mozda tako i treba. Nadam se da se niko ne bi onda ljutio na Hrvate ako oni urade isto sa Jasenovcem ili Lepoglavom. Znam da je vise ljudi tamo nastradalo, ali tragedija se ne ogleda u broju ubijenih nego u prirodi zlocina i simbolicnom znacenju ovih neljudsih, okrutnih ubistava nasih ljudi. Nasa drugo oko iz glave, crnogorsko, voli da zaradi na tragediji ljudskoj. Jos samo Milov kiosk za cigare...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља