уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Коста Хакман спасио од заборава Београдску митрополију

Ускоро изложба радова једног од највећих акварелиста на југословенском простору, међу њима и слике „Београдска митрополија” и „Кухиња старе Београдске митрополије”
Аутор: Б. Лијескићпонедељак, 28.12.2015. у 22:05
Коста Хакман: „Београдска митрополија”, 1933.

Његова светост патријарх Варнава је својевремено пре планираног рушења старе зграде Патријаршије из 19. века у Београду, желео да сачува успомену на ту историјску зграду у виду уметничке слике. Трагао је за уметником који би тај задатак испунио и коначно изабрао Косту Хакмана (1899–1961) једног од најзначајнијих сликара у Краљевини Југославији, који је слику „Београдска митрополија” 1933. године урадио за месец дана. У истом периоду настало је и мање Хакманово уље „Кухиња старе Београдске митрополије”. Ове детаље око настанка два позната дела Косте Хакмана, открила нам је његова ћерка Милица Хакман, историчарка уметности.

Ћеркино сећање на Хакмана
– Отац је имао атеље на Косанчићевом венцу где смо често заједно одлазили. С обзиром на то да је био срчани болесник, шетали смо полако до тамо, а он ме држао за руку. Кад је улазио у атеље облачио би бели мантил и почео да слика. Тада би променио своје понашање, нагло се удаљавао и приближавао платну, хитро и брзо престајао је да буде онај болесни човек који се споро креће. Док је сликао био је сасвим другачији, присећа се Милица Хакман.

Поменути радови налазили су се у Патријаршијском музеју у Сремским Карловцима, у време док је Хакман предавао у Реалној гимназији у Сремским Карловцима. Уметник је као врстан педагог радио још и у Првој мушкој гимназији у Београду до 1935. кад је прешао на Технички факултет, а од 1940. био је ванредни професор на Академији ликовних уметности у Београду.

Подаци о настанку слика су нови и за Милицу Хакман, па она истиче:

– Ова два дела биће ускоро изложена  крајем јануара у Дому Јеврема Грујића у Светогорској улици у Београду, уз још неколико акварела из приватних колекција. Слика „Београдска митрополија” се тренутно налази у Двору Патријарха српског, а „Кухиња старе Београдске митрополије ” у Музеју СПЦ у Београду. Коста Хакман је важио за једног од најбољих акварелиста на југословенским просторима и истицао је да на акварелу ради баш као на слици. У време затворених музеја изложбе по мањим галеријама су прозор у свет.

Француза напали пси испред затвореног МСУ
– Странци су приликом посете Београду увек радо обилазили Музеј савремене уметности и дивили се делима која имамо. Постоји прича о Французу који је приликом доласка у нашу престоницу пошао да обиће МСУ не знајући да је затворен. Приближавајући се згради напали су га пси луталице a он је, дa би нашао спас, као без душе дотрчао до једног сплава – ресторана. Ето тако се завршила његова авантура обилажења музеја у Београду, наводи Хакманова надајући се да се то у будућности неће дешавати.

С обзиром на то да је прошло много година од претходне ретроспективе посвећене делу овог чувеног сликара, његова ћерка сматра да би било лепо освежити сећање новом ретроспективом, ауторке Љиљане Стојановић Пилетић.

– Галерија Дома Војске Србије је одлично место за тако нешто. Желим да подсетим да Музеј савремене уметности у Београду поседује 23 Хакманова дела, Галерија Бељански 13, Народни музеј 12, међу којима је рад „Предграђе Београда” из 1937. који је био изложен у Паризу на Светској изложби, а уметник је за њу добио златну медаљу. Сарајевска галерија има око 20 слика и у Тузли се налази седам дела, истиче Милица Хакман.

Коста Хакман је, након школовања у великим европским центрима попут Прага, Беча и Кракова, у Паризу стасао у колористу, сликао је пејзаже и мртве природе, али и ентеријере, портрете и аутопортрете. Постаје члан групе „Облик”, а по повратку у Београд и групе „Дванаесторица”. Био је посвећен педагог. Редовно је излагао у земљи и иностранству где је учествовао на изложби Југословенске уметности у Риму, као и на Светској изложби у Паризу (Златна медаља 1937. године). 

 

 


Коментари3
872e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Коста Хакман је рођен у Босанској Крупи ( податак је из Мале Енциклопедије Просвете, а обичај је да се каже где је нека позната личност рођена )
Stefan Stojanovic
Све сте рекли, само не и где се налазила стара митрополија...
Богдан Радмиловић
на мјесту данашње Патријаршије
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља