четвртак, 20.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:25
ПОГЛЕДИ

Нова употреба Недића

Eвропски квислинзи су водили не само неславну него и нереалну политику
Аутор: Тодор Куљићсреда, 30.12.2015. у 08:15

Дискусије око суђења Милану Недићу јесу данас и прилика да се додатно рехабилитује Дража Михаиловић. Како? Да се разумемо, каже један ред полемичара, Недића не треба рехабилитовати, али су и комунисти били терористи. Алтернатива је Дража. И додају, изричито или прећутно: Зар наше одбацивање Недића не сведочи да нисмо једнострани родољупци него вишеслојни истинољупци? Зар нам и стога не треба веровати да је Дража био антифашист? Не, не треба вам веровати, зато што ово ограђивање од Недића није никакав аргумент у правдању Драже него реторички маневар. Наиме, у овој „вишеслојној” реторици одбацивање Недића (али и оних који су га смакли) само је штитник који треба посредно, изричито или прећутно, да осигура прихватање Драже. Нова струја полемичара се разликује од нешто радикалније старе, која као патриоте није раздвајала Недића и Дражу. Али не много, јер код ове струје Недић негативац служи само као реторички штит у брисању његове сродности са Дражом и у антифашизирању четника. У ком смислу?

Можда ће ствари бити јасније ако се повуче разлика између реалне и идеалне политике у рату. Које су биле реалне могућности мале државе да се одупре нацизму 1941? Ако се није могао пружити отпор Хитлеру, да ли је онда квислиншка политика малих држава реална и морална? Тобожњи пасивни реалполитичари (недићевци и четници) водили су рачуна о сигурности Срба, док су идеалполитичари (комунисти) борбеним антифашизмом угрожавали живот нације. Док код процене колаборације критички историчари тврде да је реч о саучествовању у злочинима фашизма, дотле се опрезнији питају да ли се Трећем рајху могао пружити отпор. Требало је, кажу они, храбрости да се води и нехеројска политика. Уосталом није Недићев режим био једини који је водио нехеројску политику. Већина малих земаља била је упућена на овај курс, док је простор за избор између начелне и прагматичне политике био резервисан само за велике државе. На неки начин испада да се пред моћним Трећим рајхом српски народ могао успешније спасавати не con gloria, славним отпором, него con ignominia, нитковлуком? Нека се велики туку, ми треба да се чувамо јер смо мали. Мали, кажу исти, немају избора. И додају, морал државе се разликује од морала појединца.

Томе насупрот, амерички председник Томас Џеферсон опомињао је да постоји само један морал и за државу и појединце. Али како и њему веровати када је и сам био робовласник? Шта је у свему овоме истинито? Само то да у политици малих земаља треба далеко више умећа и сналажљивости него код великих да их политика, која увек гони у компромис, не учини равнодушним према начелима. А поменута дилема да ли је национално мотивисана сарадња са Хитлером била скандал или додуше неславна, али легитимна стратегија самоодржања малих држава, јесте лажна без обзира на то што је раширена и што на сличан начин дели данас полемичаре око Антоанескуа, Хортија и других европских квислинга. Права је дилема ко је 1941. био реалиста, а ко фанатик?

Или шта је 1941. била реалполитика? То је свакако било правовремено сврставање на страну победника. Али да ли је то неко могао знати 1941? Има мишљења да је тек након капитулације Италије ситуација на фронтовима била јаснија. Но ипак, проницљивији аналитичари, нарочито у САД, закључили су већ половином децембра 1941. да је реалполитика антиосовинска, а не квислиншка. Зато што се Хитлер, када је објавио рат САД, заплео у рат са океанским силама које су биле сировински и индустријски надмоћније. Зато и није могао добити рат. Требало је, додуше, да прођу скоро две године, па да ове ствари постану јасније и да се у рату континената јасно искаже надмоћ индустрије антифашистичких сила. Уочити ову надмоћ на време није било лако, али је то била аутентична реалполитика. Многе је као Недића у томе спречавала идеолошка профашистичка заслепљеност, па су сви поменути европски квислинзи у ствари водили не само неславну него и нереалну политику. Али не само они него и сви други који су апеловали на уздржавање од отпора окупатору. Није пасивност била реална него кратковида политика. Зато свако ко неће да говори о неборбеној пасивности као о илузији и као мосту сарадње четника и квислинга треба да ћути о Недићу.

Професор Филозофског факултета у Београду


Коментари80
3bed8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

neprijatelj mog neprijatelja
Ako su ovi sto su nas bombardovali 1999. i oteli Kosovo I Metohiju protiv Nedica, onda...
Dinarska divizija
Sramotno je što neki komentatori izjednačavaju četnike (nastali od jedinica JVO koje nisu priznale kapitulaciju, borili da ostane Kraljevina Jugoslavija i štitili srpska sela od hrvatskih nacista) , sa zlikovcima ustašama (hrvatskim nacistima) kojima je bio zadatak da 1/3 Srba pobiju, 1/3 pokatoliče, a 1/3 proteraju iz Hrvatske i BiH, i koje titovi komunisti nikada nisu ozbiljno napali.
Поточар
А шта нам је фалило да будемо као Бугари? После неколико претходних ратова сасвим је логичан био предах. Tо је Недић уочио и желео да Србија буде као Бугарска, Румунија, Француска, Чешка, Словачка...барем једном у историји, Зашто да не??
Narcis Zlatousti
Prilikom NATO napada na Srbiju agresori nisu negirali prirodno pravo naroda da se brani. Rekli su odprilike vi se branite, ali mi smo jaci. Naravno da je pozivanje na pasivnost prema okupatoru ‘definition of collaboration’. To je ustvari, saucesce u Hitlerovom zlocinackom poduhvatu. Zanimljivo je da je knez Pavle bio ubedjen u britansku pobedu, ali je ipak pristao na sporazum sa Hitlerom. Tacno je da je Nedic bio zaslepljeni antikomunista i da nije mogao da predvidi ko ce biti pobednik u ratu protiv fasizma. Draza ministar vojni JU izbeglicke vlade u Londonu javno je protiv nemaca, tajno pregovara i nudi saradnju. Zalio se Trkulji da mu komunisti prave smetnje kod nemaca. Moze se pretpostaviti o kokvim problemima je rec. Cetnici se nisu uzdrzavali u zlocinima prema sopstvenom narodu. Izasla knjiga o cetnickim zlocinima u WWII. Nema opstine u Srbiji gde nisu pocinili zlocine. Najzad, bez partizanske borbe, JU bi bila deo Istocnog lagera i Sovjeti biostali ovde do pada Berlinskog zida.
Леон Давидович
Састанком велике тројице у Јалти земље које су касније чиниле Варшавски уговор предате су интересној сфери Совјетског Савеза, Југославија је била оно познато фифти фифти то јест пола утицај Запада пола Совјетски Савез ( а не као што су неки то тумачили да је деле), Грчка је стављена под интерес Запада ( зато су њихови партизани препуштени поразу у грађанском рату)итд. Тај договор јуе важио све док није срушен Берлински зид, а онда више није било ни Међународног права ни договора.
Препоручујем 3
Narcis Zlatousto
@Genocid se ne zaboravljaпре Ja govorim o realnoj situaciji, o onome sta je bilo, a vi opet sta bi bilo kad bi bilo, sto nije istorijski metod. Vi tvrdite da bi saveznici kaznili NDH, ali vam ne pada na pamet da bi isto tako kaznili i Nedicevu Srbiju. Kako su na Jalti iscrtane interesne zone, Srbija bi opet bila pod Sovjetskom dominacijom. Letos sam u razgovoru sa rumunskim disidentom cuo da su se istocnoevropski disidenti sastali u Pragu i dogovarali ustanak protiv Sovjeta. Prethodno su konsultovali britanskog ambasadora, da li bi ih zapad branio ako se dignu. Britanski ambasador im je uzvratio da ce braniti samo Jugoslaviju. Istocnoevropski narodi su nam mnogo zavideli, a Tito je za njih bio veliki, pragmaticni lidrer.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Потребна је РАЦИОНАЛНА АНАЛИЗА
Приликом оцењивања улоге ђенерала М.Недића и Д.Михаиловића (као и Кнеза Павла) за БИОЛОШКИ ОПСТАНАК Срба , морају се имати у виду следеће чињенице : 1939. Стаљин и Хитлер су потписали спразум о сарадњи у борби против "западних демократија", и који би ДУГО био на снази да га Хитлер није прекршио нападом на СССР ; већ1935. потписан је споразум хрватских нациста-усташа и југо-комуниста о сарадњи у борби против Срба и православља ; да је у Балканским ратовима и Првом светском рату (од 1912. до 1918.) Србија имала велике жртве и да је активно учешће у новом рату претило биолошком опстанку Срба.
Racionalni ZAKLJUČAK
Srbi, pamet u glavu i što pre u EU sa ostalim hrišćanskim narodima, a za Kosovo SPECIJALNI STATUS uz kontrolu EU, UN i NATO (kada Srbija postane pridruženi član).. Samo tako možemo našoj deci sačuvati evropsku budućnost u Srbiji.. U suprotnom, najbolji deo srpske omladine će kao izbeglice raditi po belom svetu.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља