субота, 25.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:28

Кад извештај демантује своје писце

Зашто је „Недељник” најавио тужбу против Савета за борбу против корупције и како је 468.000 динара које је тај лист добио за Савет било важније од стотина милиона које су добијали неки други листови
Аутор: Вишња Аранђеловићсреда, 30.12.2015. у 22:05
Странице „Недељника” о Војводини, са јасним назнакама да се ради о промотивном тексту (Фото Зоран Анастасијевић)

Иако помпезно најављен као крунски доказ о спрези власти и новинара, најновији извештај Савета за борбу против корупције показао је нешто сасвим супротно. Држава је новинаре ставила на – дијету. Институције и предузећа чији је она власник све се мање оглашавају у медијима. За четири године држава је на промотивне активности потрошила 60,9 милиона евра, од чега је на оглашавање у медијима отишло тек 28 одсто.

Премијер Александар Вучић извештају се, судећи према изјавама, највише обрадовао. За разлику од сиромашних новинара, он има разлога. Овај документ далеко је од извештаја који је Верица Бараћ објавила 2011. и који је заиста доказао спону власти, тајкуна и медија. Износи из најновијег извештаја ставили су до знања да је иза нас време у којем држава годишње издваја преко 35 милиона евра не би ли посредно утицала на медије. Ова власт, изгледа, пронашла је другачију тактику – утиче на медије тако што их изгладњује.

Али чланови Савета својски су се потрудили да јавност убеде у „веома јак однос медија и државе”. Тако је током представљања извештаја чланица Савета Мирослава Миленовић казала да је тржиште оглашавања много веће и да достиже суму од спектакуларних 840 милиона евра. Међутим, из извештаја се види да је реч о нагађању, као што се не види којим је то математичким операцијама Савет дошао до износа којим би, можда, могла да се опорави српска привреда.

Нажалост, ово није једини пример који показује да Миленовићева вептија барата претпоставкама него чињеницама, иако је постала позната као једини финансијски форензичар у Србији. Пре само месец дана, у једној телевизијској емисији је истакла како је „Политика” један од „поприличних корисника буџетског новца”. Када смо је упитали да објасни своју изјаву, Миленовићева је признала да не зна која је сврха уплата на рачун наше медијске куће.

Будући да ова експерткиња за токове новца није стигла да истражи која је сврха уплата која се крије иза шифре 211 Управе за трезор Министарства финансија, њена изјава је могла да наведе на погрешан утисак – да је реч о корупцији. Извештај Савета показао је да се иза 320 милиона које је из буџета стигло на рачун „Политика” крије искључиво продаја огласног простора.

Посебно је занимљиво да чланица Савета за борбу против корупције предлаже да се јавни позиви и тендери не објављују у угледном листу са националном покривеношћу већ у „Службеном гласнику”.

Иза 320 милиона које је из буџета стигло на рачун „Политике” налази се искључиво продаја огласног простора

Замислите да државни органи или јавна предузећа конкурсе за запослење почну да објављују само у том гласилу? Није ли управо Миленовићева написала одличан рецепт за повећање корупције?

Изражавајући неслагање са Миленовићевом, чланица Савета Јелисавета Василић написала је у „Политици” да Савет „нема право да нешто унапред проглашава системском корупцијом, и то на сензационалистички, таблоидан и површан начин, а да претходно није утврдио која се тачно плаћања државе према медијима могу сматрати корупцијом”.

– Многим законима предвиђено је обавезно оглашавање које морају да врше држава, државни органи, организације, агенције и привредна друштва, нарочито када је реч о располагању државном имовином, о јавним набавкама, стечајевима, приватизацијама, оглашавању банкротства, конкурса за запошљавање и слично. У свим тим случајевима реч је о обавезном оглашавању, огласима који морају бити јавни, свима доступни, како нико не би био онемогућен у остваривању једнаких права, то јест како би се отклонила дискриминација било кога – написала је Јелисавета Василић.

Нажалост, наш лист није једини коме су политикантске изјаве ове чланице Савета могле да нанесу штету. На прошлонедељном представљању извештаја Миленовићева је апострофирала „Недељник” као магазин у којем је објављен „плаћени интервју на пет страна” са Бојаном Пајтићем, председником АП Војводина, иако је уредништво „Недељника” посебно означило тих пет страна и читаоцима јасно ставило до знања да је реч о промотивном тексту.

Сумњу у њене намере продубљује и то што исти извештај показује да се много већа средства од оних које је добио „Недељник” (468.000 динара) сливају и у друге редакције. Рецимо, од АП Војводине два милиона динара за продукцију осам емисија и још 475.200 динара за додатак на десет страна добио је „Нови магазин”, који има знатно мањи тираж. Новац из истог извора стизао је и за недељник „Време”, па је осам страна коштало 1,8 милиона динара.

Само у 2014. „Нови магазин” је од АП Војводине зарадио 3.475.200 динара, док је „Време” из истог извора добило 4.256.000 динара.

Из извештаја се види да је из буџета доста новца отишло „Дан графу”, издавачу листу „Данас”, са веома скромним тиражом. За четири године исплаћено им је око 244 милиона динара, али се у извештају само у траговима може сазнати које су то институције уплатиле новац. Занимљиво је да је лист „Данас” добио од државних институција 10 милиона динара више него „Рингијер Аксел Шпрингер”, који издаје листове „Блиц”, „Ало”, НИН, „24 сата”… Али и када је реч о „Рингијеру”, у извештају Савета може више да се нагађа о намени новца или институцијама него да се поуздано зна. Али смо о „Недељнику”, који је добио 0,005 одсто државног новца, сазнали све. Чак и више него што људи који воде тај лист знају.


Коментари3
ad566
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Knut
Bila je jedna zena koju je direktno placala US ambasada, a koja je imala uvid u sve privredne predmete u specijalnom tuzilastvu i ratnim zlocinima, navodno kao nekakav ekspert koji pomaze tuzilastvu. Jeli to ona ili neka druga?
Sava
Свака част за текст.. само напред.... и Срби пишите ћирилицом...није тешко...
Жика
Саво, а ћирилица?
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља