понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:05

Ово је била њихова година

Представљамо вам младе уметнике који су овој години постигли значајне успехе, добили награде... Оне које смо деценијама на овај начин представљали, временом су постали препознатљива имена на културној сцени
среда, 30.12.2015. у 22:05
(Фото www.freeimages.com)

ПОЗОРИШТЕ

 

Јована Стојиљковић (Фото Н. Мишчевић)
Не во­ли сјај ре­флек­то­ра  
  

Иза мла­де глу­ми­це Јо­ва­не Сто­јиљ­ко­вић је баш до­бра умет­нич­ка го­ди­на. По­зо­ри­шна пу­бли­ка има­ла је при­ли­ку да је ви­ди не­дав­но у ли­ку Ве­се­ле Крај, у пре­ми­је­ри пред­ста­ве „Кла­у­стро­фо­бич­на ко­ме­ди­ја” Ду­ша­на Ко­ва­че­ви­ћа, у ре­жи­ји Дар­ка Ба­ји­ћа, на сце­ни „Ба­та Стој­ко­вић” Зве­зда­ра те­а­тра у Бе­о­гра­ду. По­зо­ри­шна пу­бли­ка ужи­ва и у дру­гим ње­ним сцен­ским кре­а­ци­ја­ма, ка­ко у уло­зи Ма­рие у на­гра­ђи­ва­ној пред­ста­ви „Ка­зи­мир и Ка­ро­ли­на” Ате­љеа 212, та­ко и у пред­ста­ва­ма „Тан­го”, „Ће­ла­ва пе­ва­чи­ца”, „Сан лет­ње но­ћи”… Упо­ре­до са по­зо­ри­шном Јо­ва­на Сто­јиљ­ко­вић успе­шно ко­ра­ча и филм­ском ста­зом.Да­ро­ви­та глу­ми­ца, ко­јој су умет­нич­ки узо­ри Ани­та Ман­чић и Не­бој­ша Гло­го­вац, још у ра­ном де­тињ­ству за­ра­зи­ла се глу­мом. Ве­ли­ку по­др­шку има­ла је од сво­је по­ро­ди­це ко­ја, ина­че, не при­па­да по­зо­ри­шним кру­го­ви­ма. Бу­ду­ћи да је од­у­век  во­ле­ла да ими­ти­ра и за­ба­вља сво­је нај­бли­же и при­ја­те­ље, већ у дру­гом раз­ре­ду основ­не шко­ле по­че­ла је да уса­вр­ша­ва пр­ве ве­шти­не глу­ме код Не­на­да Не­на­до­вић, а за­тим и на Фа­кул­те­ту драм­ских умет­но­сти у Бе­о­гра­ду, у кла­си Дра­га­на Пе­тро­ви­ћа Пе­ле­та, где је не­дав­но и ди­пло­ми­ра­ла глу­му. На до­де­ли ди­пло­ма Јо­ва­ни Сто­јиљ­ко­вић уру­че­на је и на­гра­ду за глу­му „Ма­та Ми­ло­ше­вић”. – Све се до­го­ди­ло спон­та­но и нео­че­ки­ва­но. Уло­ге су су­сти­за­ле јед­на дру­гу. Али и на­мет­ну­ле од­го­вор­ност да у на­ред­ним се­зо­на­ма оправ­дам ука­за­но по­ве­ре­ње. Ово је за­пра­во мој про­фе­си­о­нал­ни по­че­так у глу­ми, на­дам се да ће се ова нит и на­ста­ви­ти јер је у овој про­фе­си­ји, ипак, нај­ва­жни­је тра­ја­ти, ка­же Јо­ва­на Сто­јиљ­ко­вић.   И по­ред то­га што зна да би јој дру­штве­не мре­же олак­ша­ле ко­му­ни­ка­ци­ју, Јо­ва­на не­ма ни феј­сбук, ни ин­ста­грам. А не бо­лу­је ни од гла­му­ра и сја­ја ре­флек­то­ра.     Б. Г. Т.

БАЛЕТ

У се­би тра­жи ко­ре­о­гра­фа    
   

Го­ди­на ко­ја из­ми­че би­ла је вред­на пам­ће­ња у ка­ри­је­ри бе­о­град­ског умет­ни­ка Ми­ло­ша Иса­и­ло­ви­ћа, окре­ну­тог са­вре­ме­ном ба­лет­ском из­ра­зу. Сво­је мај­стор­ство Иса­и­ло­вић је по­ка­зао у ко­ма­ди­ма у ко­ји­ма је по­кре­том до­ча­рао зна­чај­на књи­жев­на де­ла. Не­дав­но је у Ма­ри­бо­ру, у ко­ре­о­гра­фи­ји Едвар­да Клу­га на сце­ни Сло­вен­ског на­род­ног гле­да­ли­шча, оства­ри ма­е­страл­но на­слов­ну уло­гу у „Пер Гин­ту”, по исто­и­ме­ном Иб­зе­но­вом де­лу. Пам­ти се и ње­го­ва кре­а­ци­ја у ба­ле­ту „Про­кле­та авли­ја” ин­спи­ри­са­ног Ан­дри­ћем. Био је Дан­те у „Бо­жан­стве­ној ко­ме­ди­ји” опет у Клу­го­вој ко­ре­о­гра­фи­ји, а не­дав­но се ве­о­ма ис­та­као и у ње­го­вим „Пти­ца­ма”, по Ари­сто­фа­ну.– У се­би све че­шће по­тра­жим и ко­ре­о­гра­фа. Ако то је­си, вре­ме је да то по­ка­жеш. Иза ме­не су до­сад са­мо ма­њи ра­до­ви, док у фи­о­ку по­хра­њу­јем иде­је за це­ло­ве­чер­ње ко­ма­де. Пр­ви та­кав зва­ће се „Ду­ња­лук” ко­ји ћу ра­ди­ти кра­јем ове го­ди­не и по­чет­ком сле­де­ће у Би­теф те­а­тру. Се­дам же­на игра­ће у пред­ста­ви о овом све­ту и на­шим емо­ци­ја­ма, ста­њи­ма, ме­ђу­људ­ским од­но­си­ма... А за­што са­мо игра­чи­це? Ми­слим да се оне лак­ше но­се са ства­ри­ма од ко­јих је ова пред­ста­ва, об­ја­шња­ва Иса­и­ло­вић сво­је пла­но­ве.По­ка­зу­ју­ћи не­ве­ро­ва­тан дар за игру Иса­и­ло­вић је, не­што ка­сни­је од уоби­ча­је­ног, са 12 го­ди­на кре­нуо у ба­лет­ску шко­лу „Лу­јо Да­ви­чо”, али то за ње­га ни­је би­ла пре­пре­ка. На ва­жном ба­лет­ском так­ми­че­њу у Бер­ли­ну на­гра­ђен је у ка­те­го­ри­ји са­вре­ме­не игре и до­био сти­пен­ди­ју за че­тво­ро­го­ди­шње шко­ло­ва­ње на ба­лет­ској Ака­де­ми­ји у Ци­ри­ху. Та­да је схва­тио да од ње­га же­ле да ство­ре кла­сич­ног игра­ча и на­пу­стио све. Ипак, у ка­ри­је­ри је имао пе­ри­о­де кла­си­ке и нео­кла­си­ке. Нај­ве­ћи део опу­са у са­вре­ме­ној игри оства­рио је у Би­теф те­а­тру. Пе­да­гог је у На­ци­о­нал­ној фон­да­ци­ји за игру у Бе­о­гра­ду. Са ве­ли­ким ко­ре­о­гра­фом Едвар­дом Клу­гом од­лич­но са­ра­ђу­је, на је­сен ће би­ти ње­гов аси­стент при­ли­ком пре­но­ше­ња Иб­зе­но­вог „Пер Гин­та” на сце­ну у Есто­ни­ји.      Б. Л.
Милош Исаиловић (ФотоТибериу Марта)

МУЗИКА

Павле Крстић (Фото лична архива)
Од Ка­зах­ста­на до Сар­ди­ни­је     
   

Мла­ди пи­ја­ни­ста Па­вле Кр­стић (17), по­стао је ове го­ди­не бру­цош на уни­вер­зи­те­ту Мо­цар­те­ум у Салц­бур­гу. У 2015. по­зван је на пре­сти­жну ју­ни­ор­ску ака­де­ми­ју у Епа­ну, у Ита­ли­ји, и по­бе­дио је у так­ми­чар­ском де­лу. Уче­ство­вао је и на Ин­тер­на­ци­о­нал­ној му­зич­кој ака­де­ми­ји у Ка­ља­ри­ју, на Сар­ди­ни­ји, а ове го­ди­не ода­бран је да уче­ству­је на Ин­тер­на­ци­о­нал­ној му­зич­кој ака­де­ми­ји у Лих­тен­шај­ну и до­био сти­пен­ди­ју те уста­но­ве. – Ове го­ди­не до­го­ди­ло ми се до­ста то­га ле­пог. По­сле успе­шног кон­цер­та у На­ци­о­нал­ном му­зе­ју у Ва­ду­зу, по­зван сам на фе­сти­вал „Сле­де­ћа ге­не­ра­ци­ја” у Швај­цар­ској у фе­бру­а­ру 2016. Про­шао сам и кон­курс за кон­церт у Ко­лар­че­вој за­ду­жби­ни где ћу на­сту­пи­ти 14. фе­бру­а­ра са ан­сам­блом „Ста­ни­слав Би­нич­ки” и ди­ри­ген­том Па­влом Ме­да­ко­ви­ћем. Из­ве­шће­мо оба Шо­пе­но­ва кон­цер­та – ис­ти­че Па­вле Кр­стић, до­бит­ник број­них на­гра­да у зе­мљи, ко­ји је ове го­ди­не сви­рао у СКЦ-у и га­ле­ри­ји „Арт­гет” у Бе­о­гра­ду.– Прет­ход­не две го­ди­не сам био на при про­гра­му ко­ле­џа у Салц­бур­гу. Мул­ти­на­ци­о­нал­ност и раз­ли­чи­те кул­ту­ре у тој сре­ди­ни про­ши­ри­ли су ми ви­ди­ке, раз­вио сам се и са­да на дру­га­чи­ји на­чин раз­у­мем свет око се­бе. Жи­вим у ино­стран­ству од сво­је 15. го­ди­не, што ми је по­мо­гло да бр­же од­ра­стем. Ин­те­ре­су­ју ме стра­ни је­зи­ци, а са­да имам при­ли­ку да при­чам са љу­ди­ма ко­ји­ма су ти је­зи­ци ма­тер­њи. По­чео сам да се ба­вим и ком­по­но­ва­њем – ис­ти­че Кр­стић ко­ји је сви­рао у Ка­зах­ста­ну, Шпа­ни­ји, Не­мач­кој, Аустри­ји, Че­шкој, Ру­си­ји.Овај му­зи­чар чест је уче­сник на му­зич­ким фе­сти­ва­ли­ма и на­сто­ји да уче­ству­је на јед­ном до два так­ми­че­ња го­ди­шње    М. С. 

КЊИЖЕВНОСТ

Фраг­мен­ти из жи­во­та  
   

Ја­на Пе­тро­вић (1998) ро­ђе­на је у Бе­о­гра­ду. Уче­ни­ца је тре­ћег раз­ре­да Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је. Из­ми­шља­њем при­ча, ка­же, ба­ви се од ма­лих но­гу. Сво­је „из­ми­шљо­ти­не” по­че­ла је да за­пи­су­је у основ­ној шко­ли, а у то­ку сред­ње шко­ле оне по­при­ма­ју об­лик фраг­ме­на­та из сва­ко­днев­ног жи­во­та, ко­ји ука­зу­ју на „ма­не дру­штва и на­сто­је да га кри­ти­ку­ју”.Иако је по­бед­ни­ца 43. Лим­ских ве­че­ри по­е­зи­је, Ја­на Пе­тро­вић за се­бе твр­ди да ни­је пе­сник, већ пр­о­за­и­ста, са по­вре­ме­ним из­ле­ти­ма у свет ли­ри­ке. Ње­не лир­ске скло­но­сти пр­о­ве­ја­ва­ју и кр­оз пр­о­зну фор­му крат­ке при­че „Зар” ко­ја је по­хва­ље­на на кон­кур­су „До­си­те­је­во злат­но пе­ро” и оце­ње­на као „ма­ла ски­ца из на­ше сва­ко­дне­ви­це, по­зив да се при­хва­те дру­ги и дру­га­чи­ји”. Ова крат­ка при­ча оце­ње­на је као зре­ла, та­на­на, са­о­се­ћај­на и бол­на. Фор­ма крат­ке при­че до­не­ла јој је дру­го ме­сто на ше­стом ме­ђу­на­род­ном фе­сти­ва­лу по­е­зи­је и крат­ке при­че „Маг­да Си­мин”, као и ме­сто у збор­ни­ку „При­че бо­ла и по­но­са” ко­ји је об­ја­вљен по­во­дом сто­го­ди­шњи­це од из­би­ја­ња Ве­ли­ког ра­та у из­да­њу „До­си­те­ја” из Гор­њег Ми­ла­нов­ца и удру­же­ња „Кул­тур­но на­сле­ђе гра­да Сме­де­ре­ва”.Већ пет го­ди­на за­ре­дом оства­ру­је за­па­же­не успе­хе на так­ми­че­њи­ма у Ре­ги­о­нал­ном цен­тру за та­лен­те где по­ха­ђа ча­со­ве књи­жев­ног ства­ра­ла­штва на ко­ји­ма је мно­го то­га на­у­чи­ла и на­пре­до­ва­ла. Ме­ђу ње­ним ус­пе­си­ма из­два­ја се и по­хва­ла за пр­о­зу на Три­на­е­стом књи­жев­ном су­сре­ту „Гор­да­на Бра­јо­вић” у Алек­син­цу, као и пр­ва на­гра­да за ли­те­рар­ни рад на Па­ли­лул­ској олим­пи­ја­ди кул­ту­ре.У на­гра­ђе­ној пе­сми „Ле­њост” пе­сни­ки­ња ка­же: „Гла­ва ми пу­ца под/ те­ре­том то­ли­ких не­за­бе­ле­же­них ре­мек-де­ла./ Јер је па­пир кру­то све­до­чан­ство вре­ме­на и/ оно што се у ње­га укле­ше оста­је/ за­на­век и/ те­шко је укле­са­ти се­бе/ у не­што та­ко ја­ко и без­вре­ме­но/ као што је па­пир”. По­сле за­вр­шет­ка Фи­ло­ло­шке гим­на­зи­је Ја­на на­ме­ра­ва да сту­ди­ра свет­ску књи­жев­ност на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду.  З. Р.
Јана Петровић (Фото лична архива)

УМЕТНОСТ

Кристина Гребенар (Фото лична архива)
Кри­сти­нин најбољи рад   
    

На­гра­да Спо­мен-збир­ке Па­вла Бе­љан­ског за нај­бо­љи ди­плом­ски рад из на­ци­о­нал­не исто­ри­је умет­но­сти, од­бра­њен на Оде­ље­њу за исто­ри­ју умет­но­сти Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, до­де­ље­на је 48. пут, а ово­го­ди­шња до­бит­ни­ца је Кри­сти­на Гре­бе­нар (1990), ко­јој је при­зна­ње уру­че­но за рад „Му­зеј и пу­бли­ка: ис­ку­ство Цен­тра за ви­зу­ел­ну кул­ту­ру Му­зе­ја са­вре­ме­не умет­но­сти у Бе­о­гра­ду”. Управ­ни од­бор Спо­мен-збир­ке од­лу­чио се за овај рад јер „из­бор те­ме ак­ту­е­ли­зу­је ва­жна му­зе­о­ло­шка пи­та­ња, а иза­бра­на ’сту­ди­ја слу­ча­ја’ ука­зу­је на ис­тра­жи­вач­ку зре­лост и си­сте­ма­тич­ну и кри­тич­ку при­ме­ну на­уч­ног и ме­диј­ског ма­те­ри­ја­ла”. По ми­шље­њу ко­ми­си­је, Кри­сти­на Гре­бе­нар уоб­ли­чи­ла је ком­плет­ну хро­но­ло­ги­ју јед­ног пи­о­нир­ског про­јек­та при­бли­жа­ва­ња мо­дер­не и са­вре­ме­не умет­но­сти ре­дов­ној и по­тен­ци­јал­ној пу­бли­ци му­зе­ја. Мла­дој до­бит­ни­ци, ко­ја је већ би­ла ку­сто­ски­ња че­ти­ри ко­а­у­тор­ске из­ло­жбе и аутор ве­ли­ког бро­ја тек­сто­ва за ка­та­ло­ге и дру­га из­да­ња, и од 2013. до 2015. ра­ди­ла у „У10” умет­нич­ком про­сто­ру, ова на­гра­да ве­о­ма пу­но зна­чи, и про­фе­си­о­нал­но и емо­тив­но.– По­ред то­га што на­гра­да пред­ста­вља за­и­ста ве­ли­ко при­зна­ње, за ме­не је би­ла и охра­бре­ње јер Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет ни­је пре­по­знао мо­је ква­ли­те­те, па ни­сам ус­пе­ла да упи­шем ма­стер сту­ди­је на бу­џе­ту ове го­ди­не. За ме­не је то би­ло ве­ли­ко раз­о­ча­ре­ње јер сам пла­ни­ра­ла да на­ста­вим да се ба­вим те­мом ко­ју сам за­по­че­ла. На­гра­да је до­шла као под­сет­ник да увек по­сто­ји не­ко ко уме да це­ни труд – ка­же Кри­сти­на Гре­бе­нар.На­ша са­го­вор­ни­ца тре­нут­но је за­по­сле­на у ком­па­ни­ји „Link gro­up” на по­зи­ци­ји он­лајн уред­ни­ка. Го­ди­на­ма је успе­шно ускла­ђи­ва­ла сту­дент­ске и по­слов­не оба­ве­зе, што ни­је би­ло ла­ко јер ни­ти су по­сло­ви при­ла­го­ђе­ни сту­ден­ти­ма, ни­ти фа­кул­те­ти узи­ма­ју у об­зир да је не­ко за­по­слен. „По­др­шка до­ла­зи ин­ди­ви­ду­ал­но, од про­фе­со­ра и аси­сте­на­та ко­ји има­ју раз­у­ме­ва­ња као што је слу­чај са мо­јим мен­то­ром про­фе­со­ром Дра­га­ном Бу­ла­то­ви­ћем и аси­стен­том Ми­ла­ном По­па­ди­ћем”, об­ја­шња­ва ла­у­ре­ат­ки­ња.   М. Д. 

ФИЛМ

У ди­ле­ми због уло­ге бок­се­ра   
   

До­ма­ћа ки­не­ма­то­гра­фи­ја по­ста­ла је бо­га­ти­ја за не­ко­ли­ко но­вих филм­ских ли­ца ко­ја су са ве­ли­ког плат­на пле­ни­ла та­лен­том и увер­љи­во­шћу. Ме­ђу њи­ма из­дво­јио се Сла­вен До­шло (24). Ро­ђе­ни Сом­бо­рац, па­жњу на се­бе До­шло је скре­нуо уло­гом бок­се­ра Ла­за­ра у фил­му „По­ред ме­не” Сте­ва­на Фи­ли­по­ви­ћа и глав­ном ро­лом у „Па­на­ми” за ко­ју је на глу­мач­ком фе­сти­ва­лу у Ни­шу на­гра­ђен По­ве­љом за из­у­зет­ну уло­гу. У фил­му Па­вла Вуч­ко­ви­ћа, пре­ми­јер­но при­ка­за­ном на фе­сти­ва­лу у Ка­ну, играо је Јо­ва­на, мом­ка ко­ји се пла­ши бли­ско­сти и гу­би се у вр­тло­гу емо­ци­ја и оп­сед­ну­то­сти. Ди­пло­ми­рао је глу­му на Ака­де­ми­ји умет­но­сти у Бе­о­гра­ду, у кла­си Мир­ја­не Ка­ра­но­вић ко­ја је би­ла „кри­вац” што је при­хва­тио да у Фи­ли­по­ви­ће­вом де­лу ту­ма­чи лик бок­се­ра хо­мо­сек­су­ал­ца, за­љу­бље­ног у дру­га из оде­ље­ња. Ка­да је до­био по­ну­ду за ту уло­гу, дво­у­мио се, раз­ми­шљао шта ће дру­ги да ка­жу, при­знао је да су ис­пли­ва­ле и не­ке пред­ра­су­де за ко­је ни­је знао да по­сто­је. Све то је пре­ва­зи­шао а ди­ле­му му је раз­ре­ши­ла про­фе­сор­ка Ка­ра­но­вић. На ње­го­во пи­та­ње да ли да при­хва­ти уло­гу, уз­вра­ти­ла је кон­тра­пи­та­њем: „Ду­шо, шта си ти?”, на шта је До­шло од­го­во­рио: „Глу­мац”.Фил­мо­ви „По­ред ме­не” и „Па­на­ма” сли­ка­ју мла­де да­нас ко­ји на дру­штве­ним мре­жа­ма при­ка­зу­ју иде­а­ли­зо­ва­ног се­бе али су у ствар­но­сти за­тво­ре­ни и упла­ше­ни да се емо­тив­но оства­ре. – Оба фил­ма упи­ру прст на на­шу ба­ха­тост, са­мо­жи­вост и не­спрем­ност да се упу­сти­мо и ви­ди­мо не­ког сем се­бе. По­зи­ва­ју нас да за­ста­не­мо у тр­ци за за­до­во­ље­њем соп­стве­них по­тре­ба и отво­ри­мо очи и ср­це за свет око нас – об­ја­снио је До­шло. Овај мла­ди глу­мац на­ста­вља да тра­га за иза­зов­ним фил­мо­ви­ма и уло­га­ма, ви­де­ће­мо га и у но­вом до­ма­ћем три­ле­ру „Вла­жност” Ни­ко­ле Љу­це чи­јом пре­ми­је­ром ће по­че­ти 44. Фест.  И. А.
Славен Дошло (Фото Н. Мишчевић)

 


Коментари2
4de0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda Djole
Srbija ima divne mlade ljude koji ce blistati sledecih godina. Uzdajmo se u nase mogucnosti i budimo otvoreni prema svetu koji nas okruzuje. U 2016 udjimo ponosni, dignute glave !
Рраша Поповић
Свака част Култури ,овим младим уметницима и свим вредним,успешним и доказаним у овој области од животног и државног интереса.Нажалост,и ове,као и прошлих година,губе или су изгубили утакмицу од Некултуре,примитивизма,простаклука,риалитија......Не само као уметници преко малих и увредљивих зарада,већ као без праве и отворене подршке Министарства за културу и др.фактора.И ово је индикатор да Србија срља у амбис и пропаст.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља