четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:06

Европски сензибилитет српског филма

Аутор: Ана Оташевићпетак, 29.02.2008. у 22:00
Ирена Билић, директор филмског фестивала

Од дописника Танјуга

Танане филмске нити између аутора тако временски и просторно удаљених као што су Александар Петровић, Кшиштоф Кишловски, Срдан Голубовић и Јаширо Јамамото тема су фестивала „Европа око Европе”, чији је директор, селектор и организатор Ирена Билић.

Ова четрдесетогодишња редитељка имала је пуно основа да се упусти у тако неизвесну авантуру организовања филмског фестивала. Режију је завршила у класи Жана Руша и Ерика Ромера, познатог француског документаристе и редитеља. Поред режије завршила је филозофију, што објашњава истанчан осећај који има за универзалне филмске вредности. Више него образовање и редитељско искуство, разлог за оснивање фестивала била је њена жеља да публици понуди нови поглед на заборављене филмске везе и укаже на место српског филма у европској кинематографији.

Треће издање фестивала, од 5. до 12. марта, одржава се први пут у Паризу, поред Нормандије, где је српска редитељка члан регионалног савета за културу, одакле је све почело.

У програму фестивала налазимо несвакидашњи спој филмских аутора…

Идеја фестивала је да покаже да су велики филмови дела стваралачких личности, а не великих или малих националних кинематографија. У том светлу филмови запостављених редитеља са истока биће приказани паралелно са филмовима аутора западних кинематографија. Њих вежу сличан сензибилитет, осећање света. Пример једне такве паралеле јесте такозвани интимистички филм с почетка шездесетих година када се у Југославији појављују Петровић и Хладник, у Совјетском Савезу Куцијев, у Италији Антониони, у Француској Варда, Годар… Заправо желимо да овим фестивалом подсетимо на тај европски дух шездесетих и атмосферу у којој су настали ти важни, актуелни и критични, филмови у оквиру филмских покрета као сто су „нови талас” у Француској, „црни филм” у Југославији, „млади филм” у Енглеској, „нови филм” у Румунији итд.

То је и тема овог фестивала, чији је назив „Европа око Европе”.

Почетна идеја је била да истакнемо значајно место које српски и претходно југословенски филм заузима у европској ауторској кинематографији. Упркос интеграционим процесима у Европи, у политичком и економском смислу постоји несклад, неравнотежа између источне и западне Европе и неразумевање. У уметничком и културном погледу, међутим, неоспоран је заједнички дух чији су производ управо врхунска филмска остварења, и то је оно што чини европски идентитет.

Програм је састављен из неколико циклуса…

Ту су већ споменути аутори представљени у циклусу „Нови европски сензибилитет шездесетих”, затим „Савремени европски филм”, којим смо желели да пружимо могућност поређења Европе шездесетих и Европе у којој живимо. Секција „Филм моралне тескобе” инспирисана је истоименим пољским покретом Занусија и Кишловског. Циклус „До виђења у следећем рату”, назван по филму Живојина Павловића који ће бити приказан, садржи филмове који преиспитују човеково искуство рата. Тако смо дошли до филма „Бел епок”. Он се наметнуо стицајем околности пошто смо суочени са заоштравањем наше ситуације, која може да подсети на ситуацију из 1914. године, јер се често и из неодређених разлога поново евоцира српска „кривица”, а „одговорност” за почетак Првог светског рата се приписује Србима. Та анализа је потпуно неразумна и бесмислена, али је присутна. Направили смо и избор документарних и кратких филмова.

Савремени филмови на фестивалу, попут „Клопке”, такође сведоче о овим тананим филмским везама?

Филм „Клопка” се упушта у коштац са стварношћу свог времена и простора, а то није лако. Иако се чини да су Србија и Балкан после свих догађаја добар материјал за филмску обраду, још увек, нажалост, има мало филмова који се заиста баве темама које се намећу. Филм Срдана Голубовића смо уврстили због искрености и слободе који га одликују.

Он комуницира са пољском „кинематографијом моралне тескобе”, чији су се аутори, попут Кшиштофа Кишловског, обрачунавали са стварношћу не мрзећи је, већ покушавајући да нађу начин да је схвате и да је можда побољшају.

Циљ фестивала је и да из мрака архива изнесе заборављена филмска остварења?

То су, ове године, први филмови Кустурице („Герника”), Паскаљевића („Легенда о лапоту”), Шијана („Најлепша соба”), те „Љубав” Влатка Гилића, „Рам за неколико поза” Карпа Аћимовића Године, који већ на почетку показују изузетан стваралачки потенцијал. Ови филмови сведоче о огромном богатству које чувају Кинотека и архив наше телевизије.

Фестивал се први пут ове године одржава и у Паризу, а не само у Нормандији…

То је управо и највеће признање за фестивал. Биоскоп „Антрпо”, култно париско место за ауторски филм, понудио нам је сарадњу на основу програма два претходна фестивала. Фестивал се одржава такође и у четири нормандијска града, у Руану, Евреу, Бернеју и Мон Сен Ењану као и у Мулан д’Андеу, јединственом уметничком центру у Француској који кроз специфично организоване програме окупља врхунске филмске и музичке ствараоце и у коме су снимали и боравили Трифо, Годар, Лелуш. Ту ћемо одржати и „Радионицу звука” у сарадњи са београдским Факултетом драмских уметности.

Како сте сакупили средства за овај пројекат?

Фестивал финансирају француски регионални и државни фондови и спонзори. Подршку око транспорта копија филмова и промоцију фестивала добили смо од свих држава чије су кинематографије заступљене. 

Од Министарства културе Србије смо добили обећање за финансијску помоћ. Постоји интересовање још неких институција. Један цео фестивалски дан одржаће се у Српском културном центру.

Које госте очекујете?

Сваки филм ће представити аутори, глумци или критичари, ако се ради о старијим филмовима. Предвиђена су и два округла стола, са темама „Нови европски сензибилитет шездесетих година” и „Филм моралне анксиозности данас”. Међу гостима ће бити Никола Стојановић и Вита Маврић, Ањес Варда, Ана Меликијан, Изабел Ипер, критичари Антонен Лим, Мишел Симан… Долази Карпо Аћимовић Година, који је снимио и режирао неке од најзначајнијих југословенских филмова, а коме овај пут правимо омаж.


Коментари0
13c00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља