среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:35
ИНТЕРВЈУ: ДУШАН ВУЈОВИЋ, министар финансија

Србију сам спасaо од банкрота

Реформе су морале да буду болне, али у многим питањима мени се подмеће да се поносим тиме што сам људима нанео бол
Аутор: Аница Телесковићнедеља, 03.01.2016. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Министар финансија Душан Вујовић неколико пута је истакао како би домаћа јавност требало влади да призна резултате, бар онолико колико јој то признају свуда у свету. Чини се да је управо то једна од његових новогодишњих жеља. Разговор за „Политику” почиње оним што га највише погађа – чињеницом да овдашња јавност не признаје резултате његовог рада.

– Многим питањима као да ми се подмеће да се поносим тиме што сам људима нанео бол. Може да се чује коментар зашто сте толико исекли плате и пензије и да ли је то било нужно. Реформе су морале да буду болне. To je најмањи бол који добар хирург ортопед мора да нанесе пацијенту кад оперише кук. Ако то не учини, кук ће зарибати, за годину дана операција ће опет бити нужна, тежа и болнија и тешко да ће пацијент поново нормално ходати. Опозиција je пренебрегла тезу да смо плате и пензије смањили мање него што је то предлагала једна група економиста.

Година је испала боље него што сте планирали...

Много боља. Оно што смо уштедели делом ћемо искористити за враћање старих дугова који су нам висили над главом годинама. Овакво чишћење старих обавеза је фер, транспарентно и вредно подршке. Краткорочне потезе направили смо брзо. Имали смо суфицит у буџету већ у првом кварталу. Нико нам није веровао. Говорили су да штелујемо статистику.

Сматрало се да је то сезонског карактера.

И то су говорили. И да не знамо да трошимо средства за инвестиције. На крају смо године и дефицит смо свели испод 60 милијарди динара. Кад платимо старе дугове дефицит централне државе и даље ће бити мањи од 120 милијарди. Првобитни план био је да мањак у каси буде већи од 190 милијарди. Сад је готово упола мањи. Да смо прошле године некоме то рекли, оптужили би нас да болујемо од хроничног оптимизма.

Зашто вам нису веровали?

Неки економисти посматрали су ситуацију чисто академски. Увек сам покушавао да спојим теорију, економску политику и праксу. Имао сам срећу да деценијама у Светској банци радим на фискалним консолидацијама.

Сећам се, 19. јула 2014. године у пет сати сам био на конференцији на којој је министар Лазар Крстић поднео оставку. Сутрадан у 10, у интервјуу Блумбергу, говорио сам какви су нам планови. Најавио сам да очекујемо милијарду долара зајма од Уједињених Арапских Емирата с роком отплате од 10 година и каматом од два одсто. Новинарка је одговорила: „То одлаже наш банкрот за 90 дана”. Толико су биле изражене најдубље сумње. Одговорио сам негативно, али је њена реченица остала у тексту. Нисмо банкротирали ни тог, ни било којег дана. Званично сам примио дужност 4. августа и у року од месец дана дефинисали смо све елементе програма. Премијер је 20. септембра саопштио да ће умерено смањење дела пензија и плата бити предуслов за реформе.

Да ли је добрим вестима из буџета дошао крај, јер сада теже ствари долазе на дневни ред?

Не. Приходе за 2016. планирали смо конзервативно и тиме смо направили неку врсту резерве, амортизера. Раније су се приходи намерно прецењивали да би се вештачки ослободио већи простор за расходе. Ми то не радимо. Остварићемо оволике приходе чак и у најгорем случају.

Бојите ли се да дефицит може догодине да буде већи и да крене путањом цик-цак?

Не, зато што ће буџет за 2016. бити у суфициту од 52 милијарде, кад одбијемо расходе за камате и активиране државне гаранције, наш „хендикеп” из прошлости.

Како се догодило да је дефицит у децембру скоро двоструко већи него у првих 11 месеци?

Није. Морате да искључите плаћања која обично доспевају крајем године и старе обавезе које преузимамо у дуг.

Да ли је нешто од тога могло да се предвиди? Рецимо, субвенције пољопривредницима за које је Фискални савет прошле године рекао да су лоше планиране.

„Швајцарац” не може о трошку буџета
Како су задужени у швајцарцима постали проблем Министарства финансија? Има ли неког решења за њих?
Иако то није наша надлежност, данима смо анализирали све аспекте проблема и то усред финалне фазе припреме буџета. Издали смо саопштење. Многе банке су понудиле моделе који у потпуности решавају проблем за највећи број грађана у оквиру 20.000 кредита. Ни то изгледа није довољно. Тражи се да сви грађани Србије покрију дугове неколико хиљада људи. Немам мандат ни да разматрам ни да нудим таква решења.

Министарство пољопривреде мора да промени стару праксу и боље планира своје обавезе у складу с буџетском годином. Да то буде синхронизовано, јер овако стално пада између два буџетска циклуса. Крајем прошле године за то смо морали да исплатимо четири милијарде динара.

Ако се то понавља сваке године, зар не можете као министар да укалкулишете тај трошак?

Не можемо да укалкулишемо. Чека се да пољопривредници пријаве своје захтеве крајем године, а тада је већ касно да се то укључи у буџет. У овој години имали смо лошу процену и у планирању субвенција за биљну производњу по хектару. Пошли смо од тога да ћемо субвенционисати само оне који имају до 20 хектара земље. Нисмо очекивали да ће неки тако брзо да се прилагоде и одреагују правно-својинским изменама.

Онда су се они досетили па су се разводили...

На папиру су поделили имања и појавило се 33.000 нових газдинстава.

Као економиста, знате да је такво понашање рационално.

Јесте, али је спорно са формално-правног и моралног аспекта. Намера је била да помогнемо онима који имају мање од 20 хектара да поднесу трошак механизације.

Хоће ли тај нови расход ићи испод црте или ћете донети ребаланс?

Неће бити ребаланса. Обавезе ћемо преузети у дуг.

Били сте први министар који расходе није стављао испод црте, а сада ћете то учинити.

Нећемо. Обавезу узимамо у јавни дуг.

Зар нећете имати проблем с Државном ревизорском институцијом?

Зашто?

Зато што по Закону о буџетском систему не можете средства с једне намене да пребацујете на другу. Бар не у том износу.

Имамо право на то. Једна опција била је ребаланс у коме ћемо повећати субвенције, а друга је била да те обавезе преузмемо у јавни дуг. Зашто бисмо себи ставили стигму ребаланса на чело ако су нам укупни расходи нижи од планираних.

Зашто је ребаланс постао вулгарна реч?

Зато што је у Србији економски и политички то симбол за промашај. Годинама је био коришћен да се покрије неспособност државе да контролише расходе и оствари приходе. Ми смо расходе држали под контролом, пребацили смо остварење прихода, остварили много нижи дефицит од плана.

Премијер је замерио „Политици” што је Допуну закона о буџету због исплате једнократне помоћи просветарима назвала ребалансом. Је ли био, или није био ребаланс?

Није био.

Зар није свака интервенција на оригиналном буџету ребаланс?

Формално-правно јесте, суштински није. Теза о ребалансу је неуспели покушај да се баци сенка на добро извршење буџета. Урађена је минимална корекција да се омогући исплата бонуса у сектору образовања. Суштински посматрано, промена Закона којом се не мењају ни укупни расходи у члану осам, ни дефицит у члану један, по мом мишљењу не може се сматрати ребалансом.

Страхујете ли да следеће године може да излети 23 милиона евра обавеза РТБ Бора, као што су ове године испливали дугови „Србијагаса”?

„Србијагас”, „Петрохемија” и РТБ Бор су проблеми различитог типа. „Србијагас” има статус главног снабдевача гасом. Ових 195 милиона евра које преузимамо у дуг јесу једина негарантована обавеза и надам се последње преузимање дуга „Србијагаса”.

Поменули сте „Петрохемију”. И она је НИС-у дужна 100 милиона евра. Може ли тај дуг да искочи следеће године?

„Петрохемија” је другачији случај. Ту постоје такозване имплицитне условне обавезе државе. Нисмо дали формалну гаранцију, али де факто стојимо иза обавеза према НИС-у. У случају неплаћања, „Петрохемија” би могла да оде у стечај и да се повериоци намире из стечајне масе. У пракси, боље решење би био план реструктурирања уз приватизацију или докапитализацију. У оквиру таквог плана држава би могла да преузме обавезе према НИС-у.

Има ли заинтересованих за РТБ Бор?

То је фирма која истовремено има огроман потенцијал и велике проблеме. При рекордно ниској цени бакра, пада значај огромних налазишта руде и производних капацитета које Бор нуди у поређењу с проблемима високих трошкова производње, великог броја запослених и екологије. У таквим условима чак и они који су били заинтересовани да дођу, двоуме се и, по савету својих финансијера, често одлучују да сачекају. Распитивали смо се код водећих светских фирми из сектора бакра које нас једногласно уверавају да то не значи да већ сутра ситуација неће бити боља. То сутра треба да сачекамо спремни.

Верујете да ће Кинези доћи у „Железару” у ситуацији кад цена челика пада, кад Кина смањује производњу, а челичане у Европи се затварају због јефтиног кинеског челика?

Прелиминарна понуда је реална и базирана највећим делом на стратешким разматрањима, као што су присуство на тлу Србије, која ће ускоро бити део ЕУ, ширење гаме производа на шавне цеви и измештање дела производње из Кине. Стање на тржишту и ниске цене су ограничавајући, али не и једини фактор који опредељује дугорочне рационалне одлуке инвеститора.

Меморандумом с ММФ-ом поново је планирано поскупљење струје за мај 2016. године. Да ли држава поново бира речи којима ће грађанима саопштити ову непријатну вест?

Цена електричне енергије у 2016. и наредним годинама део је програма реструктурирања и одређује се зависно од остварења свих елемената програма. Одлуку о промени цене струје доноси регулаторно тело на предлог ЕПС-а, уз сагласност владе. Кад саопштавамо вести које су важне за грађане трудимо се да сагледамо целину и дамо уравнотежено виђење стварности.

Врло често се догоди да поновите оно што је премијер већ рекао. Као у случају „никад већих пензија”. Да ли су пензије заиста никад веће после повећања?

Пензије до 25.000 динара месечно нису смањиване 2014. године. Повећање од 1,25 одсто за више од милион пензионера ступа на снагу 1. јануара 2016. године и односи се на велику већину, скоро 60 одсто укупног броја пензионера. Волели бисмо да је могло више, али и ово покрива већи део раста трошкова живота у протеклих 12 месеци од 1,4 одсто.


Коментари52
bf07e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dasa54
jos u to neko da poveruje.gurnuo sa premijerom srbiju u glad i nemastinu i sad on spasioc.radi po diktatu eu da nema srbije i srpskog naroda.
Деда Милоје
Хвала ти спасиоче наш, и срећан ти пут.
dr
Spasao je Srbiji i sebe, ali narodu je stavio omču oko vrata. Da sam ministar finsncija ne bih se nikada više pojavio. Verujem i da će tako biti kada se varati svojima u SAD u zagrljaj.
Чича из Шумадије
Може овај министар да прича шта хоће, одавно нисам теже живео, једва састављам крај са крајем, бојим се да отворим фрижидер, искочиће Вучић или судски извршитељ, од камата на неплаћене рауне - боли глава, горе него турски харач, право благостање... али ево, појавио се спаситељ, такође и Дачић кад рече... У ИСТОРИЈИ СРБИЈА НИЈЕ ИМАЛА УСПЕШНИЈУ ВЛАДУ... јао моја Србијо.
коста д
Политика је Србију поделила на грађане првог и другог реда. Година је била таква да је криза и штедња на свему, школовању, лечењу, становању, смањењу куповне моћи, намењена само за оне који живе од свог рада и пензија, док је за оне који све више гомилају богатство и прикупљају новац, концентришући моћ у рукама малобројних, уз помоћ политичко-економских погодности које им регулатива скупштинске већине дозвољава, претходна година а и наступајућа јесте фантастично време. Чињенице за ово су сваком, више или мање, видљиве.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља