недеља, 21.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04
ДОСИЈЕ

Стижу климатске избеглице

До половине века око 200 милиона људи би могло бити принуђено да напусти домове због глобалног загревања
Аутор: Владимир Вукасовићуторак, 05.01.2016. у 08:15
Будуће климатске избеглице могле би доћи с рога Африке, преко југоистока Азије, до пацифичких острва (Фото Ројтерс)

Они које је захватала паника пред призором пет-шест милиона избеглица, колико је у тренутној мигрантској кризи запљуснуло Блиски исток, Европу и север Африке, тек ће бити ужаснути ако дочекају средину века. До тада ће, према процени Међународне организације за миграције, у потрази за уточиштем светом тумарати две стотине милиона „климатских избеглица”: људи чији ће домови, па и земљиште на којем су се налазили, бити збрисани дизањем нивоа мора и осталим претпостављеним последицама глобалног загревања или ће пак њихове куће још бити на месту, али ће их суше и друге недаће оставити без хране и других услова да би ту могли наставити живот.

Шаренолика гомила ће то бити, расно, верски и културно много више измешана и од ове која је својом привидном једнообразношћу – мада таквом може деловати једино неупућенима у разлике међу муслиманима – побудила Западњаке испуњене предрасудама да завапе због тобожње исламске инвазије на Стари континент. Будуће климатске избеглице могле би доћи с разних страна, од рога Африке, преко југоистока Азије, до пацифичких острва – биће готово забавно видети у коју ће расну категорију те последње стрпати западњачки десничари наредних генерација и да ли ће њихово евентуално приспеће бити проглашено, на пример, инвазијом Ускршњих острва на Европу или Северну Америку. Међу климатским избеглицама, према пројекцијама о крајевима света који су угрожени глобалним загревањем, могу се подједнако наћи и афрички убоги сиромаси и монденска елита из Њујорка или Абу Дабија, они чије земље ни данас, док још нису опустошене климатским променама, не нуде никаква природна богатства и житељи нафтом издашног Катара.

Не можемо се ни надати да ће тај проблем сачекати док свет не реши садашњу избегличку кризу. Већ сада само у Бангладешу око 200.000 људи сваке године постану бескућници због речне ерозије. У протеклој деценији, сваки десети становник малих острвских држава Кирибати, Науру и Тувалу морао је да се уклони пред плимама које су му дословце појеле тло под ногама и кућним темељем. Укупно око 19 милиона људи из више од стотину држава остало је лане без дома због природних катастрофа: сваке секунде по једна особа.

Већ сада само у Бангладешу око 200.000 људи сваке године постану бескућници због речне ерозије

Ако се некоме из овог дела света чини да је то још далеко од нас и да ће представљати туђи проблем, за Сирију се испоставило да је много ближе него што је иједан Европљанин слутио, а има теорија према којима су климатске промене у тој земљи довеле до тешке суше која је подстакла социјално незадовољство и водила побуни против власти која се преточила у рат над чијим последицама сада стрепи планета. А има и европских подручја, па и читавих држава, попут Холандије, који ће, ако се обистине страхови метеоролога, бити на изложени све вишим нивоима мора.

Проблем климатских избеглица је, дакле, већ ту. Но, суд у Новом Зеланду то није схватио или можда јесте, и то толико добро да је одлучио да се прави невештим како не би успоставио преседан на који ће се касније позивати и остали слични невољници, тражећи помоћ од те државе. Суд је, како је пренела Ал џазира, одбио азил породици с Кирибатија која је тврдила да су је климатске промене спречиле да останe у својој земљи, у коју је одмах након пресуде депортована.

Новозеландски суд је за своју коначну реч имао изговор и у међународном праву, које још не препознаје категорију климатских избеглица. Према конвенцији Уједињених нација из 1951. године, избеглицама се могу сматрати само они који у својој земљи не могу наћи заштиту од прогона на основу расе, вере, националности, чланства у друштвеној групи или политичког мишљења. Уточиште је предвиђено искључиво за оне којима је за петама држава или барем нека разобручена милиција. Трајног заклона на туђој територији нема за оне на које се острвила Мајка Природа, додуше зато што су је, ако је веровати већини научника, на зло навеле управо државе, из индустријских димњака пумпајући штетне гасове у атмосферу, стварајући профит на рачун опстанка планете, богатећи се продајом земље коју прибирају ископавајући колективну гробницу човечанства.

У случајевима малих острвских држава, које према најгорим сценаријима могу завршити потпуно потопљене, реч је о климатском геноциду, какав ниједна држава, ни под режимом махнитијим од Трећег рајха, не би могла спровести.

-------------------------------------------------------------------

Катастрофе су „природне” само за сиромашне

Ураган Катрина у Њу Орлеансу (Фото Ројтерс)

Свест о проблему климатских избеглица расте, али муке око њихове дефиниције могу само да се увећају када се правници почну озбиљно тиме бавити. Није, наиме, лако установити да ли су природне непогоде – макар већ постале хроничне у неком крају света који раније нису сналазиле или их није било у катастрофалним размерама – ипак релативно привремена епизода или трајна последица климатских промена, о чијем се механизму и досегу, уосталом, научници и даље споре.

Од ширине разарања унутар њихових матичних држава и личног имовинског стања вероватно ће зависити да ли ће климатским избеглицама бити одобрен азил. Ако им је у домовини остало места где још могу мирно живети, а имају довољно средстава да се тамо преселе, тешко да ће негде у иностранству наћи суд и владу благонаклоније од новозеландских. Али, све те факторе је тешко просудити чак и у научничким кабинетима, камоли кад буду доспели на вагу правницима, за које се тек све може тумачити и овако и онако, нарочито када постоји политички притисак, какав ће у овом случају бити неизбежан.

Социјални и економски фактори већ пресуђују у томе колико ће неко бити заштићен од ћуди климе. Не ради се само о томе да су сиромашне државе много више погођене временским непогодама већ немају довољно новца да се од њих бране, због чега научници кажу да се мало шта заиста може назвати „природном” катастрофом, то јест хиром више силе од којег спаса није било. Али, и у јавности добростојеће Велике Британије се, након тешких поплава које су задесиле северну Енглеску, управо расправља да ли су многи домови могли бити поштеђени да конзервативна влада није, руководећи се политиком штедње, из буџета избацила и разне мере у систему одбране од излива река. Премијеру Дејвиду Камерону понеки замерају и да је од поплава заштитио богатији југ, док је сиромашнији север Енглеске занемарио, па је тај део острва и претрпео последице. Слични приговори су 2005. године упућивани и тадашњем америчком председнику Џорџу Вокеру Бушу након што је ураган Катрина опустошио Њу Орлеанс.

Премијеру Дејвиду Камерону понеки замерају и да је од поплава заштитио богатији југ, док је сиромашнији север Енглеске занемарио, па је тај део острва и претрпео последице

Коначно, довољно је погледати само тренутну избегличку кризу да би се схватило колико политика, економија, социјала и разне друге димензије утичу на процену хуманитарних потреба. Право првенства су сада добиле избеглице из Сирије, Ирака и Авганистана, где су ратови ескалирали. Али, хронични сукоби мрцваре и друге државе, из којих пристижу мигранти, које многи олако отписују као економске зато што им животи нису непосредно угрожени. Само, тешко да се за некога може рећи да му живот није у опасности ако су дугогодишњи сукоби, макар били и релативно ниског интензитета, разорили привредни и друштвени систем целе његове земље. Он можда и неће страдати од метка или бомбе, али не може да се образује како би имао добру плату, не може ни да ради јер је привреда пропала, не може да се лечи пошто је здравство такође отишло до ђавола. Уколико остане где се родио, умреће много брже него што би на другом месту. Садашње економске избеглице, то јест они којима ће бити речено да још имају где да се преселе унутар сопствене земље и да се ту склоне од климатских промена, заправо су у многим случајевима људи којима је погубљење само одложено док не одслуже казну мукотрпног затвора од 20 или 30 година, након чега ће се свеједно суочити с џелатом.


Коментари10
42382
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan M. Mišković, sociolog
Klimatske promene i posledice koje nastaju, trebalo bi posmatrati u kontekstu veze koja postoji između socijalne dubine ekološke krize i ekološke dubine socijalne krize. Problem, dakle, nije samo usko disciplinaran, već holistički (gr. holos=celina).
Teoretičar zavere
Da. Čuo sam i ja za tu teoriju kako je : "suša u Siriji dovela do nezadovoljstva, koje je dovelo do pobune protiv Asada, koja je dovela do rata, izbeglica, ISIL-a, etc." Ima i jedna druga teorija po kojoj se ratovi na Bliskom istoku vode uglavnom zbog energenata, te da je Bašar Asad postao zlikovac i diktator onog trenutka kad je sa Iranom potpisao sporazum o izgradnji zajedničkog gasovoda, a koji je konkurent američkim firmama koje operišu u Kataru i S.A.
Рраша Поповић
Све је ово управо овако,како је у прилогу назначено.Проблематика је иста и за целу планету Земљу,али и за Србију.Потврђујем то као еколог (спец.агроеколог) својим испитивањима,научним радовима и стр.саопштењима код нас и свету.Укратко,фокус мојих истраживања се односи на Војводину која је до пре 2-3 века нестварно изгледала.Била је мочварно,неуређено,пусто и ненасељено подручје,са др.климатским обележјима.Онда је подручје мелиорисано,настањено и промењено.До пре пола века Војводина је "могла да храни пола Европе".Онда је немаром људским запуштена и замуљена каналска мрежа,дошло до десертификације и огољења зем.површина неконтролисаном сечом шума,изазивањем "киселих киша" бр.др.факторима људске природе,појачано штетно дејство кошаве,честе поплаве и забаривање земљишта,загађене подземне воде за водоснабдевање људи и стоке.....Овакви трендови враћају Војв.онај пређашњи изглед.Доћи ће до миграције становништва,ако се нешто не предузме.Тако је и у свету.
Рраша Поповић
@ Seljober -у Тачно је "да је потпуно нетачно " јер лепо стоје знаци навода.Само је потребно мало напора да се погледа и мало напора да се схвати назнака.То је штиво за осн.школу.Некима није довољно да је,и поред наводника,и нацртано.
Препоручујем 1
Seljober
Potpuno je netacna tvrdnja da Vojvodina moze da pod bilo kojim uslovima da proizvede hrane za pola Evrope. Za region Balkana da ali vise od toga ne. Sta bi onda mogla onolika i onakva zitnica poput Ukrajine?
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
аакан
Мислим да је узрок нешто сасвим друго. Погледајте природни прираштај становништва у земљама које су поменуте и све ће вам бити јасно. Просто је шокантно колико је порастао број становника у земљама као што су Ирак, Сирија, Бангладеш, С. Арабија, Нигерија ... Мисим да је кључно питање како помоћи толиком броју људи са односом према потомству које западни свет има?
Саша
Молим Вас, немојте више преводити чланке са енглеског, већ пишите своје.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља