петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 05.01.2016. у 18:05 Тања Вујић

Колапс кинеских берзи, остатак света у минусу

Посустала привреда и девалвирани јуан изнудили краткотрајно затварање берзи у Шангају и Шенџену
Уснули брокер на берзи у Пекингу (Фото Ројтерс)

Шест минута јучерашње трговине на берзама у Шангају и Шенџену покренули су прву овогодишњу финансијску панику глобалних размера.

Званично кинеско саопштење да је тамошња привреда наставила да посустаје са развојем десети месец з редом, уз најновију девалвацију јуана (на најнижем курсу према америчком долару од маја 2011), подстакли су јуче драматично обарање вредности тамошњих фирми, банака, осигуравајућих друштава. Колико у 13 часова и 12 минута по локалном времену, акције у Шангају и Шенџену изгубиле су пет одсто вредности. Званични Пекинг је – антиципирајући такву могућност ћудљивих обрта на берзама – прошлог новембра спремио двофазни берзански „аутоматски прекидач”. Ако акције падну или порасту за пет одсто, берзанско трговање се обуставља на 15 минута. Уколико се после тога стрмоглав или раст наставе и достигну седам одсто, свира се прекид берзанског меча. Управо то се догодило јуче, првог дана званичног коришћења „аутоматског берзанског прекидача” у Кини.

Наиме, кинески инвеститори кад су чули вести о прерађивачкој индустрији кренули су у распродају, иза које је берзанско пословање „одозго” прекинуто на четврт сата. Након тог „брејка” водеће берзе друге најјаче економије света наставиле су пословање у стилу „стампеда”, тако да су акције водећих кинеских компанија изгубиле чак седам и више одсто вредности.

У 13 часова и 33 минута на обе берзе: у Шангају и Шенџену трговина акцијама обустављена је готово два сата пре краја радног времена.

 „Пад вредности акција представља обичну, здраву и рационалну корекцију”, пренела је оцену тамоших берзанских експерата кинеска званична агенција Синхуа.

Изостали кинески индустријски опоравак и неизвесни даљи курс јуана (сада у корпи званичних валута ММФ-а) остатак глобалног финансијског тржишта протумачио је другачије. Наиме, након најновијег „црног понедељка” кинеских берзи, финансијска тржишта: од Новог Зеланда до Париза, Лондона, Франкфурта и Волстрита ушли су јуче у нову пословну 2016. годину са моменталним губицима.

Ипак, потврђено привредно успоравање азијског змаја ипак није једини окидач јучерашњег глобалног берзанског тремора. Ескалација напетости између Саудијске Арабије и Ирана (где Кина има значајне петроинвестиције) и најава даљег неизвесног раста каматних стопа у САД допринели су оценама да је пред берзама и светским бизнисом још једна ћудљива година, оцењује „Волстрит џорнал”.

Европски извозници (са разгранатим пословима у Кини) суочили су се тако јуче са осетним падом вредности њихових акција, посебно рударске компаније, аутомобилска и машинска индустрија. Акције „Дајмлера”, БМВ-а и „Сименса” пале су јуче за преко четири одсто. „Фијат Крајслер НВ” уписао је пад вредности акција од 36 одсто. Очекивани пад кинеске тражње оборио је вредност акција водећих рударских компанија „Англоамерикен” и „Гленкор” за преко шест одсто. Берза у Франкфурту забележила је збирни пад вредности акција од 3,4 одсто, она у Лондону 1,5 одсто, док је париски КАК (индекс вредности) ослабио 1,2 одсто – делом због кинеског фактора, делом због новоојачалог евра (1,0917 за долар).

У Азији – све чвршће повезаној са кинеским бизнисом – готово све валуте, осим јапанског јена, јуче су рекордно изгубиле на вредности.

У међувремену, берзански аналитичари упињали су се јуче да процене какав би ток могла имати трговина на кинеским берзама данас, до краја недеље и током 2016. Неизвесности доприноси чињеница да крајем ове седмице истиче шестомесечна државна забрана великим кинеским акционарима (са више од пет одсто деоница у бизнису) да тргују својим хартијама од вредности. Да би спречио малициозне спекулације Пекинг је дотичну забрану увео прошлог лета након серије драматичних берзанских потреса и прве девалвације јуана од 1999. године.

Америчка инвестициона банка Голдман Сакс процењује да је том забраном вештачки заустављена трговина акцијама у вредности од 185 милијарди долара. Кад почетком идуће седмице почне трговина тим акцијама, на шта ће се кладити локални и светски инвеститори – за сада је неизвесно.

Бежећи са капиталом од кинеско-заливских фактора неизвесности на берзама, инвеститори су се јуче (поново) приклонили злату и америчким и немачких државним обвезницама.

Коментари3
6f1a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dane
Tko ono ima kupljene americke hartije i koliko nekoga ce uskoro boliti glava.
crni domino
Nesto razmisljam, Zuti nece da kupe nasu Zelezaru ni za 1 dolar! A Vucic ce i dalje da kupuje socijalni mir pljackanjem penzionera, ne svih, da bi najveci srpski gubitas radio! To ti je tako kada drzavu poveris debilima...
Cudo nevidjeno
Nesto ne stima u Kineskom kapitalizmu ali svi se prave mutavi i veruju im na rec.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља