понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Церак виногради – насеље као културно добро

Аутор: Далиборка Мучибабићчетвртак, 07.01.2016. у 10:05
Фото Д. Марушић

Пожутели лист последњег цера посеченог на Цераку, пре 37 година, урамљен у стаклу, чувају у бироу Института за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС). Подсећа их на подвиг према којем пројектантско време деле на пре и после Церак винограда. За тај стамбени комплекс 1981. године добили су Октобарску награду Београда, 1993. Велику награду Савеза архитеката Србије за животно дело, а за вртић „Плава птица”, саграђен пре три године, и Априлску награду. Ако то насеље 2016. Влада Србије прогласи културним добром, за архитекте брачни пар Миленију и Дарка Марушића и Недељка Боровницу биће то вишња на торти. За око 15.000 житеља Церак винограда била би то још једна прилика да се похвале – постаће становници првог стамбеног комплекса изграђеног после Другог светског рата који је заштићен у Београду, али имаће и обавезу више – аутентични изглед насеља мораће да чувају.   

 

На божићно јутро 1979. војни камион натоварен столовима из Института за архитектуру и урбанизам паркирао се у градилишни камп на Цераку. На ледину од 92 хектара искрцали су се и аутори стамбеног комплекса Миленија и Дарко Марушић, и Недељко Боровница, победници позивног југословенског урбанистичко-архитектонског конкурса расписаног две године раније. Тај крај света удаљен десетак километара од центра Београда све до 1988. године био је њихов, али и дом за тим од 50 инжењера. Винограде на месту церове шуме за девет и по година заменио је комплекс од 67 објеката и 3.650 станова омеђен улицама Кнеза Вишеслава, пилота Михајла Петровића, Јабланичком, Космајском и Ибарском магистралом.

– Градилишни камп имао је грејање, мензу, подови у баракама били су олајисани. У њему смо славили Нове године, рођендане, радили смо викендима, јер комплекс је морао да буде завршен јуче. Кроз прозор бараке додавали смо цртеже и гледали како они постају зидови. Рушили смо када се није зидало према пројекту. У то време реч архитекте била је последња – присећа се Миленија Марушић.

Сваког понедељка у седам сати на градилиште је долазио Живорад Ковачевић, тадашњи градоначелник Београда. Чекали су га извештаји. Шта је изграђено, који материјали су уграђени, разговарало се о проблемима. Посматрао је како се нижу троспратне и шестоспратне зграде од монтажних елемената сложених на индустријски начин (тзв. Жежељ). Фасаде од црвене и жуте опеке, а уместо равних бетонских плоча кровови насеља били су коси.

– Посебан изазов била је конфигурација терена. Висинска разлика између Улице кнеза Вишеслава и Ибарског пута је 60 метара. На највишој тачки у Кнеза Вишеслава поглед пуца до Авалског торња, а низ падину видите крошње дрвећа на Ади Циганлији, новобеоградске блокове и Бежанијску косу. Зато су куће на Цераку распоређене тако да се повијају по терену – објашњава Миленија.

Први станари новог „градића на брду” стигли су 1981. Дочекани су светски: војна музика, трибине окићене југословенском заставом, у публици председник општине, министар одбране, представници инвеститора, извођача радова...

Октобарска награда за архитектуру 1981. отвара нову еру за Церак винограде. „Политика” те године пише како Новобеограђани желе да мењају стан за Церак, становници Црвеног крста такође. А житељи Церака 1 свакодневно траже савете од аутора комплекса које цвеће да посаде у жардињерама, доносе песме и цртеже о насељу. Пристижу и будући станари Церака 2, али најпре у троспратни опитно-изложбени центар.

– Осим података и цртежа са решењима станова за Церак 2, у центру су изграђени најмањи и највећи стан са намештајем и опремом које је наше тржиште тада нудило. На том објекту примењен је и експеримент соларне енергије: уграђени су колектори за загревање воде на крову и пројектовани зидови за загревање просторија. Зграда је била и командни центар за кабловску телевизију која је почетком осамдесетих година прошлог века први пут уведена у Београду – каже ауторка насеља.

До 1987. године Церак виногради имали су око 12.000 житеља и бројне садржаје: Војномедицински центар, предшколску установу, ОШ „Уједињене нације”, самопослугу, месну заједницу, паркове и улице са називима засађеног дрвећа: кедрова, липа, бреза, црвених храстова... Све то видела је и Раиса Горбачов која је са супругом и последњим председником СССР-а Михаилом 1988. била у посети тадашњој Југославији.

– Допали су јој се Церак виногради, али највише су је одушевила деца која су је дочекала – каже Миленија.

Марушићи су тада могли да напусте своје ремек-дело, али не и да прекину контакте са станарима. И данас их одржавају. Да није тако, не би спречили један покушај надоградње. Бесплатно су урадили на десетине пројеката адаптације станова. Успели су да осујете проширење Видиковачке пијаце у насеље, ниједан киоск тамо није подигнут последње три деценије. Понудили су типски пројекат застакљивања лођа, али због бирократских препрека он никада није заживео. На папиру је остао и пројекат 1.000 повртарских башта са стазама и спортски центар.

----------------------------------

Церак 1

Команда одбране Београда и Београдска заједница становања – инвеститор

„Напред” – главни извођач

1978–1980 – пројектовање насеља – ИАУС

1979–1984 – градња комплекса

57,5 – хектара површина

2.500 – станова

42 – стамбена објекта

--------------------------------------------------------

Церак 2

Команда одбране града Београда – инвеститор

„Напред”, „7. јули”, „Хидротехника” – извођачи

1980–1983 – пројектовање насеља – ИАУС

1983–1987 – градња комплекса

35 – хектара површина

1.150 – станова

25 – стамбених зграда

-----------------------------------------------------

Ауторска архитектура

Реч предлагача – градског Завода за заштиту споменика културе – да Церак виногради (Церак 1 и 2) постане културно добро – просторна културно-историјска целина:

„Насеље Церак Виногради је први савремени стамбени комплекс у Београду који је у процедури за проглашење за културно добро.

Основна вредност насеља Церак Виногради је свеукупна интеграција природног окружења, физичке структуре и живота у њему, што је у методолошком смислу представљало новину у домаћој градитељској пракси седамдесетих година 20. века. Планирани елементи суседства, пешачке улице, усмеравање становника ка заједничким просторима (парк, јавни објекти, јавни простори) реализовани су у овом насељу на начин јединствен у нашој средини. Насеље одликује ауторска архитектура и може се упоредити са другим историјским целинама у Београду попут Косанчићевог венца и Котеж Неимара по амбијенталном карактеру што представља основ за његову заштиту.”


Коментари25
6d163
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija Ristic
Ovde imam stan otkako su pocela useljenja i ko je zeleo da nesto menja i da pravi ludilo od stana uradio je a konkretno za tim uopste potrebe nije bilo. Ne zelim da govorim o zivotu van Srbije jer nije tema a imala sam priliku i za zivot na Nbgdu i u Zarkovu i lab.petl.brdu i nijedan deo na tim Opstinama nema komplet ovo sto ima na Ceraku, i u centru grada takodje sam zivela i nije opet kompletirano ovim sto ima Cerak. Vi kojima se nesto ne dopada ocigledno ste svoj stan prodali i sada se kajete. Naselje ima sve potrebno i za decu i odrasle ali nazalost nije mana naselja losa ulica i asfalt vec je to sasvim druga tema. Ko je otpocetka u naselju znace o cemu govorim.
Aca
ZIvim na Ceraku,dugo sam ovde predugo zapravo,gledam da brisem odavde ovo naselje je napravljeno za ljude koji su ljubitelji drzanja cveca i ostalog i ima dosta cudnih.. Dakle za zaludne,lepo izgleda ali je mnogo lose radjeno u samim zgradama o tome ne zelim ni da polemisem ne znam jesu li imali bolje materijale tada. Ko zeli mir i da mirno doceka starost idealno naselje takodje ko zeli da mu deca ne budu raspad kasnije opet idealno naselje,svakako je bolje od mnogih na Cukarici> Zarkova koje valja samo blize Trgovackoj ulici,Zeleznika,pa i od Banovog brda koje je dosta pregusto i ima previse ulica dole,gore,haos..Takodje Cukaricka padina je pored Ceraka isto najbolje naselje na Cukarici.
ivan kolic
Moje misljenje je da ovo naselje nikako ne treba da sluzi za primer. Budite razumni i ne vodite se slepo necijim naredbama. Ne proglasavajte Cerak vinograde za kulturno dobro, vec ga uzmite kao odlican primer lose gradnje i lose organizacije. Ziveo sam ovde, pogledao i iscrtao preko 30 stanova. Vrlo dobro poznajem celo naselje, znam sve strukture stanova i njihovu poziciju. Naselje ima toliko losih strana da ne bi poverovali. Niko od nadleznih, verujem, ni pet minuta nije odvojio da to vidi. Mnoge lose stvari, vazne za normalan zivot su vec pomenute u ostalim komentarima, a ima ih jos mnogo. Mogu vam to nabrojati i obrazloziti. Morate uzeti sve u obzir, kako se ovaj slucaj vise nikada ne bi ponovio. Predugo neznanje ili cutanje o svemu ovome traje... PREDUGO...Pored svega, zapitajte se samo, zasto je tu ponikao i najveci broj narkomana. Zasto je bilo nebrojeno napada na ljude, pogotovu zene u naselju. Ovde autori projekta nikada ne bi ziveli i nikada se ne bi osecali sigurno.
lika dzokovic
Alal vera,,, Ne spomenuste, one, ruinirane lokale, na svakih 50 metara. Jedinstveni smo i po parkiranju,,, Od parkinga, do 500 metara, od kuce, preko napravljenih, naravno bespravno, kako je ko od stanara, zgrabio deo zelene povrsine. A, da ne govorim o uskoj (sada razrovanoj ulici), zvanoj Vinogradski venac, jer od venca postoji samo, taj "put" koji ide u krug. Sto se arhitekata tice, bas me cudi da ne zive u svom, toliko hvaljenom, "remek delu".
Sasa
Nase arhitekte bi trebale da se ugledaju na americke i pocnu graditi naselja sa modernim zgradama ili kucama poput Montazne kuce Arkada 1 koja ce imati nov izgled,nove materijale a izgledace prelepo.
Drago
Evo odgovor i vama Sasa i Moleru ziveo sam na Ceraku 25 god sad sam trenutno u Kanadi gde zivim u jednoj takvoj kako je vi zovete - Energetski efikasna - izgradjena 1996 komparisemo sa Cerakom pocela gradnja naselja 83 donji deo V.Venca zavrsen 87-88 dakle na proziorima se hvata led , ramovi propustaju vlagu , beton je samo u podrumu kad se izadje iz zemlje idu ramovi konstrukcije i dva sloja kompresovane piljevine izmedju staklena vuna , za kacenje slike na zid dovoljan mi je ekser i papuca (razlog zasto se kod tornada ruse kao kule od karata ) , spojna fasada mora da se radi svakih 15 god jako je skupa inace vam kuca propadne toliko da mora da se rusi , u slucaju pozara vatra se siri munjevito ... video svojim ocima na jednoj stambenoj zgradi ... za sve ovo gore nabrojano CERAK JE DIZNILEND sa zelenilom , centralnim grejanjem , toplom vodom itd , da se nije dogradjivalo i zastakljivalo bez kontrole bio bi bez premca ali i ovako je ubedljivo najlepse naselje u BG!!!
Препоручујем 27
Moler
Energetski efikasna >strong>montažna kuća cuber je san snova. Jeste malo skuplji kvadrat, ali ko ima novca zanemariće razliku u ceni zarad energetski efikasnije kuće, odnosno na duži period vremena imaće i veću uštedu. Mada, u našem naordu još uvek živi ono il izidana kuća ili potop, jer smo mi ipka malo zaostali u pogledu obrazovanja i kapiranja novih tehnologija i trendova.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља