уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 01:09
ИНТЕРВЈУ: ПРЕДРАГ ЋУЛИБРК, директор „Телекома Србије”

Како „Вајбер” убија СМС

Нето профит у 2014. био је 16,8 милијарди динара у 2015. ће бити исти или већи. – Приходи од свих сервиса расту, пада само фиксна телефонија
Аутор: Горан Волфчетвртак, 07.01.2016. у 10:05
Фото Жељко Јовановић

 

Колико пута вам је зазвонио фиксни телефон у новогодишњој ноћи ако сте били код куће, а колико мобилни? Колико сте добили честитки СМС-ом а колико преко „Вајбера”, „Воцапа”, „Фејсбука”, „Месинџера”, „Скајпа”? Да ли сте наручили неки филм преко пеј ТВ-а, ако вам се није свидео избор на постојећим каналима?

У овој новогодишњој ноћи кроз МТС мрежу размењено је 25 милиона СМС-ова, од чега 800.000 са иностранством, а у оној у којој смо дочекивали 2015. било је чак два милиона СМС честитки више, од чега милион са иностранством. Бројке показују да такав тренд бележе и остали оператери.

Када о овоме размислите, наравно зависно од тога и колико година имате, можда ће вам бити ближи одговор куда иде и наш „Телеком Србијa”, који после друге неуспеле продаје креће у реструктурирање. Како је пословао током 13 месеци дугог процеса продаје, да ли може да се носи с конкуренцијом и све већим бројем нових бесплатних апликација, одумирањем фиксних телефона, да ли можда постаје својеврстан ТВ провајдер, разговарали смо с Предрагом Ћулибрком, генералним директором.

Куда иде наш „Телеком”?

Мало ко данас има одговор на питање како ће изгледати телекомуникације за 3, 4, 5 година, то данас ни много веће компаније, које много више инвестирају у развој и истраживање тржишта и предикције понашања корисника, нису у стању да одговоре. Све је више оних који користе бесплатне апликације као што је „Скајп”, „Вајбер”, „Воцап”, „Фејсбук”, „Месинџер”. Много је тога и све ће га више бити на тржишту. То нарушава дугорочне пословне планове и мало ко у нашој индустрији зна како ће изгледати и да ли ће се телекомуникациони оператери претворити само у продавце интернет протока, a да ли ће сервисе пружати глобални провајдери тих услуга. То је опасност за све учеснике на тржишту.

Да ли је истина да постајете власници Авалског торња, да купујете „Емисиону технику” и да ли то значи да се „Телеком Србија” од телефоније окреће ка телевизији?

Желимо да проширимо дијапазон пружања мултимедијалних услуга. Пре годину дана пустили смо у рад најсавременију платформу за ИПТВ сервисе и мултискрин. То морамо даље да развијамо. Познато је да је у јуну завршена дигитализација, тако да корисници мреже емисионе технике и веза РТВ-а данас могу да гледају неких двадесетак националних и регионалних канала преко сет-топ боксева. Технологија омогућава да се тај сервис унапреди у корист стотине хиљада корисника. Мислим да би „Телеком Србија” био добар партнер „Емисионој техници”, пре свега зато што имамо добре канале продаје и имамо највећи раст у том сегменту. „Емисиона техника” је расположена за сарадњу с нама, у разговорима смо, али још нисмо до краја дефинисали модел сарадње, који, да прецизирам, неће подразумевати куповину „Емисионе технике”, већ заједнички наступ на тржишту. Ми можемо да пружимо квалитетније услуге, бржи проток интернета, квалитетније ТВ сервисе.

Продаја „Телекома” није успела ни други пут. Сведоци смо да у периодима продаје сама компанија почне да заостаје. Како је то било овог пута?

Продаја оваквих компанија јесте комплексна и сложена и никада не знате какав ће бити исход. Зато смо зацртали да сви планови за 2015. годину морају да се реализују, јер 2011. године, кад смо били у процесу приватизације, стале су активности и биле су угрожене перформансе компаније. Телекомуникације су изузетно динамичне и не смете дозволити себи луксуз да не будете активни на тржишту ниједан квартал, а камоли годину дана. Е, овог пута то се није десило и заиста смо и у сегменту инвестиција имали успешну годину. Иако све цифре нису сравњене, годину ћемо закључити са око 120 милиона евра инвестиција. Највећи раст остварен је у сегменту ИПТВ услуга, са 85.000 нових корисника, тако да смо завршили годину са 400.000 корисника, што сматрам изузетним резултатом. Расле су и интернет услуге, у малопродаји смо повећали своју корисничку базу за седам процената, као и мобилна телефонија, за неких 100.000 корисника. Повећали смо број корисника пост-пејда за око 150.000 током 2015. године. Прошле године склопили смо око 200.000 нових уговора за бокс пакете, а бокс пакети су канал кроз који промовишемо све остале услуге. Укупан број корисника бокс пакета је око пола милиона. Корисници и те како препознају бенефите које добијају кроз бокс пакете: Јединствен рачун, неограничено телефонирање унутар фиксне мреже...

Да ипак поменемо и пад, који јесте очекиван – пад у фиксној телефонији?

Фиксна телефоније је једина у којој имамо пад. Наше тржишно учешће данас у фиксној телефонији је око 95 одсто и притисак на тај сегмент пословања је двострук. Један потиче од конкуренције, од када је омогућена преносивост броја, а други је промена начина понашања самих корисника. Фиксна телефонија више није атрактивна као пре 10-15 година. Све већи број корисника отказује фиксни телефон. Циљ је да пад у фиксној телефонији буде што мањи, 95 одсто тржишног учешћа је огроман проценат и тешко можемо да га дугорочно одржимо. Главни задатак је како компензовати тај пад прихода у фиксној телефонији од око 10 одсто годишње. Тренд постоји неколико година. Ми га компензујемо повећањем прихода у другим сервисима, као што су интернет, ИПТВ и мобилна телефонија. Али, тај пад не повлачи и пад трошкова јер ми и даље морамо да одржавамо комплетну инфраструктуру.

Какви су прелиминарни резултати пословања за прошлу годину?

Очекујемо да ће укупни приходи у 2015. години бити за 3-4 одсто већи него у 2014. и сматрам то великим успехом. Нето профит у 2014. био је 16,8 милијарди динара и очекујемо да ће бити бар исти или већи. Екстерни ревизор ући ће у компанију тако да ћемо до краја фебруара већ имати коначне резултате. У мобилној телефонији раст ће бити 9-10 одсто, у сегменту мултимедије ИПТВ такође расту приходи. Ти резултати нису случајни. Оно што бих желео да истакнем, јесте да смо заиста били фокусирани током читаве године. Ово је индустрија која тражи континуитет улагања и маркетиншког приступа. Не можете да радите ад хок, три месеца нећу, па три месеца хоћу да радим. Тај наш труд и залагање коначно даје и резултате.

Као потенцијални купци појавили су се инвестициони фондови, махом повезани с приватизационим саветником „Лазардом”. Није било ниједног стратешког партнера из бранше, па ни „Дојче телекома”, којем су неки „стручњаци” и пре продаје већ препустили „Телеком Србије”?

„Лазард”, као саветник, радио је професионално. У јавности су кружиле разне приче, рекао бих неосноване, које су се тицале тога да ли „Лазард” промовише неког више неког мање. Али, током процеса продаје ни један једини потенцијални купац није имао ниједну примедбу на активности „Лазарда”. Мислим да би требало да престане дискусија на ту тему. „Лазард” је био ангажован од „Телекома Србијa”, радио је у интересу већинског акционара, значи владе, циљ му је заиста био да анимира што већи број купаца и у томе је успео.

Зашто није било Дојче телекома”, Франс телекома”, стратешких партнера о којима причамо?

Ни ти велики стратешки партнери, имајући у виду све ризике ове индустрије, нису спремни да инвестирају у ширење тржишта као што су били спремни пре шест или девет година. „Дојче телеком” је одлучио да изађе са тржишта Холандије, затим у заједничкој фирми с „Франс телекомом” у Великој Британији гледа да изађе и са тог тржишта. Чувена „Телија Сонера”, која се проширила на неких двадесетак земаља, одлучила је да изађе са 14 тржишта.

Сви су узимали кредите и задуживали се како би куповали компаније или скупе фреквенције по свету. Данас су дошли у ситуацију да морају да консолидују пословање. Зато се као купци јављају пре свега инвестициони фондови. Чувена шпанска „Телефоника” продала је чешки „Телеком” приватној чешкој компанији, фонду. Португалски „Телеком” продат је инвестиционом фонду. Карлос Слим је постао практично већински власник „Телекома Аустрије”. Изостанак великих оператера у Србији последица је глобалних кретања и заиста нема везе са „Лазардом” и нема никакве везе са Србијом.

Сада из Владе Србије стижу речи да се мора кренути у професионализацију менаџмента, реструктурирање...

Добили смо похвале од „Лазарда” да се у својој каријери нису срели с оваквом професионалношћу људи када је реч о односу према процесу приватизације. Не говорим о бизнису, говорим о односу према процесу приватизације. А сада, ако Влада Србије као већински власник донесе одлуку о, рецимо, избору стратешког консултанта који ће заједно с нама да ради процес трансформације или о професионализацији менаџмента, шта год то значило, ми смо спремни да дамо пуну подршку. Ја могу да кажем да у „Телекому Србија” заиста постоји критична маса квалитетних људи, и то сви знају. „Телеком” је расадник кадрова, бар овде у Србији. Многи људи су направили успешне каријере у иностранству, кад погледате данас нашу конкуренцију, наћи ћете и на њиховим директорским позицијама људе који су практично знање и искуства стекли у „Телекому Србије”.

Можда је најболније питање вишак радника. Помињане су цифре од 4.200 људи, а из самих синдиката је речено да је вишак 1.500 запослених. Како ће се тај број довести на оптимум?

Ми смо сами у 2015. години смањили број запослених за око 500 кроз фонд за добровољни одлазак. За то смо издвојили значајна средства. Постоје људи који су спремни да узму отпремнину, јер прихватају чињеницу брзих промена и све већих тржишних притисака с којима не могу да се носе. Знате, ми се морамо борити с конкуренцијом која је све оштрија. Програм добровољног одласка планирали смо и за 2016, јер постоје вишкови. У „Телекому Србијa” ради око три пута више запослених него у осталим компанијама заједно, нашим конкурентима. А укупан приход, свих конкурената заједно, и наш, сразмерни су. Чињеница је и да ми имамо инфраструктуру која стиже готово до сваке куће у Србији и да је одржавање наше мреже много сложеније него њихово. Има објективних ствари зашто имамо толико радника, али уколико желимо да обезбедимо дугорочну одрживост пословања, мораћемо да повећавамо ефикасност.

Докле будемо могли то да остварујемо кроз фонд за добровољни одлазак, ми ћемо тако радити, кад то више не буде давало резултате, окренућемо се решавању проблема технолошког вишка и ту нема трећег решења.

Колико људи сада тачно ради у „Телекому Србија”?

Уговор о раду има 8.400 и око 1.000 ради преко лизинг компанија. Углавном су то послови који се тичу кол-центра и људи који раде у пословницама. Код вишкова морамо заиста бити опрезни и то морамо радити у троуглу – већински акционар, односно Влада Републике Србије, компанија, односно менаџмент, и представници запослених. Имамо два репрезентативна синдиката. Неће бити силе, све ћемо радити сарађујући. Јако је важно да постоји високо разумевање синдиката и да су синдикати први пут изашли у јавност са информацијама да „Телеком Србија” мора да смањи број запослених како би обезбедили конкурентност на тржишту.

У шта ће се највише инвестирати?

Планирамо инвестиције у два правца. Један је развој широкопојасног приступа у мобилној телефонији и други правац је, опет, развој широкопојасног приступа у фиксној телефонији. Хоћемо да понудимо знатно веће брзине протока, мање кашњења, брже сурфовање по интернету. Када говоримо о 3 Ге, 4 Ге, сутра 5 Ге, у ствари, говоримо само о брзинама, а сервиси иду на то. За мобилну телефонију кључно је да данас више од 50 одсто саобраћаја потиче од видеа. Видео постаје доминантан, мислим да је то перспектива „Телекома”, који и у том сегменту има велико искуство. Половином 2017. године требало би да завршимо ИТ трансформацију и после тога компанија неће више бити иста.


Коментари15
eed9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ratko
Zivim u Sankt Peterburgu i mogu reci da fiksni telefon je ukljucen ispod kreveta i uzmem ga u rukama 1-om mesecno kada zove neka drzavna sluzba. Inace pretplata je nekih 100rubalja (1e=80rub), tako da nema potrebe da ga iskljucujem... A mobilni telefoni su ovde dzabe! Za 370rub (oko 520dinara) dobijam 300min za regionalne pozive (Lenjingradska oblast) i oni se trose ako zovem unutar mreze svog operatera u drugim regionima Rusije, 300sms, 2gb interneta, da gledam neki kanal sa filmovima preko mobilnog (nikada nisam korostio) i plus unutar mreze neograniceni pozivi u Lenjingradskoj oblasti. I to nije placanje preko racuna, neko PRI PAID aktiviranje. Za taj novac u MTS mogu da uzmem PRICA PLUS sa 250min+250sms+25mb i tek kada potrosim minute dobijam 2500min unutar mreze... A da ne govorim o tome da je prosecna plata u Sankt Peterburgu vece nego prosecna plata u Beogradu... A internet ovde placam 450rub (675din) koji ima 2mb/sec download kada pokrenem torrent. U MTSu to kosta 2400din!!!
Zoran
Znaju li u "Telekomu" da fiksni telefoni imaju mogućnost slanja SMS poruka i još neke korisnie funkcije?Ukoliko usavrše mrežu u tom smeru,a jako je važno da kada nestane struje fiksni telefon mora da radi,imaće veći prihod.
Jovan Perić
Kada bi svi odjednom otkazali fikni telefon, za 15 dana ne bi više bilo pretplate. Ovako plaćajmo kad neznamo bolje..
korisnik
Pretplata za fiksni je visoka a da li imamo onih 150 impulsa besplatno ne znamo. Kad se pokvari tel. linija, popravka traje desetak dana, da li nemaju radnike ili su u neobjavljenom strajku, ne zna se. Zamislite desetak dana nemate ni telefon ni internet ni tv u 21. veku!!!!! STO PRE PRODATI DA BI DOSLA NOVA TEHNOLOGIJA I PRAVI STRUCNJACI A NE PARTIJASI!
Srdjan
Imam 45 godina i jos uvek, iz inata, ne zelim da koristim njihove usluge secajuci se bahatog odnosa prema kupcima tokom 90-tih. Setite se brzina od 33.6 k ili 64 ako ste imali ISDN liniju. Dokument od 2MB sam po 8-9 sati skidao. Kada ih, ocajni, pitamo zasto ne omogucite normalne brzine, tadasnji direktor (mislim da bese Radujko) rece da imaju mogucnosti ali nemaju potrebe, jer nemaju konkurenciju, a kad se ista pojavi, e onda ce. Dan danas u njihovom poslovanju prepoznajem tu filozofiju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља