четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Како да непромишљеним твитом себи упропастите живот

Иако смо свакодневно сведоци да се догађаји из виртуелног „преливају” у реалан свет, у јавности се често чује реченица "Моја је ствар шта ћу да твитујем”. Да ли је баш тако и да ли је слобода говора на социјалним мрежама – неограничена?
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 07.01.2016. у 18:05
Фото Д. Јевремовић

У жељи да прекрати дугометражно путовање од Њујорка до Јужне Африке, на који је кренула да би посетила своју породицу, тридесетогодишња Џастин Сако, виша директорка корпоративних комуникација у компанији ИАЦ, поделила је са својим пратиоцима на Твитеру неке утиске о неугодностима интерконтиненталног путовања.

Један се односио на путника који је седео поред ње. “Чудан немачки тип. Пожелим да му кажем: Хеј, друшкане, сада је 2014. година! Набави неки дезодоранс!”, написала је Џастин Сако. Пре него што је са аеродорома Хитроу полетела за Кејптаун, Џастин је твитовала: “Идем у Африку! Надам се да нећу добити сиду! Шалим се, ја сам белкиња, немам разлога за бригу!”

Џастин се у себи смејала овом твиту док је обилазила аеродромске радње, бацајући повремено поглед на телефон. Нико није одговорио на њене твитове, што је није много зачудило. Наиме, Џастин је имала само 170 пратиоца на Твитеру…

Она се убрзо укрцала на авион и блажено преспавала лет који је трајао 11 часова. Када је слетела у Кејптаун, укључила је телефон. Прва порука коју је добила била је од особе коју није видела од средње школе. У поруци је писало “Много ми је жао због тога што ти се догодило!” Џастин је била збуњена.

Следећа порука ју је узнемирала. Њена најбоља пријатељица Хана јој је поручила: „Позови ме одмах“. А онда је њен телефон „експлодирао“ од СМС порука и позива. „Ти си у овом моменту главна вест на Твитеру широм света“, узбуђено јој је саопштила Хана. Џастин Сако и даље није разумела о чему прича њена другарица. А онда је укључила Твитер и тамо затекла – експлозију твитова.

Велики број твитераша јавно је протестовао “Како је Џастин Сако добила посао у ПР сектору?” Њен ниво незнања о сиди је неподношљив!!!”. Један твит послао је њен колега из фирме који је написао “Ја сам запослен у ИАЦ и не желим да ова жена комуницира у моје име са било ким”.  “Њени коментари су фашистички, надам се да ће бити отпуштена”, коментарисао је један од њених пратилаца на Твитеру.

“Молитве” твитераша ускоро су биле услишене – осим што је добила отказ, живот Џастин Сако окренуо се за 180 степени. Чланови њене породице у Јужној Африци који подржавају партију Афрички национални конгрес, коју је основао Нелсон Мандела дочекали су је на аеродрому са речима “Ставови које ти промовишеш на Твитеру, нису вредности за које се залаже наша породица. Ти си нас осрамотила!”. Ни у приватном животу Џастин Сако нису цветале руже након овог догађаја. Момци који су је позвали на састанак никада јој нису упутили други позив за излазак, а неки од њих отворено су јој рекли да су је потражили на Гуглу и – били пренеражени резултатима претраге.

Иако се готово сваки дан сусрећемо са доказима да се догађаји из виртуелног света “преливају” у реалан свет, као у случају Џастин Сако о којој је недавно писао „Њујорк тајмс”, у јавности се често чује реченица "Моја је ствар шта ћу да твитујем”. Да ли је баш тако и да ли је слобода говора на социјалним мрежама – неограничена?

“Велики сма поборник мишљења да „реални“ и „виртуелни“ свет не постоје као што, сем у „Господару прстенова“ не постоји свет људи и свет вилењака. Све смо то ми – на пијаци Зелени венац, у градском превозу, на свом радном месту и на друштвеним мрежама. Технологија нам само омогућава да се дружимо са ким желимо, на местима и на начин на који желимо. И наравно да оно што остављамо за собом на интернету говори много о нама, то је наш „дигитални отисак прста“ односно отисак наше душе”, каже Милоје Секулић, утицајни твитераш и партнер у агенцији за креативну примену дигиталних технологија “Хоумпејџ”.

А на питање – да ли је интелигентно писати на Твитеру баш све што нам падне на памет он одговара:

“Да ли седите у кафићу и гласно говорите на ког бисте политичара извршили атентат? Да ли ходате улицом и вичете ко су, по вашем мишљењу, од пословних партнера преваранти и лопови? Да ли се, док играте баскет са другарима на сав глас хвалите да варате жану или девојку? Свака од ових ситуација у реалном животу може за вас да одређене последице. У првом – да постанете занимљиви органима безбедности, у другом – да вас туже за повреду угледа, а у трећем – развод или раскид. У виртуелном свету није ништа другачије, већ је у суштини и горе. Јер, вас у кафићу, на улици и на терену чује пар људи око вас, док сте на друштвеним мрежама – ако вам профил није затворен, изложени најширем аудиторијуму, а Гугл памти ваше твитове. Дакле не да није мудро писати све што вам падне на памет, већ то што пишете подлеже истим моралним и писаним законима – као и свако друго понашање у јавном простору”, истиче наш саговорник.

Др Маја Вукадиновић, културолог и консултант за медије, оцењује да је веома тешко заштитити онлајн сферу од говора мржње, без угрожавања једног од основних људских права – права на слободу изражавања.

„Истина је да појединци, износећи своје коментаре и ставове на друштвеним мрежама, неретко прелазе границу дозвољеног. Сматрам да је питање личне одговорности и етике шта ће неко твитовати или објављивати на некој друштвеној мрежи. Данас, када практично свако ко има налог на друштвеним мрежама представља медиј за себе, треба бити обазрив - као и приликом сваке друге комуникације. Дакле, не би требало писати увредљиве твитове и коментаре, износити било шта што би се могло оквалификовати као говор мржње. И то је нешто што би свако сам са собом требало да расчисти пре него што започне комуникацију на друштвеним мрежама”, закључује наша саговорница.

-----------------------------------------

Уговор с Барселоном одлепршао са твитом

Млади фудбалер Серђио Гвардиола због неколико твитова остао је без ангажмана о коме сања сваки играч. Наиме, он је у понедељак, 28. децембра у 15 часова потписао уговор са једним од најјачих клубова на свету – Барселоном. Међутим, читајући твитове младог играча, навијачи Барселоне “налетели” су на оне непримереног садржаја и усмерене против њиховог клуба, али и Каталоније. О свему је одмах обавештен клуб, који је исте вечери у 22:13 објавио како је раскинуо уговор с Гвардиолом, који у својим активностима на твитеру није тајио и да је окорели навијач Реала, што је већ само по себи „смртни грех” у очима Барсиних фанова. Тако је млади Серђи био члан велике Барселоне свега 7 сати и 13 минута.


Коментари15
8790b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

greške
Autoru su se potkrale dve nedopustive greške. Molim vas da ih ispravite. Naime, ne kaže se 170 pratiOCA, već 170 pratILACA. Zatim, fudbaler se ne zove SerGio, već SerHio, jer se G ispred I u španskom jeziku čita kao H.
Dragan Ivanovic
Najveca bolest modernog sveta je pliticka korektnos! Ona promovuje pluralism, koji je smrtni neprijatelj slobodi individualnog misljenja i izrazavanja. Onoga momenta ako ja napisem ili iskazem moje licno misljenje o bilo cemu ja sam u kontradikciji sa politickom korektnoscu i zbog toga ja cu automatski biti izbacen is porodice pluralizma! Individualnos i krietivnost se cene na veliko u modernom drustvu ali ne i subjekivnost koja je temelj induvidualnog razvitka misli! Pa zato je vrlo vazno da se setimo jedne stare pesmice: "Druze Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo!" Stare fore prodaju se u novijoj formi! Ma sta ja to beljezgam o nekoj slobodi, krijativnoscu, individualizmu itd. Pa jesam li ja poludeo? Hajde ti zaboravi to sve! Idemo napred da tvitiramo!
Goran
Politička korektnost ljude ne čini boljima, već ih samo u teruje u strah i licemerno skrivanje pravih misli i osećanja.
Препоручујем 17
Mike
Драгане, а да Ви прво прочитате свој текст, пре него што притиснете "Enter"?
Препоручујем 5
Ivan Zgrozeni
Intenetsantno ali za Srbistan neprimenjivo. Nas je virtuelni ministar Gasic u realnom srbistanskom svetu dao sovinisticku izjavu i jos uvek se lazno predstavlja kao ministar mada ga je premijer "smenio". Mozete se groziti koliko hocete za kastu na vlasti vaze druga pravila.
Ivan Zgrozeni
Zivim u SAD i predsednika SAD i nobelovca podrugljivo zovem O'Bummer i nisam te srece da me stigne "ista sudbina" pa da tuzim drzavu i dobijem pare. U SAD je ustavom zagarantovana sloboda izrazavanja. Tu nema pardona. U SAD bi Gasic zbog onoga sto je ucinio momentalno bio prisiljen da podnese ostavku. U Japanu bi nakon ostavke pocinio samoubistvo, u Kini bi ga streljali i porodici poslali racun za metak a u Severnoj Koreji bi nestao u nekom logoru bez potrebe da podnese ostavku i bez sudjenja.
Препоручујем 1
Б.С.
Ваша је срећа да је неприменљиво. Када би тако подругљиво и зло називали своју земљу негде у западној Европи или САД, и Вас би стигла иста судбина. Заслужено.
Препоручујем 6
Nomen Nescio
Слобода говора је неприкосновена, и тачка. Око овога нема преговора, нема играња у мутном, нема врдања. Ако је неко глуп, његов (или њен) проблем.
Vladislav Marjanovic
Secate li se autobiografskog romana "Sala" cehoslovackog pisca Milana Kundere? Autor, nekadasnji, komunistickom rezimu odani omladinski funkcioner, usudio se da svojoj devojci posalje dopisnicu u kome se, stosa radi, kako se tada govorilo, prikazivao kao kapitalista. Naravno, cenzura se dokopala dopisnice, a saljivdzija je prokockao karijeru i dospeo u zatvor. Tako je bilo u totalitarno, komunisticko doba. Danas je drukcije. Cenzori vise nisu opskurni "drugovi" (i "drugarice") iz nomenklature nego smo to, zahvaljujuci elektronskim medijima koji su ukinuli privatnost u medjusobnom komuniciranju, mi svi. A kako nam je mozak dobro izriban politickom korektnoscu, zvanicna ustanova cenzure nije ni potrebna. Mi smo sami cuvari reda u neoliberalnom globalizovanom gulagu. Ako hocemo da sacuvamo privatnost moramo ili bojkotovati tvitere i fejsbuk, ili ih iskoristiti za borbu protiv dehumanizovanja medjuljudskih odnosa izmedju ostalog i razoblicavanjem pogubnosti njihovog zloupotrebljavanja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља