понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:34
ФИЛМСКА КРИТИКА

Мелем за рањене душе

Филм: „Исцељење”, режија: Иван Јовић, према сценарију Моње Милинковић Јовић, улоге: Јово Максић, Радован Миљанић, Немања Јеремић, трајање: 90 минута, производња: Србија, 2014/2015.
Аутор: Дубравка Лакићпетак, 08.01.2016. у 15:33
Јово Максић у филму „Исцељење” Ивана Јовића (Фото: Продукцијска кућа „Синемон”)

Бог опрашта, Бог никог не мрзи. А шта ћемо са човеком? Шта са његовим сломљеним, жалосним срцем у чије се крхотине уселила мржња да га у тиховању прати у стопу?

Ова и још многа друга питања, на суптилан а сасвим искрен начин, отвара и у фину целину заокружује „Исцељење” – дебитантски дугометражни играни филм Ивана Јовића који је по много чему обележио кинематографску годину за нама. Овај филм заокружене структуре и чврстог редитељског концепта, високих естетских вредности и снажне синергије коју творе ауторски тим и протагонисти, плени и духовношћу. Не морате да будете верник, хришћански, православни, да бисте то осетили. Једноставно, та духовност је присутна на великом филмском платну. Она је у садржају приче коју  је из срца исписала сценаристкиња Моња Јовић (супруга редитеља Јовића), она је и у додиру и редитељском промишљању Ивана Јовића и у одабиру музике – старовизантијског духовног појања Гркиње  Нектарије Каранци анђеоског гласа, и још у много чему чега се ова филмска прича дотиче.

А прича је ово о православном монаху што у далекој испосници свестан своје немоћи тихује и удахњује живот усамљеном неразлисталом дрвету, који ће се на путу сопственог унутрашњег исцељења наћи на неочекиван начин. При сусрету са оцем свога ратног крвника и маленог, оболелог крвниковог сина (деда верује да му је унука стигла Божја казна за очев тешки грех), што ће од монаха затражити опрост у име дететовог исцељења.

Унутар ове само на први поглед једноставне, или је тачније рећи – сведене приче унутар камерне драме са три лика, налази се сва комплексност питања граница љубави, опроста, победе над смрћу и бесмислом. Доминирају мотиви праштања и мотиви љубави (нема правог опроста без љубави), човекољубља...

 Из малог се рађа велика филмска снага, високо естетски постављен филмски сликопис изванредне, ванвременске фотографије Пабла Фера Живановића што је лепоту природе и лепоту човека спојио у једно. Ту је и фасцинирајућа глумачка снага Јова Максића (прва филмска улога) у улози монаха. Све унутрашње ломове и преиспитивања у које тако уверљиво увлачи и филмског гледаоца, изнедрио је минималистичким средствима. Ту су и сјајни глумачки допроноси Радована Миљанића (деда) и маленог Немање Јеремића (оболели унук) који заједно са Максићем творе снажни глумачки троугао. Ту је и та аутентичност сценографије коју је већим делом изнедрила сама лепота и дивљина природе у Источној Србији надомак села Јабланица, а делом уметничка мајсторија Љиљане Ривић. Ту је и тај драгоцени допринос сигурне монтажерске руке Стевана Лунга и сав труд оних који су и у постпродукцији (на коју се тако мучно дуго чекало) учинили „Исцељење“ мелемним филмом за рањене душе, чију одјавну шпицу прати узвишена тишина док добује срце испуњено љубављу.

„Исцељење” је по продуцентским габаритима готово занемарљиво мали, а по постигнутим ауторским и уметничким вредностима велики филм. Шансу да га видите и осетите имате и у ове дане прослављања најрадоснијег хришћанског празника – Божића. У Београду се још приказује у дворани Дома синдиката.


Коментари6
76b74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

anastasia
Jel ima negde online da se pogleda?
bol
Film bi bio dobar da je na primer jedna prica....iz neke celine od tri price (ima ruski film na taj fazon), a ovako....oduzili, smorili.....tesko za gledanje itd....dosadan! Inače sama poenta priče je odlična. praštajte.
ива
Смисао овог филма и јесте да гледаоца уведе у тиховање, у контемплацију над самим собом, а не јефтино подучавање. Овај је филм, пре свега, уживање у слици, урањање у тишину и у смисао. Ми смо се сви одучили од тога шта је заправо филмска уметност. Хтели бисмо спот и поуку на брзину. Тарковски је исто правио досадне филмове, ако гледамо у том кључу. Постоји једна ствар коју је баш он, највећи руски редитељ, рекао о томе: "Лепо је скривено од очију оних који не трагају за истином. А дубок недостатак духовности оних који виде уметности и осуђују је, те чињеница да они нису вољни да размотре значење и циљ сопственог постојања, често су замаскирани вулгарним, поједностављеним узвиком: „Не допада ми се! Досадно је!“. То је нешто о чему једноставно не можете да расправљате; то је попут исказа човека који је рођен слеп, а ви му говорите о дуги. Он једноставно остаје глув на сав бол који је уметник прошао да би са другима поделио истину до које је дошао".
Препоручујем 24
Sasha
FILMČINA! Da nije ovakvih vesti/kritika, ne bi znali da je snimljen, toliko je bio (ne)prisutan u medijima! A gde i da bude od silnih starleta? Meni je drugar koji ga je gledao na FEST rekao, pa sam gledao sad u bioskopu. Što se mene tiče, među najboljim domaćim filmovima ikad. Atipičan, kao da ga nismo mi pravili. Glumca sam video prvi put u životu i tvrdim da je ulogu izneo pedeset puta bolje od svih koji se smenjuju jedni te isti u našim filmovima. Čovek je genije. Muzika vrh. Prizori takođe. Film je umetnički, ali je napravljen i za obične ljude. Svaka čast.
iva
Film koji me je oduvao i o kome sam još dugo posle razmišljala. Najvažnije je što vas film vrati vama samima, što posle filma razmišljate o sebi... Nikada nisam osetila dublju identifikaciju sa nekim filmskim delom i ne mogu to baš ni da objasnim , jer nisam čak ni vernik, dakle nije me dodirnuo na tom planu. Jednostavno, ima tu nešto opšteljudski, univerzalno. Stvarno izizetno iskustvo.
ana radenković
Istinski veliki film. Drago mi je da to misli još neko. Pravo osveženje u našoj kinematografiji. Gledala sam ga na prošlom FESTu i ostavio me bez daha. Hvala na ovom lepom tekstu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља