понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:55

Катанац на школи у Страњанима

С колико је муке у турско доба народ под Јадовником успео да оснује школу која је лане затворена
Аутор: Бранко Пејовићнедеља, 10.01.2016. у 10:05
Школа затворена после 115 година рада (Фото из књиге „Сељак домаћин Васо Новосел“)

Пријепоље – У Страњанима под Јадовником сеоска школа од летос више не ради. После 115 година рада, катанац је на њеним вратима. Нема ђака у овим брдима, где се некад стотине малишана тискало у школским клупама. Пуста нам остају планинска села по ободу државе, заборавом гашена.

А тешко је било основати ту школу 1900. године, кад је овај крај још био под турском влашћу која је српског горштака спутавала да стиче знање. Али што су јаче биле стеге силника, то је упорније било настојање народа да не остане неук. Страњанци су се у то доба за школу борили и изборили, предвођени домаћином Васом Новоселом, који је и хапшен због оснивања школе.

О тим давним дешавањима, са сетом што је сада катанац на школској згради у Страњанима, пише 86-годишњи Пријепољац Бранко К. Зејак у својој управо објављеној књизи „Сељак домаћин Васо Новосел”. То је прича о почецима страњанског школства, занимљива повест о људима из Зејаковог завичаја, већ 27. књига овог неуморног аутора.

Кроз записе и сећања у њој сазнајемо да су с краја 19. века фамилије Вранића, Гарабиновића, Чпајака, Трмчића, Новосела, Зејака и друге из Страњана силно желеле да им деца не остану „слепа код очију”. Овде је само самоуки Стеван Новосел знао читати и писати, а понешто и брат му Васо. Школа се тада могла оснивати једино уз манастире и цркве. Али домаћини страњански, које је предводио Васо Новосел (1856–1931), били су сложни и одлучни: решили су да је отворе, и то у илегали, да Турци не дознају.

Ишао је претходно Васо по савете код сјеничког проте Василија Церовића, који је имао везе са Србијом преко царинарнице на Јавору. Прота их је подржао и препоручио им за учитеља Владимира Пурића из Радијевића, па су страњанска деца, међу којима и две девојчице, кренула у школу основану у Новоселовој кући у пролеће 1900. године. Илегалним каналима из Србије им је пристигла помоћ у училима.

Страњанци су успели у својој намери, радовала су се њихова деца што уче да читају и пишу. Али дознаше турске власти за „некакву школу” у овом селу. Сматрајући то озбиљним прекршајем, дошли су и одвели Васа Новосела. И то у Скопље, пред судију. Тамо су га оптужили да отварањем школе руши турску царевину, но он се умешно бранио. „Зар с нејаком децом да рушим велику државу, напротив, чиним да народ види и каже како је добра ова турска власт кад нам и школе отвара.”

Неким чудом судија му је опростио, допустивши да са сељанима направи зграду за школу, па се Васо вратио у село, на радост комшија који су га дочекали. Коју годину затим, почела је да ниче школска зграда, али Новоселу власти нису дале мира: био им је трн у оку, па су га поново ухапсили у Сјеници. Страњанци су за то дознали и, знајући да су Турци подмитљиви, скупили нешто злата те откупили угледног домаћина.

Тако је трајала и временима одолевала страњанска школа, која је, како у предговору Зејакове књиге пише професор Хаџо Мушовић, часно вршила своју мисију, захваљујући, поред осталог, ентузијазму многих просветних радника који су школи и овој средини поклонили најбоље године свог живота.

А Бранко Зејак у књизи наводи и да је 1912. ова школска зграда запаљена и изгорела до темеља, те да је потом народном упорношћу обновљена. Истиче и значајну улогу Васа Новосела као првог председника страњанске општине по одласку Турака, као у време и после Великог рата. Пише остарели пријепољски аутор и о ововременом затварању школе у Страњанима, овако описујући садашњицу села испод Јадовника: „Села се празне, још понеки старац и старица не могу да се одвоје од кућног прага. На стотине кућа зврје празне. Ух, како је то тужно кад из огњишта никне коров. Нема никог да ватру заложи. На неким кућама уместо петровданског венца вијори се грана дрвета. Језа, туга и жалост...”


Коментари2
f5319
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aida Novosel
Treba biti uporan za dobrobit zajednice. Vrlo ponosna na poreklo.
Леон Давидович
Срби су преживели и векове турске окупације и два светска рата, али доба "демократије" не преживљавају.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља