среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:35

На видику нова интервенција у Либији

Аутор: Жарко Ракићсубота, 09.01.2016. у 22:00

Либијско ратиште: Исламској држави – посебно од руске акције у Сирији – не цветају руже. Процене говоре да су џихадисти, последњих месеци,  изгубили  трећину територије самопроглашеног калифата – створеног на просторима Сирије и Ирака – и у озбиљној су дефанзиви.

Још раније, међутим, Исламска држава је „припремила“ ново ратиште – у Либији. Велилка држава на северу Африке је од октобра  2011.  – рушења са власти пуковника Моамера ел Гадафија – утонула у хаос. Жртва двоструког удара: арапског пролећа и медјународне војне интервенције Либија је постала место суровог градјанског, боље речено, племенског рата.

Држава је расцепкана на племенске вилајете, има две владе, два парламента, ратује се на сваком кораку... Једино што још како-тако функционише – захваљујући великим нафтним компанијама  -  је експлоатација течног злата.

Овај хаос био је иделано место за Исламску државу (ИД). И џихадисти су препознали своју шансу, кренули су у ширење свог калифата на проторе бивше џамахирије.

Западни медији преносе процене да Исламска држава у овом тренутку има између три и пет хиљада бораца  што наводи на закључак да је тренутно слабија од неких милиција у Либији.

Џихадисти, међутим, вешто користе безвлашће и  шире свој утицај. Тренутно је њихово главно упориште лучки град  Сирт – између Триполија и Бенгазија – који је још познатији као родно место пуковника Гадафија. Одатле изводе нападе а главна мета су нафтна поља на југу Либије и нафтна постројења на обали Средоземног мора. Циљ џихадиста је  нафта од чије продаје може да се финансира даље ратовање.

У акција у Либији џихадисти показују своје најокрутније лице. Средином недеље њихов бомбаш – самоубица извео је напад на камп за обуку снага обалске страже у западном делу земље. Погинуло је више од 70 регрута, око 130 је рањено.

Запад је, изгледа, решио да што пре стане на пут напредовању Исламске државе у Либији. Крајем децембра главне супарници у Либији, уз посредовање међународне заједнице, договориле су примирје и формирање прелазне владе. И чим та влада стане на ноге очекује се нова медјународна интервенција чија мета ће бити ИД.

Велика Британија је већ обелоданила да ће послати хиљаду војника у Либију, Француска је такође спремна да упути тамо своје војнике. Нова интервенција је, тврде западни медији,све извеснија.

Тим поводом немачки „Велт“ закључује: „Изгледа да се (Запад) опаметио и да не жели да понови грешку из Сирије. Исламска држава у Либији је још слаба па је џихадисте могуће лако војно поразити“.

Стигла Хитлерова „борба“ : У  Немачкој се, први пут од завршетка Другог светског рата у књижарама појавила књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“ (Моја борба). Тим поводом у Немачкој, али и у свету, избиле су жестоке расправе чији учесници су се сврстали у два табора. У првом су се нашли они који сматрају да је дошло време да се у Немачкој појави Хитлерова књига са богатим пратећим критичким коментарима објашњавајући да „књига није никога убила“. Други табор чине противници таквог издавачког подухвата који тврде да је реч о књизи која је нанела много зла и Немцима и свету и да је, због тога, трајно треба забранити.

Хитлерова „Моја борба“ има занимљиву историју и према незваничним подацима, са више од 12 милиона продатих примерака, носи титулу најтиражније књиге у Немачкој свих времена. Нацистички фирер је књигу написао у затвору (1924) у који је доспео због покушаја државног пуча у новембру 1923. Најкраће речено Хитлер је у књизи комбиновао аутобиографију са екстремистичким ставовима о „расној чистоти“,  мржњом преме Јеврејима и одбацивањем киомунизма. „Мајн кампф“ је први пут штампана у Немачкој у јулу 1925. и до јесени 1944. достигла је тираж од 12,4 милиона примерака. Временом је постала својеврсни манифест нацистичке власти у Немачкој.

После окончања рата америчке окупационе власти су сва издавачка права пренела на покрајинске влати у Баварској с образложењем да је фирер имао пријављен боравак у Минхену.

Баварци су бескомпромисно обавили задатак, успешно су спречавали свако објављивање Хитлерове књиге у Немачкој. Победјени су тек пошто је истекао законски рок од 70 година који штити ауторска права. Тиме су отворена врата за појављивање Хитлерове књиге што се догодило већ првих дана јануара.

Ново издање „Мајн кампфа“ има два тома – скоро две хиљаде страна, неупоредиво је веће од Хитлерове верзије јер је „филовано“ са три и по хиљаде критичких примедби, објашњењење и коментара.

„Ово издање треба да помогне у раскринкавању митова о нацистичком водји, изјавила је немачка министарка образовања Јохана Ванка, додавши да би књигу требало да поседује свака школа у Немачкој.

Први тираж  (четири хиљаде) је плануо, очекује се још 15 хиљада примерака који су већ распродати у претпродаји.


Коментари0
162b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља