недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Светски и европски првак против олимпијског победника

Вечерас у „Комбанк арени” у Београду, првог дана Европског првенства за ватерполисте, састају се финалисти са прошлогодишњег Светског првенства у Казању Србија и Хрватска (20,30 ч)
Аутор: Иван Цветковићнедеља, 10.01.2016. у 09:00
Српски ватерполисти решени су да трећи пут узастопно постану прваци Европе (Фото Н. Неговановић, М. Рашић, И. Милутиновић, Д. Жарковић / Фотомонтажа Зорица Милутиновић)

Стицајем околности Европско првенство у Београду подсетиће на финале прошлогодишњег Светског шампионата у Казању. У првом колу вечерас (20,30 ч), непосредно по свечаном отварању, у „Комбанк арени” играће Србија и Хрватска.

То је вишеструко супарништво. У том ривалству има нечега што ће увек да буде непроменљиво – представници, како се то каже, исте школе ватерпола. Затим потреба и једних и других да се у међусобним окршајима доказују.

А има и нечега што баш у овом тренутку даје додатну драж. Наши су европски и светски прваци, а комшије олимпијски победници. Поред тога на последњем великом такмичењу – Светском првенству прошле године у Казању (Русија) – баш ове две екипе су играле у финалу.

То је утакмица с којом наш ватерполо може да се дичи. Никада ниједна репрезентација није тако убедљиво постала светски првак (11:4). Е, сад, да ли ће победник хтети да докаже да то није било случајно, а поражени да је то било случајно, може да се нагађа, јер вечерашњи сусрет на ушћу Саве у Дунав нема ни приближно такав значај као онај на ушћу Казањке у Волгу, јер ће обе екипе да прођу даље.

Али кад играју Срби и Хрвати не може да буде незанимљиво. Не може да буде без набоја кад се састају финалисти с прошлог великог такмичења. Не може да буде обична утакмица кад мегдан деле светски и европски првак и олимпијски победник

Правим шампионима притисак служи да буду још бољи

Наши ватерполисти, иако домаћини, неће због тога имати неку предност што се базена тиче. Први пут су у „Комбанк арени” тренирали у петак увече, нешто пре наших ватерполисткиња.

Свој први утисак с монтажних базена у овој дворани Милош Ћук, један из млађе гарде наших ватерполиста, али већ један од адута, овако је описао:

– Ово је фасцинантно! Досад овако нешто није направљено. И срећан сам што је то код нас. Једва чекам да видим све ово исто само пуно људи у гледалишту.

Прву утакмицу на шампионату Ћук овако дочекује:

– У групи резултат није толико примаран. Можда ће неке ствари да се чувају за разигравање, јер сви пролазе даље. Што се нас тиче ми ћемо, као и увек, да идемо на победу. То је добро за самопоуздање и сигурност за утакмице које нам предстоје.

Каже се да нико није постао пророк у свом селу. Наши ватерполисти су то оповргнули 2006. када су на Ташмајдану постали европски прваци. Милош Ћук је од оних што не стрепе од притиска кад се пред својом публиком јуриша на трофеј:

– За мене лично нема неке разлике што играмо овде, сем што ми је драже и што се лепше осећамо овде. Сви причају о притиску, али га ја не осећам. Мислим да прави шампионима он служи само за побољшање квалитета њихове игре. То је подстицај више. Ту се прави разлика у односу на друге. Сигуран сам да нам неће сметати, штавише, да може само да нам помогне.

Бојазан најбољег ватерполисте

Душку Пијетловићу је прошла година донела и највећа појединачна признања – проглашен је за најбољег ватерполисту. О томе како ће то да утиче на њега и његове противнике казао је следеће:

– Нисам ја та особа да се после овога нешто дижем... То признање је заслужио неко из репрезентације Србије. Да нисам ја био би то сигурно неко од наших. Играћу против играча против којих сам већ играо. Ни они ни ја не можемо преко ноћи нешто драстично да променимо у игри. Али мислим да ће „клинци” који су нови у репрезентацијама имати мотив више да се на мени докажу као, да кажем, најбољем. Сигурно да њима то много значи, па ће самим тим мени да буде теже. Али, навикао сам на то последњих година. Нормално је да буду такви, јер сам се и ја доказивао скачући преко глава најстаријим играчима. Спреман сам на то.

Од домаћина Европског првенства се очекује да освоји злато. Душко Пијетловић то овако осећа:

– Мислим да нам је стварно тешко да играмо у Београду. Гледа нас породица, људи које познајемо, телефони нам звоне нон-стоп... Сигурно треба да стресемо тај притисак са себе да аово Европско првенство почнемо како треба. Ја се и плашим Европског првенства у Београду, волео бих да је негде другде, да мало опуштеније уђемо, с обзиром да је ове године и Олимпијада и да је притисак већи. Никад сличан осећај нисмо имали као сада. У „Комбанк арени” изгледа невероватно. И то пред нашом публиком. Надам се да ће бити како очекујем и да ћемо имати онај сјај који имамо ових година.

Почетак овог шампионата је на неки начин наставак претходног великог турнира, јер се прошле године Светско првенство завршило утакмицом Србија – Хрватска, коју смо ми добили. О томе шта може да се очекује у њиховом новом сусрету Душко Пијетловић је казао:

– Не знам како они размишљају и не занима ме. Треба да гледамо себе. У Казању је стварно била невероватна утакмица. Не верујем да би нас ико тада добио. Некако су се све коцкице поклопиле. Волео бих да се тако нешто понови, али ће се сада сигурно неке ствари променити. Мораће, јер су сви видели ту утакмицу. Хрвати су вероватно нешто спремили, али је сигурно и Дејан Савић спреман и има праве тактичке варијанте...

О томе шта може да се поправи Пијетловић је казао:

– Ко хоће да остане у врху мора сваке године нешто да промени. То важи и за екипу и за играча. Ако остане исти кад-тад прочитаће га. У суштини се добро познајемо, али постоје неке ситнице, неки потез, који у финалима одлучи... Трудићу се да урадим нешто ново, али иза мене је цела екипа, нисам ја једини.

Све сем злата неуспех

Слободан Никић је накупио збирку медаља као нико пре њега. Једини је из репрезентације, која је у Барселони 2003. освојила бронзу на Светском првенству (у том тиму је био и садашњи селектор Савић) и то га подсећа на „Комбанк арену”:

– Последњу утакмицу смо играли у кошаркашкој дворани Барселоне. Било је тада стварно невероватно, али ово је сада нестварно. Заиста нисам очекивао да ће сада све овако лепо да се сложи.

То је утисак с тренинга. А кад дође публика...

– На нама је можда јачи притисак. Ипак смо ми европски и светски прваци. Али, знамо се дуго, одиграли смо много утакмица под притиском и мислим да на ову генерацију ништа не може да утиче, – тврди Никић. – И да крене по злу ова екипа се већ доста пута „вадила” из немогућих ситуација, чак и кад је губили са по три-четири гола разлике. Али, сада је притисак сигурно већи, поготово што знамо колико је тешко да се организује овакав турнир у – дворани.

О утакмици против Хрвата Никић је рекао:

– Очекујем „тврду” утакмицу, поготову што је прва на шампионату. На њој се увек игра некако стегнуто, па не очекујем прелепу игру ни са једне ни са друге стране, него, како ми кажемо, „месо у месо”. Хрватска је стварно квалитетна репрезентација, олимпијски шампион, имају одличне играче и желе да нам врате за Казањ. Права утакмица за отварање Европског првенства.

Никић игра на најтежем месту у тиму, јер је центар увек под најбуднијом пажњом противника. Али, већ више од деценије је у светском врху.

– Тешко је да се остане на високом нивоу, поготово да се игра у репрезентацији Србије, која је увек освајала медаље. Последњих година мислим да искуство долази више до изражаја него физичка спрема. Исто тако је важно и одлично познавање са саиграчима и тактика тренера. Што се тога тиче ми смо добро уигран тим који само треба да уђе у форму и кад се упале машине онда се све заборавља. И умор, и колико ко игра, и колико је ко допринео. Онда буквално дишемо сви као један.

Још пре неколико година је златна медаља у Рију проглашена за главни циљ, јер од трофеја самосталној Србији недостаје само титула олимпијског победника.

– Свако такмичење је битно, поготово кад играмо у Београду, али ово је, ипак, један степеник ка Олимпијским играма. Међутим, код нас се не прашта ако се не освоји злато. Све остало је неуспех. Размазили смо нацију. Заборавило се да смо 2014. декласирали Мађаре у финалу Европског првенства у Будимпешти. Заборавља се и како смо доминирали у Казању. Сада је Европско првенство у Београду најбитније и ако кикснемо све је џаба. Ипак, Рио нам је и сада негде у подсвести и то ће бити круна ове генерације.

 


Коментари2
9930f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Staniša Mladenović
sve je ovo lepo, ali bojim se da je ovojedno od poslednjih o inda sledi nestanak ovog sporta. Pitanje je dana kada će se ugasiti " Partizan " najveća sportska škola na svetu. Skoro je objavljeno da je njihov budžet vrlo skroman oko € 300.000, da treniraju u hladnoj vodi i slično. Za ovo prvenstvo će biti utrošeno oko 2,5 miliona €. Da li bi bilo bolje da ovaj i drugi klubovi koji " prave " nove Šampione nastave da rade ili da se ovaj novac utroši za promociju političara?
Branbila
Srecno i sve najbolje na Evropskom prvenstvu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Ватерполо

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља