четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:04

Немци мисле да се немачке марке крију у Србији

Ланац супермаркета „Кауфланд” одлучио да заради на немачкој носталгији, па је до 30. јануара омогућио куповину старом немачком валутом
Аутор: Ненад Радичевићсубота, 09.01.2016. у 22:00
Лов на носталгију и немачке марке: супермаркет „Кауфланд” (Фото Н. Радичевић)

 

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – „Лепо је то што поново примају марке, али проблем је што добре старе немачке марке више не вреде као пре”, јетко коментарише средовечни општински службеник Мартин Греф, док посматра риђокосу суграђанку која му са билборда ланца супермаркета „Кауфланд” поручује: „Сада купујте, уштедите и платите (скоро) као некада – у ДМ.” „Некад смо са марком могли да купимо исто што сада са евром, али однос марке и евра није један на према један. Не, откад су увели евро, мењају га за безмало две марке. То значи да је све дупло поскупело. То сви знамо, али нико од званичника неће то и да призна. Ко је ту зарадио?”

Из Грефа као да је избила идеологија ванпарламентарне странке Алтернатива за Немачку (АфД), која заговара да платежно средство у Немачкој поново буде чувена „дојче марк” и да се одбаци европска заједничка валута. Одлука „Кауфланда” да поново оживи немачку марку само се на први поглед чини као потез неког симпатизатера ове ванпарламентарне партије, која постепено повећава своју подршку, углавном „крадући” гласаче конзервативне Хришћанско-демократске уније канцеларке Ангеле Меркел. Међутим, овај ланац супермаркета само је одлучио да у јануару, месецу у којем традиционално људи троше мање јер су се истрошили за протекле празнике, покуша да заради нешто више. И то играјући на немачку носталгију, али и знајући податке немачке Бундесбанке.

Према новембарском извештају немачке централне банке, безмало 13 милијарди немачких марака је и даље у сламарицама широм Немачке, али и света. Дакле, око 6,6 милијарди евра. Додуше, нико са сигурношћу не зна где су све ти новци, иако се претпоставља да је сигурно део новчаница уништен. Оно што Бундесбанка у Франкфурту зна јесте да то да још није враћено око 168 милиона новчаница у различитим апоенима и још 24 милијарди новчића у разним апоенима од марки до фенинга. Када се узме у обзир број новчаница које су биле у оптицају, испада да само четири одсто њих није размењено за евре, насупрот чак 54 новчића није размењено.

И недавно истраживање јавног мњења, које је урадила агенција „Ју-гов”, указује да више од половине испитаних Немаца (54 одсто) и даље код куће има новчанице и новчиће старе немачке валуте. Неке је на то подстакла чињеница да је Бундесбанка рекла да ће у њеним експозитурама заувек моћи да их промене у евре, а друге носталгични разлози – јер их подсећа на, како кажу, стара добра времена.

И баш ту је покушао да „улови” профит „Кауфланд”, који је својим купцима омогућио да од 4. до 30. јануара могу да купују и у маркама, по курсу који је на снази још од 2002. када је уведен евро – 1,95 марака за један евро. Како би подстакао још већу носталгију и измами коју марку више, ови супермаркети су целу кампању дизајнирали као својеврстан повратак у „златне шездесете” у Западној Немачкој. Наравно, ова ретро кампања не осврће се на лоше историјске моменте шездесетих година, као што су изградња Берлинског зида, Вијетнамски рат или убиство америчког председника Џона Кенедија. Напротив. Акценат је на шампонима „шаума”, детерџенту „дали” и соковима из кесице „ахој браузе”, који су сада поново у старој амбалажи.

„Када се плати немачким маркама и купи баш сок из кесице, у најбољем случају осећа се човек, не само млађе, већ на неки начин и посебно”, сматра коментатор минхенског „Зидојче цајтунга” Михаел Клезген.

Очигледно су у томе видели шансу у „Кауфланду”, па се овог месеца играју својеврсне Бундесбанке, баш као што су то у време обележавања 25 година од уједињења Немачке радиле робне куће „Карштат”. Међутим, највише искуства у томе има ланац продавница гардеробе „Це унд А”, који никад није ни престајао да омогућава купцима да пазаре у маркама. Од 2004, када су марке примале само Бундесбанка у Франкфурту и покрајинске банке, ова немачка компанија успела је да у продаји гардеробе прикупи више од 50 милиона марака.

Према речима портпаролке ове фирме, сваког месеца у њихових 500 продавница широм Немачке купци оставе педесет до сто хиљада марака, што је занемарљива сума узимајући у обзир да је, на пример, 2003. годишњи промет овог ланца био три милијарде евра.

„Засад нисам имала купца који ми је платио у маркама”, каже продавачица Лиза у „Кауфландовом” супермаркету у Хајделбергу, на југозападу Немачке, „али, верујем да ће их бити.”

Вероватно и хоће, будући да и даље има људи који желе да искористе своје марке, што доказује податак да је прошле године Бундесбанка чак 176.000 пута извршила трансакцију замене марака за евре, а да је просечна вредност тих трансакција била око 560 марака.

Али, где су остале милијарде марака? Извештај Бундесбанке нагнао је многе Немце, а поготово немачке новинаре, да закључе да су заостале марке на територији бивше Југославије, где су биле незванично платежно средство, а у случају Црне Горе и Косова – и званично. Новинар листа „Рајнише пост” сумња да је гомила ситног новца заправо у Србији и Хрватској. Тешко да ће се икада сазнати да ли је можда неки промућурни Балканац прикупио кованице од пет марака, које су биле од правог сребра, па их претопио и добро продао у време када је цена сребра била висока, па су те кованице биле вредније претопљене него што је била њихова номинална вредност. Додуше, можда је то урадио и неки Немац, ако му носталгија није јача страна.

Према оцени немачког психолога Монике Милер, немачка марка је имала једну идеалистичку вредност која се преносила кроз генерације, безмало као једна религија.

„Немачка марка представља напредак, сигурност и благостање”, објашњава она, чиме се намеће питање да ли Немци желе да се одрекну тог осећаја.

Према свему судећи, засад не баш у потпуности.


Коментари14
8b470
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M.Bjelic , New York
Neka pripogledaju po Kipru ...a , ima I onih koji su "zakopali" tajnu te gotovine sa svojom smrcu . ps-- Po mojoj skromnoj proceni u svetu postoji preko 100 TRILIONA gotovine u dolarima {"slamarice"} jer ako je stednja samo 2 % godisnje od iznosa BNP onda je iznos cak I veci . Koliko drzave I biznisi drze zelembaca --trebalo bi da je javno
Jugokomunist
1948 godine u zapadnim okupacijskim zonama izvršena je monetarna reforma. Njemačka Reichmarka zamijenjena je novoustanovljenom, u SAD-u štampanom, Deutsche markom, nominalno u odnosu 1:1. Plate, penzije, isplate i porezi bili su preračunati u odnosu 1:1. No, svaki njemački građanin mogao je u periodu od tri mjeseca promijeniti samo 60 Reschmarka, oko 750 eura, u Deutsche marke u odnosu 1:1. Iznad toga, polovica ušteđevine mogla se promijeniti u odnosu 1:10, druga 1:20. Na taj način štediše su izgubile preko 90 % vrijednosti svoje ušteđevine. U biti s Reichmarke izbrisana je jedna nula. Jedan od mogućih scenarija za rješavanje savremenog balona je brisanje nula na štednim ulozima i limitiranje zamjene gotovine.
Dragan Pik-lon
To sto Marka kosta duplo manje nego pri uvodjenju Evra,zaradu je ostvarila sama Nemacka!Jer su Istocnu Nemacku integrisali u zapadnu o trosku svih clanica evro zone.U pitanju su milijarde milijardi i zato je inflacija u celoj Evropi 50%.Zbog toga dolaze Poljaci,Rumuni,Bugari da rade za 40%nemacke plate.Na kraju krajeva zato dolaze i Sirijci kao i Afrikanci.Stare gastarbajtere:Turke,Grke,Jugoslovene,Talijane ce najuriti kuci uz minimalnu crkavicu.Taj program zovu ""Remigracija". I sada ako se nemacka doseti pa uvede Marku u celoj drzavi ,ostavice daleko iza sebe sve ove druge vojaere koji su olako dozvolili prevremeni pad berlinskog zida! Kada ovo sve znamo,javljaju se fantasticne mogucnosti za Srbiju.Bas zato sto jos nije u Uniji.Jer mi mozemo da budemo ekonomski most izmedju istoka i zapada.Da bismo dosli do te pozicije moramo ostati neutralni! Otvaranje poglavlja nam nece stetiti nego samo koristiti. I ostvarice se poslovica-Ko se zadnji smeje,smeje se najsladje!!!
vox ex populi
@Joca Ja se ubih šaljući komentare na takve provale. Ništa ne može biti manje od ičega za više od 100%. Veće može, ali manje ne. Međutim, nerijetko čujem ministre u Vladi R. Srbije da prosipaju takve bisere. Čak i dr. Vujović!
Препоручујем 4
Joca Stojković
"Duplo" može da bude samo manje, a ovde se radi o upola manje. O ostatku komentara ne vredi debatovati.
Препоручујем 7
Gavran G
Siroti Nemci.Nabacili im inflaciju.Nije to kao kod nas.Ista valuta već 150 godina. Blago nama sa našim pametnim državnicima.Mi takvih problema nemamo.
boba
hahahah...da je živ gogolj od ovoga bi teksta nastala, makar, dobra priča ... šta li je to zbunilo opštinskog službenika pre 15 godina, pa sad ne može da po*vata konce :)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља