четвртак, 30.06.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:08

Српска историја из Отоманског архива

На основу протокола о сарадњи са државним турским архивом, у Архив Србије стигло је готово 15.000 докумената значајних за историју српског народа у периоду од 1450. до 1700. године, а то је тек почетак
Аутор: Бојан Билбијапонедељак, 11.01.2016. у 09:05
Слике Великог рата: Једна од 98 фотографија из албума леди Пеџет, које до сада нису биле познате јавности

Архив Србије, национална установа која чува колективно памћење народа, нову годину дочекао је са жељом да у 2016. буду решени технички проблеми који стоје на путу остварења важних планова. Како за „Политику” истиче др Мирослав Перишић, директор ове институције, то су пре свега обезбеђивање простора за смештај архивске грађе, дигитализација, електронско архивирање, снажење службе за конзервацију и рестаурацију.

– Прошлу годину обележио је почетак сарадње са Отоманским архивом у Истанбулу. Убрзо после потписаног протокола са Генералном дирекцијом државних архива Турске, уследила су истраживања у Отоманском архиву. Колегиница Ениса Аломеровић се са истраживачког боравка из Истанбула вратила са 14.890 докумената у дигиталној форми, значајних за историју српског народа у периоду од 1450. до 1700. године. Наредних година очекујемо више десетина хиљада докумената из Отоманског архива, чиме ће наша култура и наука бити обогаћени, а наша сазнања значајно продубљена – каже Перишић и истиче да је подршка Министарства културе овом пројекту била веома подстицајна.

На пољу издавачке делатности, Архив Србије је у 2015. објавио два тома зборника докумената дипломатске грађе који садрже извештаје српског посланства у Цариграду од 1830. до 1868. и посебно значајну књигу „Задужбине и задужбинари у фондовима Архива Србије”, коју је приредила Јелица Рељић са тимом младих архивиста. Директор Архива Србије истиче и друго коло Библиотеке „Подсећања” у којој су објављене четири књиге посвећене Михаилу Валтровићу, Јовану Цвијићу, Љубомиру Јовановићу и Милораду Јовановићу Крпи. Ове четири књиге су резултат истраживачког и приређивачког знања и напора историчарке у Архиву Србије Ане Кос Вујовић.

Дародавци обогатили ризницу колективног памћења
Протеклу годину обележили су и дародавци Архива Србије. Тако је новинарка Наташа Марковић поклонила албум леди Пеџет са 98 фотографија из Првог светског рата, до сада непознатих јавности. Владимир Мићуновић поклонио је писану заоставштину свог оца Вукашина – 40 архивских кутија, у којима су дневници и белешке, рукописи његових књижевних радова, путописи, политички елаборати, реферати, преписка, лична документа, фотографије и књиге.У Архиву Србије захвални су и Јовану Поповићу, бившем директору Архива Југославије, који је поклонио део личне библиотеке, као и Мирославу Лазићу за дароване фотографије и часописе.

Осим Истанбула, стратешки истраживачки правац Архива Србије јесте и Венеција, односно Млетачки архив, где др Небојша Порчић већ трећу годину истражује изворе значајне за српску историју средњег века. У 2016. очекује се објављивање резултата његових истраживања.

Вишегодишњи истраживачки пројекат „Москва – Србија –Београд – Русија од 16. до 20. века”, настављен је радом на четвртом тому зборника докумената из српских и руских архива, на коме раде историчари др Алексеј Тимофејев и др Горан Милорадовић, а у оквиру сарадње Архива Србије и Главне архивске управе града Москве.

– Архивска грађа српског порекла ван граница Србије веома је значајна, али недовољно истражена. Реч је углавном о архивима српских православних цркава и епархија. Стручњаци Архива Србије интензивно раде на сређивању и обради, односно заштити и скенирању архивске грађе у Архиву Српске православне црквене општине у Трсту и у Сентандреји, а у нешто мањој мери и у Српској православној црквеној општини у Дубровнику и у Бечу. Наша изложба „Култура Срба у Дубровнику 1790–2010”, веома је видљив резултат тог ангажовања. У 2016. нас очекује изложба сличног обима и амбиција под називом „Култура Срба у Трсту 1751–1914” – најављује наш саговорник.

Осим међународне и сарадње са Српском православном црквом, Архив Србије сарађује и са архивима који су у његовој матичности. У октобру је отворена заједничка стална изложбена поставка у Историјском архиву Ваљево, под називом „Страдање и хуманизам. Ваљевска болница 1914–1915”, аутора Велибора Видића и већег броја сарадника из Архива Србије, а под покровитељством председника Томислава Николића. Одржана је и међународна научна конференција на тему Ваљевске болнице 1914–1915.

– Незаобилазна тема је Први светски рат. Претпрошле године имали смо велику изложбу о Србији 1914, прошле смо објавили први том зборника докумената „Први светски рат у документима Архива Србије”, којим су обухваћена сва најзначајнија документа из 1914. године. Архив Србије ће објављивати избор докумената за сваку годину Првог светског рата. Реч је о вишегодишњем пројекту на којем раде историчари из Архива Србије др Љубинка Шкодрић и Александар Марковић – наводи Перишић.

Будући да нам предстоје још три године обележавања стогодишњице Првог светског рата, Перишић истиче да је Архив Србије на путу да оствари сарадњу са аустријским државним архивима, а о евентуалним пројектима разговарао је у Бечу са генералним директором аустријских државних архива др Волфгангом Мадертанером, чија се посета Архиву Србије очекује већ на пролеће.

– Осим наведених пројеката постоји још једно питање које се тиче целокупне архивистике и свих архива у Србији, које је веома значајно са државног становишта. То је Закон о архивској грађи и архивској делатности. Његов нацрт смо завршили у оквиру Министарства културе и очекујемо да ће се ускоро наћи у скупштинској процедури – најављује директор Архива Србије др Мирослав Перишић.


Коментари12
f16bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Samir
Balkanska istorija svakako puna anomalija i paradoxa i bog zna sta ce se sve iskopati po tim arhivama i koliko ce ti dokumenti biti autenticni? u to vrijeme je sluzbeni jezik u otomanskom carstvu bio arapski, tako da ce biti potrbno mnostvo tumaca za prijevode. Bas me interesuje kako ce ta dokumentacija da objasni Nemanice...tj Nimanije( u slovenskim narodima ne postoji bilo kakva varijanta tog imena) Ili tzv "Karadjordja" tj Gjerdji i Ze-Petrovci od plemena Kelmendi? Mozda ova pomenuta gospodja u tekstu Ljubinka Skodric ( Skadranka) objasni koliko je ilira-albanaca posrbljeno i slavizirano u istoriji? isuvise mnogo imena i prezimena u srpskom narodu nema bilo kakvo znacenje na nijednom slovenskom jeziku? Jesu li Srbi sloveni samo u kulturoloskom smislu? Ako su grci mogli da heleniziraju Odiseja i Homera, zasto srbi ne bi mogli da ucine slicno?
LazarN
@Samir, nemojte molim Vas više da pišete ovakve komentare vezane sa Srpsku istoriju i Srpske porodice. Nemanjići tj. Stefan Nemanja potiče od Vukanovića (po očevoj liniji) i Vojislavljevića (po majčinoj liniji). Prezime Nemanjić potiče od osnovača porodične linije Nemanje kao što je i većina prezimena u Srba nastalo. Karađorđevići svoje poreklo vode od Vasojevića, koji su se doselili u Šumadiju pod patrijarhom Škabentom (1737-39), inače pravo ime i prezime je Đorđe Petrović. Karađorđe je nadimak koji su turci dali i znači Crni Đorđe, najverovatnije dato zbog izrazito crne kose. Kao reference potražite: -Poreklo karađrođevića -Dinastija Nemanjića -Pleme Vasojevića -Zavida (otac Stefana Nemanje) -Vukanovići -Turski katastarski popis 1455 (o pitanju asimilacije naroda) -Eparhija Rasko prizrenska - popis 1455 oblasti Vuka Brankovića -1455 turkish defter
Препоручујем 0
Јовановић
Miloss О каквом националистичком вршљању говорите? Мешате појам национализма у модерном значењу те речи и појам патриотизма. Први светски рат данас зовемо Великим због великог страдања нашег народа, великог херојства наших прадедова, и великог поноса и захвалности коју осећамо сећајући се њихове жртве. Велики је и због велике победе коју је српски сељак извојевао против две надмоћније империје. Други свестки рат јесте био рат већих размера али је оставио много горчи утисак за наш народ, посебно када се схватио да је ослобођење донело тиранију мутавог бравара који је немилице жртвовао, пре свих, у највећем броју Србе, да би извео своју револуцију, која нас је водила у тешку стрампутицу и даљу погибељ.
Мићо
@Vuk Pokrajac За већину нормалних људи и Срба, Други светски рат се завршио ослобођењем. Е, сад, што неки пате за Хитлером и његовим помагачима, то је друга ствар.
Јовановић
За већину нормалних људи и Срба? Зашто одвајате те две групе људи? Хоћете ли да кажете да Срби нису нормални? За већину описмењених Срба Други светски рат се завршио ослобођењем од Немаца и успостављањем диктатуре, или боље речено тираније једног Хрвата, неколико Словенаца и Јевреја безбожника. Сви они у мом народу су видели противника и настојали су да ослабе дух мог народа и замене га сплачином из своје кухиње. Угледни Срби су протеривани, одузимана им је имовина или су убијани. Броз је спроводио генерацијску индоктринацију, испирање мозга и успешно је затирао српску културу и традицију. Ми патимо за тим што су најбоље после рата заменили најгори и што неке будале ни дан данас не могу да увиде колика је грешка била та Југославија и колико смо једино ми испали грбави. Комунизам и Југославија су куле од песка прављене од костију српске деце, невиних цивила, радничких батаљона, и других наивних Ковачевића, које су Немци убијали док се Броз повлачио изигравајући љутог герилца.
Препоручујем 6
Маркос
Требало би проучавати период пре Немањића. Али је проблем што су архиви у Ватикану. После 4 крташког рата ватикан је опљачкао цариградку библиотеку. Наполеон је спалио Московску библиотеку 1812. Нашу библиотеку су уништили немци 6 априла 1941 год. У приципу све попљачкано се налази у Ватикану. Стварно нам је велики проблем што је наша историја у непрјатељским градовима.Ватикан,Кембриџ,Оксфорд,Берлин,Истамбул,Њу Јорк. Багдад је окупиран.Дамас под опсадом. Дакле треба ићи у Техеран,Пекинг,Александрију.Мада су и Александрију попљачкали.
Milojica Dragicev
Malo obrazovaniji ljudi znaju da se Prvi Svetski rat zove jos i Veliki rat.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља