среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Одлазак великог вајара

Таленат, посвећеност, љубав, креативности енергија кључне су речи естетског дискурса Ота Јована Лога (1931-2016)
Аутор: Љиљана Ћинкулнедеља, 10.01.2016. у 18:05
Скулптура 22, бронза, 1964.

У богатом стваралачком веку дугом шест деценија Ото Лого је активно учествовао у коренитим променама у схватању скулптуре у југословенском културном простору и на том путу проналазио је меру односа између традиције и модерног. Његов огроман опус броји око 900 скулпторских јединица излаганих на преко 30 самосталних и стотина групних изложби у земљи и иностранству. Такође, лауреат је и релевантних награда. Радови Ота Лога су у збиркама многих домаћих и иностраних музејa и приватним колекцијама. Значајан, паралелан део овог обимног стваралачког корпуса представља и неколико десетина споменичких скулптура посвећених славним личностима или датума из НОБ-а; тај сегмент рада реферише на изузетан Логов стваралачки потенцијал али и дело Донатела, његовог првог и правог узора. Наиме, жива пластичност Донателовог рада хранила је класичну али и модерну скулптуру.

Међу многим споменичким пројектима, поменимо Логов коњанички портрет Хабиб Бургибе у Тунису. Од скулптура галеријског карактера до биста и монументалних споменика овом аутору примаран је говор материјала, а његову чистоту и прецизност реализовао је најчешће у бронзи, ређе у камену. Свако ко имало зна о захтевном вајарском раду и његовој скупој процесуалности разумеће, између осталог, да су фасцинантни подаци о Логовом стваралачком учинку и његовим дометима, за свако професионално и људско поштовање. Таленат, посвећеност, љубав, енергија, креативност, професионалност, велики радни елан и организованост неке су од кључних речи које осветљавају естетски дискурс Логовог стваралаштва. Његова својеврсна пластичка формула развијала се логично и постепено, а у њој је најдоминантнија тежња ка чистим и виталним облицима, њено свођење на пластичну суштину, на однос тврдог и меког, „да чистим ликовним језиком изрази одређено осећање” говорио је. У основи ових идеја била му је блиска и Шилерова мисао: „ликовно дело мора да буде изоловано и самостално и да делује само собом”.

Током студија у класи Радете Станковића на Академији примењених уметности почетком педесетих година савладао је занатске вештине а висок набој креативне енергије колега и професора био је значајан стимуланс у стварању „скулптуре као грађевине која захтева један систем зидања”. Прецизност, савршенство и форма напета до пуцања прерасли су његов стваралачки идентитет. Јер, када из гипса одлије бронзу Лого тражи прецизност. „Да бих дошао до оне осетљиве границе кад осетим да облик и формално и психолошки почиње да живи”, сведочио је.

На почетку каријере Ото Лого је радио графику, а ова успешна епизода појачана је наградама и учешћем на релевантним графичким бијеналима као што је оно у Љубљани. На путу стваралачког сазревања преломан је и Логов једногодишњи боравак у Паризу 1962/63. Тада је био пресудан његов сусрет са Бранкусијевим делом, озбиљно је студирао његове обликовне принципе. Непосредно функција пластичког квалитета скулптуре важна је као прецизна формација облика, његова статика, равнотежа, прегледности планова, сведеност контурних линија. Набујала енергија и сопствени интензивни живот довео је у следећом деценијама до идеала целовитог облика. По повратку из Париза жртвовао је графику у корист скулптуре, а поменимо да је његова прва изложба 1957. одржана у Графичком колективу и да је неостварен договор да у овој галерији ове, 2016. поново изложи своје графике из шесте деценије.

Антиномичност његовог рада део је овог стваралачког континуитета који су од почетка пратили домаћи критичари – Денегри, Трифуновић, Ћелић, Турински, Амброзић, Васић, Челебоновић, Кадијевић, али и страни. Пјер Роув је писао: „Ото Лого је један до оних југословенских уметника који са својом креативношћу додирује наша најскривенија осећања. Он је уствари класичар нашег машинског доба.” А Лазар Трифуновић поводом изложбе графика и скулптура 1962. пише: „Занатски вешто и уметнички осетљиво реализује пластичне елементе и зна у њиховим односима да пронађе и истакне драмски потенцијал.”

На питање Шта је за вас уметност 2004. Лого одговара: „Како време одмиче све мање знам шта је то уметност, али све више знам шта сигурно она није. Она је бескрајно недокучива. Може се доћи близу ње, треба само хтети!” Лого је био и неприкосновена персона и уважавани професионални ауторитет међу колегама.

Дело Ота Лога је уграђено у националну ликовну културу и као камен међаш афирмише моћ претварања скулптуре у предмет са сопственим животом, у објекат који учествује у неком магијском чину.


Коментари0
a1a2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља