четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Животиње злостављају мушкарци, а пријављују их жене

Због пораста насиља над животињама Орка поднела иницијативу да максимална казна за то дело буде пет година затвора
Аутор: Доротеа Чарнићуторак, 12.01.2016. у 09:06
Несрећна керуша Мила, жртва непознатих манијака у Београду (2010.) (Фото Д. Ћирков)

Полиција још трага за особом која је првог дана нове године у Београду на свиреп начин усмртила пса. Несрећној животињи у уста је убачена петарда која је разнела вилицу и унутрашње органе. Узнемирујуће фотографије као и петиција да се одговорна особа нађе и преда полицији објављене су на друштвеним мрежама, али за сада, колико је познато, без резултата.

Искуства и запажања Организације за поштовање и бригу о животињама Орка показују да је, и после десет година од усвајања закона који за то предвиђа затворску казну, занемаривање и злостављање животиња у нашој земљи веома присутно. Чести су случајеви сакаћења, ослепљивања или убијања умлаћивањем, каменовањем, спаљивањем и другим свирепим методама што су показатељи пораста опште агресивности, као и толеранције средине према таквом понашању.

Због тога је Орка поднела Министарству правде иницијативу за пооштравање казни за насиље над животињама. Ова организација предлаже да законски максимум, који за основни облик овог кривичног дела прописује казну затвора у трајању до једне године буде повећан на три године. За тежи облик предлаже се увођење затворских казни од једне до пет година.

На основу анализе организације Орка, утврђено је да је од свих облика насиља над животињама најчешће присутно физичко злостављање, које чини 57 одсто пријављених случајева. Следи занемаривање са 32 одсто , психичко злостављање са осам одсто, појаве такозваног хордашења са два одсто и на крају сексуално злостављање, које чини један проценат пријављених случајева.

– Према нашем искуству, утврђено је и да највећи број злостављања почине особе мушког пола. Намерно злостављање скоро искључиво чине мушкарци у одраслом или адолесцентном добу. Једини облик злостављања који спроводе жене је гомилање животиња, односно хордашење. Иако починилаца има свих старосних доби, нарочито забрињава проценат оних малолетних. Томе се у нашем друштву не посвећује довољна пажња, због општег става да „дечју игру” не треба схватати озбиљно – каже Елвир Буразеровић, председник Орке.

Блага казнена политика
Структура изречених кривичних санкција указује на прилично благу казнену политику. Наиме, близу половине изречених санкција јесу условне осуде – 48 одсто, након тога следе новчане казне – 36 одсто, па казне затвора изречене у девет одсто случајева. Новчане казне се изричу у распону између 10.000 и 100.000 динара. Интересантно је приметити да је за све ове године рад у јавном интересу, као санкција, изречен само једном. То, указује Буразеровић, сведочи о слабо раширеној пракси судова да одређују овакве казне, иако би за ову врсту кривичног дела рад у јавном интересу у великом броју случајева био најсврсисходнији, нарочито ако би био усмерен на бригу и негу животиња.

Према пријавама које су поднете тој организацији, може се закључити да су најчешће жртве злостављања оне животиње које имају мањи степен заштите – кућни љубимци чији су власнице жене или напуштене животиње о којима се оне брину. Од укупног броја пријављених случајева, 87 одсто пријављују жене. Треба имати на уму да се за највећи број случајева злочина над животињама никада не сазна, јер грађани, иако их овакви догађаји шокирају и забрињавају, и даље немају навику да позову полицију.

Посебно забрињава чињеница да је висок проценат малолетних починилаца. Још половином прошлог века научно је потврђена чињеница да деца која се агресивно и окрутно понашају према животињама у одраслом добу могу да испоље криминогена или друга антисоцијална понашања. Ту повезаност је утврдила и познати антрополог Маргарет Мид, рекавши својевремено: „Најгора ствар која може да задеси једно дете које је нанело зло животињи, јесте да прође некажњено”.

У последњих неколико година, повећан је број васпитних мера које изричу судови малолетницима за злостављање животиња. Иако је ово кривично дело део законодавства од 2006. године, прва васпитана мера појачаног надзора органа старатељства изречена је тек 2011. године четрнаестогодишњем дечаку. У првих пет година примене, није изречена ниједна васпитна мера, да би од 2011. до 2014. било изречено осам.

Први пут у историји Србије противправно убијање и злостављање животиња означено је као кривично дело које се гони по службеној дужности 2006. године, што је довело до промене односа нашег друштва према животињама као осећајним бићима.

Грађани Србије имају законску, а не само моралну обавезу да спрече и пријаве насиље над животињама. Није редак случај да полиција не жели да дође и обави увиђај када грађани пријаве да је неко убио или злостављао пса или мачку. Тада је неопходно поднети кривичну пријаву надлежном тужилаштву, макар и против непознатог починиоца. Та процедура је бесплатна.

– Санкционисање треба да буде последња мера коју друштво предузима ради спречавање наношења бола и патње животињама. Превентивно деловање кроз образовање и васпитање о добробити животиња кључни је механизам за успостављање културе живљења која подразумева поштовање и бригу о животињама – закључује Елвир Буразеровић.

 


Коментари4
4c2ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vegetarijanac
Sta je kod Srba na trpezi ovih dana? Prase odojce sa jabukom u ustima! Drugi narodi bar puste zivotinje da odrastu i tako ipak pozive ...
Neša (Glodur)
Најезда разних "организације за поштовање и бригу о животињама" је скретање пажње са угрожености људи. Ко брине о људима који умиру од глади и болести због незапослености, немаштине и листи чекања на преглед или интервенцију? Пројекат Златна милијарда спроводи се неометано.
Ивана, читатељка
Нисте у праву, Нешо. Брига о животињама не искључује (нити треба да искључи) бригу о људима. Иживљавање над слабијима треба да осудимо, а надлежни органи да казне. Одговарајућом казном, уместо некаквим козметичким мерама.
Препоручујем 9
Твртко
Све религије и сви ритали света намећу човеку обавезу да се помоли Свевишњем пре него што, искључиво због свог опстанка, одузме живот животињи. Људи су то поштовали и - осећали су страх, али и захвалност једном кад ту животињу поједу. А данас? - Све је индустрија .... Резултат (индиректни) те индустрије је отуђење од живота, а самим тим и иживљавање над живим бићима, било да су они људи било животиње.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља