среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10

Држава из доба јуре

Да ли инспекторат за рад контролише предузећа која послују у режиму специјалних економских зона?
Аутор: Миленко Срећковићсреда, 13.01.2016. у 08:15
Новица Коцић

Бадњи дан обележио је протест радника „Јуре” из Ниша који нису хтели да раде у поподневној смени. Уместо да свој верски празник проведу с породицом, руководство фабрике сматрало је важнијим да радници произведу одређени број жица за аутомобилску индустрију. Немајте других богова сем профита, прва је заповест владајуће капиталистичке етике.

Можда се мало ко још сећа да се ова јужнокорејска корпорација појавила најпре у Рачи крагујевачкој априла 2010, где је откупила производне погоне „Заставе електро”, фабрике која је била саставни део крагујевачке „Заставе”. Тадашњи власник „Заставе електро” Ранко Дејановић скоро годину дана радницима није исплаћивао плате, па су га они, вишемесечним протестима и повременим ноћењима испред Агенције за приватизацију у Београду, приморали да се одрекне власништва над фабриком. Протест се одигравао у атмосфери политичког скандала, будући да је Дејановићева супруга била тадашња председница парламента, па је тадашња владајућа коалиција на крају била присиљена да лично интервенише како би окончала ту политичку „непријатност” изазвану ноћним блокадама у самом центру Београда.

„Јура” је била кец из рукава Млађана Динкића, тадашњег министра економије, којим је забашурио сопствену одговорност што приватизација „Заставе електро” није раскинута пре истека законског рока, упркос кршењима купопродајног уговора на које су радници упозоравали. Касније је „Јура” послужила и као адут у пропагандној стратегији Динкићеве странке, заснованој на привлачењу страних инвестиција обезбеђивањем државних субвенција по сваком отвореном радном месту. „Јура” је у јавности убрзо постала симбол лошег поступања према радницима – али у томе није била неки изузетак. Сличног нехуманог поступања према радницима било је, и још га има, и у многим европским корпорацијама које овде послују.

Приликом недавног истраживања о пословању страних корпорација у Србији, чији се резултати могу наћи у књизи „Корпоративни империјализам: зоне експлоатације у Србији”, од Инспектората за рад захтевао сам податке о броју контрола спроведених у предузећима која послују у режиму специјалних економских зона, записнике са тих контрола, као и списак мера наложених за унапређење заштите на раду и побољшање генералног стања радничких права. Одговор Инспектората био је да о томе не воде никакву евиденцију, што је, благо речено, нечувено, с обзиром на то да се тиме јавности онемогућава да процени квалитет њиховог рада, који се иначе финансира из државног буџета. Но, имајући у виду реално стање радничких права, као и одбијање поменуте институције да о свом раду полаже рачуне, рекло би се да никаквог „рада” ту није ни било. У априлу прошле године, у погонима фабрике „Тигер Тајерс”, у власништву стране компаније „Мишлен”, фабрике која је у медијима величана као изузетно „успешан пројекат”, и која послује у пиротској специјалној зони – једној од 50 најбољих у свету, по процени „Фајненшел тајмса” – троје радника је погинуло, а још троје тешко повређено при обављању свог посла. Они који се највише диче и хвале сопственим заслугама за довођење оваквих инвестиција, сигурно никада нису радили, нити ће икада радити у таквим условима.

Председник Покрета за слободу


Коментари8
4b0a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sreten
savremeno robovlasničko društvo. Srbija odlukom moćnika kojima sada težimo nije određena da bude industrijska zemlja već da većinu čine strane firme zbog jeftine radne snage. proverite da li do 2017. godine treba da ugasimo termoelektrane zbog zagađenja vazduha a onda da uvozimo struju i šta još sve piđe u tom sporazumu što ga potpisasmo.
Čika-Dragan
Ova, nesumnjivo ružna, sadašnjost radničke klase uvek me natera da se setim svoga starog dede koji mi je (kad god sam se zbog nestašluka razbio ko tikva) govorio: "Sam pao, sam se ubio - sam plači". Ili, ko to voli modernije: "Tražili ste, gledajte!"
Jovanka Voždovčanka
Nije iz doba jure, nego iz doba robovlasništva. Jeftina, robovska, radna snaga nam je, već 15 godina, jedina preporuka za dolazak stranog kapitala. Ali, samoupravljanje je bilo buuu?
kresso
i da ste dobili te zapisnike ne bi velika vajda bila. Najveći broj inspektora za radne odnose unosi kao gotove, dokazane konstatacije ono što im sagovornici izjave, bez pokrića u dokazima, bez objektivne provere iskaza. Znači, ako gazda kaže da zapošljava 20 radnika - toliko je, a što se pred inspektorom razbežalo još 30 neprijavljenih - nema veze. I šta onda znači zapisnik?
Чамац
Мени није јасно ко је у овој пропалој држави одговоран за непоштовање права , поготову израбљиваних радника у тзв.успешним страним фирмама ! Видим да не помињете синдикате , тако и треба јер су они само продужена рука превараната ! Тешко је и само ће теже бити , жалосно је што овај народ ипак и даље прихвата и опет ће незналице гласати !
Potocar
Kome je drzava propala sigurno treba da potrazi neko drugo resenje.
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља