субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Сексуално (пре)васпитање у Скандинавији

Зашто норвешка министарка за интеграције из десне Партије прогреса осуђује политику „тираније доброте”, која је дуго обележавала нордијски модел опхођења према избеглицама
Аутор: Зорана Шуваковићсреда, 13.01.2016. у 22:00
Норвежанке прослављају Нову годину уз пиће (Фото Бета / АП)

Норвешкој не сме да се догоди оно што се десило у Келну и другим градовима Немачке, када су групе младића са Блиског истока и из Северне Африке организовано напаствовале жене, рекла је ових дана норвешка министарка Силви Листхауг (38). За новопостављену министарку миграције и интеграције, која је од ране младости ревносни припадник десне Партије прогреса, нема дилеме да је Норвешка годинама спроводила погрешну и наивну политику према мигрантима. Само месец дана пре него што је на министарском нивоу задужена за „миграције” (децембар 2015), Силви Листхауг је јасно дефинисала нови норвешки правац у политици према избеглицама: крај „тираније доброте”, која опседа норвешку дебату о имигрантима и почетак новог, разумнијег хришћанског приступа према унесрећенима. То се огледа у издашним донацијама за избеглице у иностранству и много рестриктивнијој политици према азилантима у Норвешкој. Из њене партије је још 2008. дошао предлог да се „неписменим” мигрантима и онима са веома ниским образовањем не дозволи настањивање, јер они, по мишљењу ове странке, „нису у стању да се прилагоде норвешком начину живота”.

„Ми имамо разрађену рутину у азилантским центрима, где обавештавамо избеглице шта су норвешке вредности, а шта је код нас неприхватљиво. До сада у Норвешкој није било сличних инцидената (као оних у Келну) и нема разлога да се они догоде”, додала је министарка. Умирујући јавност, министарка је превидела да је у Ставангеру, урбаном средишту нафтне индустрије, још 2009. године отпочео талас групних сексуалних напада на жене, који је трајао три године.

Да би спречила насртаје на жене, Норвешка још од ставангерског таласа организује курсеве на којима се мигранти обучавају како да „поштују жене”. Све је осмишљено тако да се избегну стереотипне поделе на мигранте силоватеље и културне Норвежане. Настава се изводи на модеран начин – преко групних дијалога и без учитеља. На том часу поједини младићи се питају како то да су Норвежанке толико заинтересоване за њих. „По чему си то закључио?”, пита га провокатор из друге групе. Мало-помало тек онај из прве групе у дебати са другом групом изговори оно што никако не би смео ни да помисли, а камоли уради. Он мисли да су девојке љубазне јер желе са њим да ступе у сексуални однос. „То је разлика у култури”, објашњава за норвешке медије један од координатора ових курсева. Мигранти, по њему, не схватају да су девојке у Норвешкој слободне – ходају голишаве, пију, забављају се на целоноћним журкама, љубазне су према мушкарцу, играју са њим – али да нико не сме ни да помисли да их пипне уколико оне то не желе. Мигранти, кажу норвешки стручњаци, не препознају где су ту границе.

Суседна Шведска је све до пре месец дана носила титулу хуманитарне велесиле, јер је примила највећи број азиланата ако се мери по броју њених становника. Али тек после новогодишњих насртаја у Немачкој испоставило се да је и ова скандинавска држава гурала под тепих насилничко понашање којима су биле изложене поједине Швеђанке.

У земљи где је поштовање родне равноправности неприкосновено, тек је пажљивим новинарским истраживањем изашло на видело (пре два дана) да су још 2014. и 2015, током популарног тинејџерског музичког фестивала „Ми смо Стокхолм”, групе Авганистанаца напаствовале девојке и да је њих 12 поднело пријаву полицији, али да се о природи ових инцидената намерно ћутало. У тадашњим званичним полицијским извештајима о хапшењу изгредника, од којих су већина били млади азиланти, није се помињало да су изгреди били повезани са сексуалним насиљем нити је речено да су починитељи ових дела странци. Шеф полиције је на прошлогодишњем музичком фестивалу рекао за „Дагенс нихетер” како су из њиховог извештаја намерно изостављени националност и природа изгреда како се не би давао штоф крајње десним Шведским демократама за антиимигрантску реторику.

Срачунати превиди ради политичких калкулација, то се у Шведској не толерише. Избила је огромна афера, и то баш у тренутку кад ни Шведска више нема места за нове избеглице и кад, попут суседне Данске, доноси нове рестриктивне мере како би заштитила своје границе.

Осамнаестогодишња поп-звезда Зара Ларсон покушала је својим „твитовима” да заустави талас исламофобије, који је добио на снази када је откривено да су Швеђанке силоване и да се то заташкавало. „Силовање не може да се повезује са етничким пореклом силоватеља”, написала је она, додајући да „свиња остаје свиња” без обзира на то ком народу припада. Популарна певачица поручује својим вршњацима да Швеђани, „они са плавом косом”, силују исто као и „они који нису одавде”.

Медији подсећају да Шведска има процентуално највишу стопу силовања у Европи, али да за то нису криве избеглице, већ начин бројања сексуалних насртаја. Ако, на пример, неку жену њен муж или партнер напаствује сваке вечери током две недеље, то ће се рачунати као четрнаест силовања, а не као једно. У многим другим земљама, објашњавају шведски правни експерти, овакав инцидент би се бројао као један.

Ни Данкиње се више не осећају комотно кад посећују ноћне клубове, бар према писању њихових медија. Док нацрт закона о одузимању накита и новца азилантима изазива оштру полемику у данском парламенту, извештаји о насртајима избеглица на жене заузимају подједнак простор у тамошњим медијима. Становници шаторског избегличког кампа у градовима Тистед, Сондерборг и Хадерслев почели су да посећују ноћне клубове и тамо се према женама понашају без поштовања и супротно данским обичајима и култури.

Локални шефови полиције припремају кампању како би подробније објаснили азилантима шта се подразумева под прихватљивим понашањем у друштву. Али није све у курсевима. Многи Данци, Норвежани и Швеђани жале што су њихове земље заборавиле на своје великодушне хуманитарне обичаје које норвешка министарка осуђује као „тиранију доброте”.

 


Коментари3
4623f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gliga
Ovaj "inscenirani" napad na devojke u Kelnu je više podelio Evropu i više zaoštrio odnose među religijama nego li napad u Parizu. Bečlijke su našle rešenje, biber sprejom protiv ISIL-a : /
povremeni citalac
Mi mozemo eventualno da komentarisemo izbeglice koje prolaze kroz Srbiju. Sve ostalo neka komentarisu gradjani zemalja gde se incidenti desavaju. Ja sam jos na pocetku krize jasno rekao da treba svim izbeglicama koji dolaze iz Sirije, narocito bracnim parovima sa decom omoguciti prolaz ka Evropi, ostali u sabirne centre i po hitno u zemlju porekla. To sto Srbija izigrava Samaricanina obice joj se o glavu kad tad.
Славко Ђ.
Неке избеглице наносе штету сопственим земљама, користе децу као живи штит и не заслужу- ју саосећање. Поставља се питање зашто родитељи који долазе у Европу, „вуку” са собом и децу и стављају у гумене чамце, излажући их ризику да се подаве. Они који долазе баш и не заслужу- ју сажаљење јер су млади, здрави и добро материјално обезбеђени мушкарци, који би требало „да остану у својим земљама и боре се за њих”. Тиме њихова земља губи најбољи потенцијал и још дубље тоне у безизлаз. Ако се пажљивије анализира то су мушкарци с „ајфонима” и „ајподи- ма”, који „у другом џепу имају хиљаде евра или долара, и многи се од њих представљају као Си- ријци, иако са Сиријом немају никакве везе, с обзиром на то да је код њих пронађено много лаж них сиријских пасоша. Можда је ово суштина једне изјаве А. Меркел о томе да ће избеглица допринети опоравку немачке привреде- а шта ће бити са осталима....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља