уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:58
СЕЋАЊЕ: ДЕЈВИД БОУВИ (1947–2016)

Васпитани господин који је таленат делио са другима

Популарни британски музичар део је оне рокенрол музике која мења животе, усмерава их, оплемењује и побољшава
Аутор: Александар С. Јанковићсреда, 13.01.2016. у 22:20
Насловне стране британске штампе (Фото Бета / АП)

Колико до јуче Дејвид Боуви је у локалном колективном сећању био само уморни старац који је недавно снимио два узнемирујућа видео-спота која се не уклапају у формат музичких емисија које их емитују. Тај старац с очима различите боје, који се пре две деценије оженио сомалском манекенком, највећу популарност имао је у време када су мобилни телефони стајали као српски спољни дуг и изгледали као кутија за ципеле (у време албума „Let’s Dance”). Такође, глумио је и Николу Теслу, што га ставља у посебан круг српских митоманских псеудомитова. Зато он последњих дана припада баш свима, што показује хистерија на друштвеним мрежама.

Да је Боуви био важан део свих који су га ових дана спомињали као да су летовали са њим у Буљарицама или ишли у исто одељење у 13. београдској гимназији, Србија би у много чему била другачија земља него што јесте. Са друге стране, дан пошто се упокојио, сваки британски дневни лист, било таблоидан било озбиљан, имао је „тананог белог војводу” на насловној страни, што недвосмислено показује британску културну доминацију, чији је можда најважнији завртањ музичар – онај који је рокенролу развио театралност, увео китњасту и сексуално амбивалентну раскош, који се поигравао родовима, културним императивима, андрогиним и хероинским шиком и жанровским обележјима рокенрола. Његове сезонски промене алтер-ега, драматично и драстично мењање стила и појавности били су опште прихваћени у време пребрзих промена поп-културе седамдесетих. Боуви је у другој половини те декаде музички експеримент и прогрес користио као инвентивност, а не виртуозност, као колеге из прог-рок бендова.

Ретко када је неко на њега утицао (Марсо, Крисп, Ворхол, Набоков, Ленон, „Крафтверк”), али да није његовог утицаја (нови талас, „Џој дивижн”, од „Кјура” до „Смитса”, бритпоп, од „Блура” до „Рејдиохеда”...), поп-музика не би била оно што је данас. Са друге стране, Боуви је кокетирао са позориштем („Баал”), док је у филму нашао истински визуелни параметар своје креативности. Од „Само жиголо” са Марлен Дитрих до „Престижа”, у којем је глумио Теслу, Боуви је често играо на карту човека већег од живота („Лавиринт”, „Човек који је пао на земљу”…), али често је био и само дечак утопљен у оне обичне тренутке („Срећан Божић, господине Лоренсе”...).

У пола века интригантне каријере, увек је био васпитани господин који се својом генијалношћу борио са олујама живота, док се у својим (и туђим) делима служио само талентом. Љубазно и филантропски успешно се мешао у каријере Луа Рида, Игија Попа, „Пласиба”, „Аркејд фајер”, дајући универзални печат сопственог бесмртног бренда, док је његова јавна персона била разуздана, мистична и енигматична. Можда Боуви није био божанствени иноватор, али је спајањем постојећих (и интровертних) стилова музици додавао слој универзалности (али никако опште прихваћености). Успешно је одолевао спољним трендовима, док је паралелно стварао сопствене. То се најбоље види у тзв. берлинској трилогији, поприлично криптичној и кабастој за обичног слушаоца. Као и свако људско биће, успео је да забрља на неким од својих најинтригантнијих албума, као што су „Never Let Me Down” или „Tin Machine”, али ова два тренутка само су недостатак концентрације. Опште је мишљење да чак и највећи светски уметници нису способни за стварање искључиво врхунске уметности. И Хичкок је снимио десетак истинских ремек дела, онда Форд, Велс, Хокс, Лин... И „Битлси” су, у својој седмогодишњој дискографској каријери, умели да буду и више него самокритични према сопственим раним и неким позним албумима. Падови су у рокенролу легитимна валута суштинске вредности.

Тек када наступи најснажнија медијска манипулација – експлоатација смрти – настаје обично (не)оправдана хистерија којом правдамо сопствени страх од смрти и пролазности. Као врхунски уметник, Боуви је преварио смрт остављајући епитаф са одложеним дејством – албум „Blackstar”, који је објављен на дан његовог 69. рођендана и два дана пре његове смрти. Овакву врсту елегантног одласка имао је само Џон Хјустон са филмом „Мртви”, који је модернистичку елегију нестајања објаснио на сопственом примеру.

Боуви је неколико деценија умео да интелектуално „силује” ум својих фанова, дижући опште стандарде још од првог сингла „Space Oddity”, а у само седам („битлсовских”) дискографских година успео је да исприча причу о човеку који је продао свет, па онда: „Hunky Dory”, „Ziggy Stardust”, „Aladin Sane”, „Diamond Dogs”, „Young Americans”, „Station to Station”, „Low” i „Heroes”. Овај узорак је довољан за чију год вишедеценијску каријеру, међутим не и за Боувија.

Најважније, Боуви припада рокенрол музици која мења животе, усмерава их, оплемењује и побољшава. Његова музика је, борхесовски речено, врт са стазама које се рачвају: она овлаш дотиче све уметности, стварајући културни крешендо за који се ваља потрудити јер носи одговор на сва питања, као и свака ваљана уметност. Вагнеровски речено – Gesamtkunstwerk („свеукупна уметност”).

Аутор је професор Историје филма и Поп-културе на ФДУ у Београду


Коментари6
4f342
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Isidora Đolović
Izvanredan tekst!
Isidora
Hvala, profesore.
Darko Slovic
Svaka cast profesore.
Dragana Colic Biljanovski
Bravo, Aleksandre Jankovicu, prof.FDU!!! tvoja koleginica DCB.
Драган Станковић Lee
Једноставно, изванредан текст! Свака част аутору! Све је објаснио!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља