субота, 30.07.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Реаговања на „Путеве америчког новца у Србији”

Серијал истраживачких текстова новинарке Јелене Попадић о америчким финансијерима невладиних организација и медија у Србији и Црној Гори изазвао је велику пажњу јавности, али и био повод за бројне реакције и коментаре у цивилном сектору. „Политика” објављује реаговања Института за јавну политику, Фонда „Славко Ћурувија”, Независног друштва новинара Војводине и социлога Слободана Антонића
петак, 15.01.2016. у 08:05
(Фото Бета)

       Стварање моралне панике

Поводом текста „Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова”, објављеног у нашем листу 8. јануара, реаговало је Независно друштво новинара Војводине:

„Истраживачки” текст „Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова“ обилује нетачним и произвољним информацијама, као и злонамерним интерпретацијама, што и није чудно, јер је очигледно циљ овог текста (као и целог „истраживачког серијала“) да таргетира „стране плаћенике“ и „издајнике“ , а не да информише грађане или покрене дебату о одређеној теми у јавности. Тим пре јер је тема о којој је реч у Србији присутна још од доласка злочиначког режима Слободана Милошевића на власт, а националисти, десничари и екстремисти користе је да би таргетирали непријатеље. Неки људи су атрибут „страног плаћеника“ платили и главом, а неки су побегли из Србије. Неки су се пак, у страху, повукли у унутрашњи егзил.

У Србији се за гушење медијских слобода, поред коруптивних метода и политичких уцена у виду угрожавања егзистенције и медија и новинара, веома често користи напад режимских гласила на критичаре власти. Углавном је то игра „мачке и миша“, јер се професионални медији који извештавају у интересу грађана маргинализују на све могуће начне, док режимски имају широк приступ државним и парадржавним фондовима, као и друге врсте подршке ималаца моћи.

Медији као „Политика“ покушавају да се представе озбиљним, а заправо играју у тиму чији је циљ слуђивање и распамећивање грађана, ширење дезинформација, извртање информација, наметање културно-идеолошког модела који подразумева устоличавање ауторитарног, антимодерног система, иза којег се увек и само крије енормна пљачка грађана, очување створеног система вредности и расподеле државног богатства. Том и таквом систему су људска права, слобода изражавања и транспарентност – суштински непријатељи. И успевају само ловећи у мутном.

Предметни текст, као и целокупни серијал, не само да нису истраживачко новинарство него представљају његову истинску карикатуру. Целокупни истраживачки посао се засновао на „сурфовању“ по једном сајту (и то веома површно), а информације које су пронађене на њему могле су се наћи и на бројним другим местима, такође доступним грађанима који користе глобалну мрежу. Поред тога, информације које су преузете са сајта очигледно су намерно измењене, односно учињене нетачним, извађене из контекста, суштински им је промењен смисао. Но, већ смо рекли, није у питању циљ да се информишу грађани него да се полуинформације искористе како би се стварала морална паника, дифамирали критичари режима, подржала прича о интергалактичкој завери противу српства и скретала пажња јавности са многих других, важнијих тема. И да би се, наравно, дало горива намери да се у Србији, по угледу на Русију, организације које добијају новац из иностранства прогласе за стране агентуре и практично им се забрани рад. У питању је стара идеја „патриота“, коју је главна и одговорна уредница „Политике“ одавно већ промовисала. Тако би „патриоти“ могли владати деценијама у сенци руског медведа.

Указаћемо на проблеме у делу текста који се односи на Независно друштво новинара Војводине. Као прво, укупан износ који је НДНВ добио, на основу овог „истраживачког“ ресурса, мањи је за чак 30.000 долара него што то наводи ауторка (ауторка спомиње износ од 242.000, а на том сајту стоји износ 212.500). И не само да је мањи, он се не односи само на период од 2012. до 2014. године већ и на пројекте које су започели и трајали и у 2011. и који су завршени у 2015. години. Дакле, ради се о донацијама које је НДНВ за многобројне своје активности добио у периоду од скоро четири године, и то од три донатора. У антерфилеу под називом „Највише новца за Аутономију”, ауторка наводи низ неистина. Једна од њих је да је амерички НЕД нашој организацији у периоду од 2012. до 2014. године уплатио 242.500 долара, што је потпуна неистина и скоро троструко увећан износ. Даље, грантови које је НДНВ добио од НЕД-а само су се делом односили на сајт „Аутономија“, а поред тога су подразумевали и разна истраживања (штампано је неколико публикација), бројне јавне трибине... Но, о свему овоме ауторка је могла да сазна да је, рецимо, отишла на сајт нашег удружења или друге наше сајтове који су настали у оквиру пројеката које је НДНВ реализовао уз помоћ америчких донаторских кућа. Могла је и контактирати и наше удружење и ми бисмо јој такође проследили потребне информација да не „срља“, како је то својевремено сликовито описао Стјепан Радић, „као гуска у магли“. А могла је на крају боље користити дигитрон, а и додатно истражити свој једини истраживачки ресурс – део „details“, где би нешто више сазнала о донацијама НДНВ-а.

Иначе, у оквиру пројеката реализованих у оквиру наше сарадње са америчким донаторима у овом периоду настао је и између осталог и Војвођански истраживачко-аналитички центар ВОИЦЕ (настао из претходних пројеката такође из овог периода, а који су се односили на мониторовање рада 45 војвођанских локалних самоуправа). Ако укуца овај назив у google, ауторка може да погледа шта заправо јесте истраживачко новинарство у јавном интересу и упореди га са својим уратком.

Донације које долазе из земаља развијене демократије су транспарентне, предвиђају јасно дефинисан пројекат, са циљевима, специфичним циљевима, активностима, разрадама, индикаторима, евалуацијом и буџетом. Они предвиђају и веома озбиљне наративне и финансијске извештаје о реализованим активностима и утрошеним средствима, са пратећом документацијом. Но, опет понављамо, и није био циљ представити чињенице него их злоупотребити зарад таргетирања „непријатеља друштва“. Први резултати су већ постигнути и на интернету се појавило неколико текстова у којима се практично позива на линч „страних плаћеника“.

Недим Сејдиновић,
председник Извршног одбора НДНВ

-------------------------------------------------------

Ко је заиста финансирао „Цензоловку”

У чланку „Како зарадити 45.000 долара штампањем старих текстова“  ауторке Јелене Попадић, наводи се и следеће:

„Када су у питању донације медијима, новинарским удружењима и организацијама, највећи дародавци су Национална задужбина за демократију (НЕД) и Фонд браће Рокфелер. Знатне своте издвајане су 2011. и 2012. године уочи и током избора у Србији. Велики део тог новца намењен је финансирању портала као што су Аутономија, Цензоловка, Е-новине и Истиномер.”

Сајт „Цензоловка” (www.цензоловка.рс), који је основала Славко Ћурувија фондација, није финансиран средствима Националне задужбине за демократију нити Фонда браће Рокфелер, како би се могло закључити из наведеног пасуса. „Цензоловка“ је основана крајем јуна 2014. године захваљујући помоћи Амбасаде Аустралије у Београду, а децембра исте године рад сајта подржала је и Амбасада Данске.

Фонд браће Рокфелер подржао је Славко Ћурувија фондацију институционалном донацијом, која је у пресудној мери заслужна за чињеницу да Фондација успешно функционише већ пуне две године.

Америчка Национална задужбина за демократију (НЕД) подржала је  пројекат „Школа дигиталног новинарства“, у оквиру којег је шест младих новинарки локалних медија из различитих делова Србије прошло интензивну десетонедељну обуку у дигиталном, истраживачком и аналитичком новинарству. Знајући да добре новинаре не чини само техничко знање, посебну пажњу у оквиру програма Школе посветили смо етици и професионалним стандардима новинарства.

Иначе, међу донаторима Славко Ћурувија фондације налази се и Балкански фонд за демократију, који је у два наврата подржао наш  рад,  укупним износом од 47.450 долара. Првом донацијом подржани су продукцијски пројекти 11 локалних радио и ТВ станица широм Србије, које су произвеле и емитовале приче о различитим питањима од великог значаја за локалне заједнице у којима раде: од страначког запошљавања, преко горућих еколошких проблема, до висине социјалних давања за угрожене друштвене групе. У току је друга рунда програма, у оквиру које пет новинара и новинарки локалних интернет медија у Србији истражује исто толико тема које се тичу корупције, нетранспарентности јавних буџета и других проблема који представљају озбиљне изазове на путу даље демократизације Србије – не најмање због тога што нема много медија који су довољно слободни да о њима информишу јавност.

Илир Гаши,
извршни директор Славко Ћурувија фондације

-------------------------------------------------------

„Политика” на силу и без повода пише о Владимиру Беби Поповићу

У чланку Јелене Попадић под насловом „Наклоност према Косову и Црној Гори”, објављеном 9. јануара (четврти део досијеа Политике    „Путеви америчког новца”), наводи се да је „Подгорички медијски институт, који је основао Владимир Беба Поповић, добио око 30.000 долара од Сорошевог ’Отвореног друштва’ за покретање шестомесечне школе новинарства за младе Роме који се професионално баве овим послом.”

Владимир Беба Поповић је оснивач и директор регионалне тинк-танк организације која се зове „Институт за јавну политику”, што је чињеница добро позната уредништву листа „Политика”, које на силу и без повода учестало пише како о „Институту за јавну политику”, тако и о Владимиру Поповићу лично.

Апсолутна је неистина да је „Институт за јавну   политику” икада добио „око 30.000 долара од Сорошевог Отвореног друштва”. Такође је апсолутна неистина да је Владимир Поповић на било који начин повезан са Подгоричким медијским институтом који је имао пројекат „покретања шестомесечне школе новинарства за младе Роме који се професионално баве овим послом”.

„Институт за јавну политику” није невладина организација која окупља активисте попут највећег броја оних који се спомињу у досијеу „Путеви америчког новца”, већ тинк-танк организација која окупља угледне стручњаке са вишедеценијским искуством у области јавних политика. Наши пројекти су научна подршка јавним политикама, изградњи институција и реформском процесу у земљама западног Балкана, а не организовање „семинара, обука и округлих столова”.

Због свега наведеног, а у складу са начелом једнаке делотворности информације и исправке (чл. 96 Закона о јавном информисању, „Сл. гласник РС”, бр. 83/2014 и 58/2015) захтевамо да објавите исправку и извињење у истом делу медија, истој рубрици, на истој страници, са истом опремом као што је била објављена информација чију исправку захтевамо и то уз први наредни део досијеа „Путеви америчког новца”, као и да спорни садржај уклоните из електронског издања без одлагања.

Уколико ваша реакција изостане, бићемо приморани да предузмемо све законске мере како бисмо заштитили наше интересе.

Мијат Дамјановић
Председник Управног одбора
Института за јавну политику

-------------------------------------------------------

Псовачка страна „друге Србије”

Не­дав­но је По­ли­ти­ка об­ја­ви­ла се­ри­ју тек­сто­ва под на­зи­вом „Пу­те­ви аме­рич­ког нов­ца у Ср­би­ји. У јед­ном од на­ста­ва­ка по­ми­ње се, на при­мер, да је ин­тер­нет пор­тал Е-но­ви­не „за про­мо­ци­ју етич­ких стан­дар­да у но­ви­нар­ству“ до­био, са­мо у јед­ној го­ди­ни (2011), 41.850 до­ла­ра! Е-но­ви­не ко­је су, за сва­ког ко је би­ло ка­да по­се­тио тај сајт, про­то­тип при­ми­тив­ног вре­ђа­ња сва­ког па­три­о­те или де­мо­кра­те, чак и сва­ког ко ми­сли дру­га­чи­је – до­би­ја­ју од САД 3.000 евра ме­сеч­но  „за про­мо­ци­ју етич­ких стан­дар­да у но­ви­нар­ству“?! Ка­кав ап­сурд!
Још 2008. го­ди­не упо­зо­рио сам – ци­ти­ра­ју­ћи низ вул­гар­но­сти с тог пор­та­ла – да су Е-но­ви­не „псо­вач­ка стра­на `друге Србије`“. Сле­де­ће го­ди­не пак ци­ти­рао сам ти­пи­чан ан­ти­срп­ски и шо­ви­ни­стич­ки дис­курс ко­ји до­ми­ни­ра у Е-но­ви­на­ма. Ре­ци­мо, ко­мен­та­тор под псе­у­до­ни­мом „Merc“ на­пи­сао је:
„Про­тив Ср­ба се не бо­ри ри­је­чи­ма, већ оруж­јем, пр­во пу­ца­ју­ћи, па он­да по­ста­вља­ју­ћи пи­та­ња. Не­ће би­ти ми­ра док и је­дан Ср­бин жив зе­мљом на Бал­ка­ну и сви­је­ту хо­да. Мо­је нај­ду­бље жа­ље­ње због на­па­да на хра­бре ма­џар­ске мла­ди­ће (на­вод­но су, та­да, у Но­вом Са­ду на­пад­ну­та дво­ји­ца мла­ди­ћа са­мо за­то што су го­во­ри­ли ма­ђар­ски – С. А), али да до­дам – Ма­џа­ри су са­ми кри­ви. Тре­ба­ли су од 1992. од­би­ти слу­же­ње вој­ног ро­ка у чет­нич­кој вој­сци. А до­са­да су мо­гли већ има­ти град­ску ге­ри­лу и на­па­да­ти по­ли­циј­ске ста­ни­це у но­ћи, ди­за­ти мо­сто­ве у зрак, и при­пре­ма­ти осло­бо­ђе­ње Вој­во­ди­не од срп­ске оку­па­ци­је. Ма­ђар­ска вој­ска тре­ба за­јед­но са хр­ват­ском и на­шом да при­пре­ми план осло­бо­ђе­ња и да се ко­ли­ко су­тра кре­не у на­пад. Жи­вје­ла Ма­џар­ска – смрт Ср­би­ји!“ (по­сле мог тек­ста део ци­ти­ра­них ко­мен­та­ра укло­њен је с пор­та­ла Е-но­ви­на).
Али, уз 41.850 до­ла­ра „за про­мо­ци­ју етич­ких стан­дар­да у но­ви­нар­ству“ у Е-но­ви­на­ма, пра­ви хит био је по­да­так, из­нет та­ко­ђе у По­ли­ти­ци, да је тзв. Не­за­ви­сном дру­штву но­ви­на­ра Вој­во­ди­не (НДНВ), аме­рич­ки НЕД упла­тио 242.000 до­ла­ра, од 2012. до 2014, за „обез­бе­ђе­ње јав­ног ди­ја­ло­га о де­цен­тра­ли­за­ци­ји“! НДНВ прак­тич­но је при­ват­на фир­ма Дин­ка Гру­хо­њи­ћа, уз са­рад­њу Не­ди­ма Сеј­ди­но­ви­ћа – ко­ји су нео­гра­ни­че­ни број ман­да­та пред­сед­ник и се­кре­тар НДНВ. Да­ро­дав­ци из САД-а, ка­ко нас оба­ве­шта­ва По­ли­ти­ка Ср­би­ју на свом сај­ту при­ка­зу­ју без обе по­кра­ји­не: да­кле, не са­мо без Ко­со­ва, већ и без Вој­во­ди­не. Гру­хо­њи­ћев сајт Ауто­но­ми­ја ин­фо ина­че је по­кре­нут 7. апри­ла 2008, са же­љом да се, ка­ко је ре­че­но, до­при­не­се рас­пра­ви о „устав­но­прав­ном и по­ли­тич­ком по­ло­жа­ју Вој­во­ди­не“. Под­на­слов сај­та био је „Вој­во­ђан­ски иден­ти­тет“. Ин­фор­ма­тив­ни део сај­та, ме­ђу­тим, нај­ви­ше па­жње по­кла­ња екс­трем­ним ауто­но­ма­ши­ма – тач­ни­је, ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је се за­ла­жу за „фе­де­ра­тив­ну Ср­би­ју“ и „Вој­во­ди­ну – ре­пу­бли­ку“. Ипак, оно што по­себ­но од­ли­ку­је овај сајт је­су ко­мен­та­ри ње­го­вог уред­ни­ка, Дин­ка Гру­хо­њи­ћа. Јав­ност је о Гру­хо­њи­ће­вом ан­ти­срп­ском сен­ти­мен­ту (упа­ко­ва­ном у облан­ду дру­го­ср­би­јан­ског гра­ђа­ни­зма) сте­кла пред­ста­ву из члан­ка јед­не ир­ске но­ви­нар­ке, где су у под­на­сло­ву ци­ти­ра­не Гру­хо­њи­ће­ве ре­чи о Бе­о­гра­ду и Ср­би­ји: „Те­шко је ве­ро­ва­ти да мо­же да по­сто­ји та­ква кон­цен­тра­ци­ја зла на та­ко ма­лом про­сто­ру“! 

За ње­га је „ово дру­штво ду­бо­ко де­ге­не­ри­са­но“, а „Ср­би­ја ни­ка­да ни­је би­ла гра­ђан­ско дру­штво, то је од­вај­ка­да би­ла дру­штве­на мар­ги­на“. Срп­ско дру­штво Гру­хо­њи­ћа под­се­ћа на „сви­њац“, па чак и ка­да хр­ли ка ЕУ оно ни­је ни­шта бо­ље од „гли­сте“, или „пан­тљи­ча­ре“. На­рав­но, та­кво „де­ге­не­ри­са­но“ и „пр­ља­во“ дру­штво Вој­во­ди­ну мо­же са­мо да „бал­ка­ни­зу­је“ и „си­лу­је“.

И не са­мо да Гру­хо­њић срп­ско дру­штво на­зи­ва „ду­бо­ко де­ге­не­ри­са­ним“ он о Ср­би­ма, као на­ци­ји, го­во­ри да су „ма­ли при­ми­тив­ни на­род“, док Ср­бе из Ба­ња­лу­ке опи­су­је као „љу­де чуд­них фи­зи­о­но­ми­ја и не­ар­ти­ку­ли­са­ног је­зи­ка“, про­ри­чу­ћи да ће им у бу­дућ­но­сти „но­ге би­ти све кра­ће, а по­гле­ди све ту­пљи! А За де­цу ко­ја се игра­ју пе­тар­да­ма ис­пред јед­не згра­де у Но­вом Са­ду, а ко­ја су, ка­ко из тек­ста про­из­и­ла­зи, срп­ске на­ци­о­нал­но­сти, Гру­хо­њић ве­ли: „Сли­не, ба­ла­ве, ма­ло им је, иако се на све стра­не ди­ми и пу­ши, и осе­ћа се ми­рис ба­ру­та у ва­зду­ху. Они би, не­ма сум­ње, у ру­ку узе­ли пра­ве пу­шке, пу­шко­ми­тра­ље­зе, снај­пе­ре, ба­зу­ке, ми­но­ба­ца­че… са­мо да до­вр­ше по­кољ ко­ји су им оче­ви за­по­че­ли“.
Та­кав го­вор о би­ло ко­ме на­ро­ду за­и­ста мо­ра би­ти озна­чен као шо­ви­ни­зам и ра­си­зам... И са­да, та­квом Гру­хо­њи­ћу и та­квом сај­ту, САД да­ју 120.000 до­ла­ра го­ди­шње, или 10.000 до­ла­ра ме­сеч­но, за „про­мо­ци­ју де­цен­тра­ли­за­ци­је“! Сај­ту ко­ји про­по­ве­да чист ан­ти­ср­би­зам, рас­па­р­ча­ва­ње Ср­би­је и се­це­си­ју чи­та­ве јед­не по­кра­ји­не од срп­ске др­жа­ве, та­кав сајт, да­кле, про­мо­ви­ше и на­гра­ђу­је ад­мин­стра­ци­ја САД-а?!
Жа­ло­сно, да жа­ло­сни­је не мо­же би­ти.

Сло­бо­дан Ан­то­нић
текст је об­ја­вљен на сај­ту 
Фонд стра­те­шке кул­ту­ре


Коментари75
8c1d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gavrilo Princip
Prvo, hvala Politici i novinarki Popadic Jeleni na ovom serijalu, trebalo je to Srbiji odavno. Drugo, nastavite redovno da pisete o toj temi, jer protiv tog rusilackog zla bice potrebna duga i kontinuirana borba pre svega kroz objavljivanje cinjenica o tzv. nvo koje su otrov ovog drustva. Trece, pozivam sve citaoce koji shvataju koliku opasnost predstavljaju tzv. nvo finansirane iz tzv. razvijenih demokratija da dobro pamte imena ljudi koji za novac ruse i narod i drzavu. Oni moraju odgovarati za svoja dela i souciti se sa svojom mracnom sadasnjoscu koja ce jednog dana biti proslost. Oni moraju odgovarati zbog buducih pokoljenja, jer ako prodju bez odgovornosti za svoja nedela, onda ce buducim generacijama biti mnogo teze.Normalna Srbija ne moze postojati dok je iznutra razjedaju tzv. nvo sa tako velikim uticajem kakav imaju. I na kraju, svi koji se osecaju povređeno i ugrozeno ovakvim delovanjem tzv. nvo neka bar posalju email osude nekoj od tih nvo. Za pocetak borbe.
Sokol
Gavrilo tacno tako ali ih ima i koji nisu NVO , koji su politicari pa isto rade
Препоручујем 9
Igor Mandic
Primecujem da je moj komentar, koji je juce objavljen, volsebno "skinut" od strane nekog previse revnosnog ili sklonog D. Gruhonjicu... A mozda su samo u strahu velike oci? Pozdrav!
gargamel
Demantuju, kazu nije toliko nego samo trecina sume. Pa to je jos gore, za tu crkavicu izdati drzavu
Бинср
Под хитно укинути финансирање штеточинског нво сектора страним новцем. Они заступају стране интересе који се директно противе државним и националним...
mirna
Ovi ljudi ispromašivaše temu upinjući se da se kao nešto operu i opravdaju. Samo su se još više zaglibili. Bilo bi sve to smešno da nije to što je. Hvala Politici, još jednom. Samo napred.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља