петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06
ПОГЛЕДИ

Грађански законик – нова рунда

Законописац је, упркос свим критикама, остао при намери да забрани свако физичко кажњавање детета
Аутор: Мишa Ђурковићпетак, 15.01.2016. у 08:05

Домаћа јавност је у претходних годину и по већ добрано упозната с дешавањима око припреме Грађанског законика у Србији који би први пут од 1946. требало да регулише комплетну цивилну материју. Половином прошле године предлози из свих пет књига прерађени су и спаковани у један повелики јединствени нацрт који се састоји од 2838 чланова. После његовог објављивања означен је почетак нове јавне расправе од отприлике годину дана, након чега би финализовани нацрт требало да оде на владу и у скупштину.

Овај грандиозни подухват којим је руководио академик Перовић уз сарадњу професора Орлића, професорке Јањић Комар и других сарадника, представља велико достигнуће српске правне науке, али и доказ да српске друштвене науке, стално потцењиване и маргинализоване, имају много шта да понуде овом друштву и држави.

Прва књига односи се на општи део који регулише начела читавог подухвата; друга књига регулише облигације, трећа се бави стварним правом, а последња, пета, регулише наследне односе. По оценама стручњака који прате ове области, реч је углавном о уравнотеженом тексту у коме је законописац успео да нађе прокламовану равнотежу између кодификације постојећих норми и односа, с једне стране, а с друге стране простора за еволуцију права у складу с новим економским односима, институтима и међународним обавезама.

Нажалост, ово се не може рећи за четврту књигу, која регулише породичне односе. И у претходном периоду предложена решења с правом су изазвала велику и врло жучну расправу, а и прерађени нацрт кренуо је у том правцу. Породично-правна материја у свакој земљи је једно од најосетљивијих подручја. Но, у овом случају законописац је отишао далеко преко кодификације, с очитом намером да револуционише породичне односе у Србији (укључујући и значење основних категорија, као што је „мајка”) и уведе низ новина које су у најмању руку контроверзне, а по могућим последицама веома опасне.

Овде бих, међутим, најпре указао на низ добрих решења која је законописац усвојио током претходне расправе и рада: повратак љубави и верности као основа брака, могућност за правно важење црквеног брака, увођење алиментационог фонда и генералне одредбе о подстицању рађања (иако су, нажалост, испале громогласно најављиване конкретне мере, попут пензије или значајне посебне надокнаде за треће дете), увођење строжих критеријума за усвајање деце од странаца (који су до сада, чак, повлашћени), отежавање, односно дестимулисање развода итд.

С друге стране, постоји низ веома озбиљних проблема од којих бих овде издвојио неких седам момената. Законописац је, упркос свим критикама, остао при намери да забрани свако физичко кажњавање детета. Посебно је монструозна варијанта 1 у члану 2218 у којој се свако физичко кажњавање изједначава са злостављањем детета! Не само што је ово додатно мешање државе у породичне односе и уношење анархије у породицу, већ се тиме отварају огромни проблеми за будућу праксу полиције и правосудних органа.

Остало се и при педоцентричном духу закона, у коме се родитељи и деца своде на исту раван, а права детета радикално подижу у односу на право родитеља да васпитава децу. Не постоји ништа налик члану 371 француског грађанског законика који дефинише обавезу детета да поштује оца и мајку. Штавише, дете од 15 година може готово све, укључујући и то да само бира где и у коју средњу школу да се упише (!), да даје пристанак на медицинске захвате, да одлучи да ли ће и како одржавати односе са родитељем са којим не живи итд.

Треће, остао је предлог за увођење изузетно опасне праксе еутаназије (члан 92), односно убиства из милосрђа, чиме би Србија постала једна од првих пет земаља у Европи које отварају врата еугеничког пакла: Белгија и Холандија већ врше еутаназију и над децом млађом од 18 година. Уз ово иде и друга контроверзна тема биоетике, сурогат материнство. Законописац је уважио неке примедбе, па је избацио делимичну сурогацију и увео критеријум домицилности. Но, проблем је читава ова пракса која би помогла малом броју домаћих нероткиња, али отворила брешу за будућу експлоатацију наших жена као инкубатора за странце.

Члан 2277 кроз могућност да мушкарац сам закључи уговор о сурогацији отвара простор да хомосексуални парови могу да наручују и производе децу за себе. Законописац је у члану 2214 оставио и могућност да се током јавне расправе дефинише и однос према истополним заједницама.

Из постојећег породичног закона преузета је широка и нејасна одредба института насиља у породици, иако је она доживела бројне оправдане стручне критике. О духу закона говори и чињеница да се члан породице дефинише једино управо преко овог института, дакле преко насиља!?

У закону има и номотехничких грешака (говорење о јајној ћелији мушкарца), али и невероватних експеримената, као што је могућност да се дозволи брак између старатеља и штићеника!

Због чињенице да овакав нацрт фундаментално и непотребно мења основне категорије постојања као што су рађање, мајка, породица и смрт, залажем се да се ове проблематичне одредбе измене, или да се о томе на референдуму обавезно изјасне грађани.

Научни саветник у Институту за европске студије


Коментари58
152d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

п.
Нацрт је преобиман а јавна расправа у медијском смислу скрајнута до краја маргине. Као да се не ради о правилима која ће унети промене у живот - сваког појединца, како садашњих тако и потоњих генерација ? А основно је питање, не само код `новина` него и код одреби које у маси делују `безазлено` - колико су прихватљиве и жељене, од стране већине народа ? Постоје земље са стабилним правним системима, постепено изграђиваним - вековима, на сасвим другачијим основама него што су овдашње амбиције да се, по сваку цену "мора" доносити неки закон. А честе промене закона не доприносе стабилности правног система и правне сигурности грађана. Напротив, ко се упусти у хипер-продукцију прописа, као да би хтео да штампањем новца и хипер-инфлацијом - поправи стандард становништва. Из наведеног, а имајући у виду да Србија, осим ГЗ из 1844, има и историјски старије правне изворе ( од Номоканона Св. Саве из 1218), сматрам да овакву правна брзоплетост (нови ГЗ) треба обуздати и одложити...
Nebo
sledeće je "policija misli"
Miroslav
Nisam pristalica" teorija zavere", pa želeo bih da verujem da ovako destruktivno i samoubistveno određivanje kursa budućeg života Srba sprovode bezumnici koji su se slučajno našli u prilici da dugoročno određuju sudbinu srpskih pokolenja. Kada se malo dublje zagrebe, suštinska destruktivnost u postavljanju "novih pravila" prožima se u svim sferama života. Budući da svi znamo da slučajnost ne postoji, istina je negde između. Neko je "mrkno" debelu proviziju( političku, materijalnu? ) na uštrp moralne (šta je to?) obaveze mesta na kome se nalazi. Svakako da postoje krupni interesi da se od Srbije napravi prostor apgrejdovanih bezumnika nove generacije kojima će biti lako manipulisano, pa se ne treba čuditi sodomskim zakoniima o usvajanju dece ( tek što nije), degradaciji škola, isčezlih prava obezvređenih nastavnika i profesora.... i malo je mesta da bi se ispisale sve bljuvotine koje i ova i prethodna i bilo koja druga vlast u prošlosti i budućnosti budu sprovodile....
Данијела
Ни птица на грани не да другој птици своје птиће.Доста више мрачења српске породице.Помозите нам да сачувамо децу од зала друштвених,у породици ћемо се сами снаћи.
dejan
Ti koji pisu taj gradjanski zakonik su moralno posrnuli. Nije mi jasno kako moze clan nekog zakona da se mesa u privatan porodican zivot gradjana.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља