уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56
ПОГЛЕДИ

Како систематски стварати идиота?

Грађанско васпитање је предмет који бисмо, да којим случајем не постоји, сами морали измислити
Аутор: Борис Јашовићсубота, 16.01.2016. у 08:15

У грчком полису идиотима су називани људи који се нису бавили политиком. Нису то били апстиненти у модерном значењу те речи. Али, ни политика није била оно што је данас – пречица за реализацију властитих интереса.

Политика је у антици представљала племениту вештину којом су се, у већини случајева, бавили слободни грађани вољни да без уплива личног интереса допринесу општем добру заједнице. Појединац је функционисао као „политичка животиња”, те би свако његово искакање из поменуте улоге значило да је или Бог или, што је био чешћи случај, будала. Речју, идиот се у антици није занимао за питања од јавног значаја. Данас би то био пасивни поданик (као бајаги грађанин) који не размишља својом главом, некритички гута штo му се сервира и кука да ништа не може да учини, мада прстом не мрда како би побољшао властити положај. Власт управо такве неизмерно воли.

Поврх свега, бити идиот у антици била је ствар личног избора – док се данас пасивни „грађанин” плански покушава произвести од стране владајућих елита (и њихових старатеља), опхрваних личним интересима. То је оно што забрињава. Нарочито када у обзир узмемо планове да се поменути „процес производње” систематски спроводи путем васпитно-образовних установа!

Школе би, међутим, требало да просвећују а не да заглупљују млада поколења, па их стога треба усавршавати а никако враћати у средњи век. Тим пре саблажњавају стратегије којима извршна власт (Министарство просвете, у ужем смислу) планира реорганизовање образовног система ове земље.

Урушавање материјалног статуса просветних радника и непримерени предлози који се тичу укидања или девастирања општеобразовних предмета – представљају врх леденог брега. Загребемо ли, међутим, испод површине проблема, набасаћемо на трагове будућег обличја Србије – а то је колонијална (периферијска) фабрика за производњу јефтине радне снаге са ограниченим опсегом мисаоних операција.

Је ли то грађанско друштво? Наравно да није!

Грађанско друштво је заједница слободномислећих људи који ствари узимају у сопствене руке, не чекајући да их демагози (за време трајања реклама) обрлате на кварно. Но, за формирање критички оријентисаног Грађанина (са великим Г) потребно је просветитељско образовање – у духу данашњег времена. Управо је грађанско васпитање предмет који доприноси томе да се адолесценти, испуштени у процесу примарне породичне социјализације, припреме за доцнији отпор дарвинистичком свету лицемерја. Реч је о свету у којем појединац свакодневно мора тежити, знањем и културом дијалога пре свега, статусу персоне коју је тешко превеслати.

Није стога потребно наглашавати чињеницу да је недавни предлог министра просвете (упућен Националном просветном савету), да се предмет грађанско васпитање протера из система средњег образовања и сведе на четири године наставе у основној школи, у најмању руку, бесмислен. Такође, не треба сумњати у то да ће овај предлог бити срдачно прихваћен у кругу хроничних непознавалаца суштине грађанског васпитања. За овима неће заостајати ни они који спрам грађанског васпитања негују тешко искорењиве предрасуде.

Посебно таквима треба рећи да грађанско васпитање није школски предмет који су нам белосветски креатори новог поретка (манимо се теорија завере), подметнули као кукавичје јаје – не би ли нашу децу удаљили од традиције, породичних вредности, православља, ћирилице... Управо супротно – грађанско васпитање је предмет који бисмо, да којим случајем не постоји, сами морали измислити. На првом месту јер младе људе подстиче да креативно делују у друштву, размишљају сопственом главом, критички анализирају свет око себе… Једино ће тако бити способни да, колико сутра, пруже адекватнији отпор свакојаким облицима доминације који атакују на егзистенцију и достојанство човека.

Зато нам је, између осталог, потребно грађанско васпитање! Додуше, некоме, може бити, одговара да се систем образовања и васпитања у Србији обесмисли. Још горе, можда се неко тренутно бави операционализацијом питања како убудуће систематски производити пасивне поданике који ће, покривени властитим ушима, избегавати бављење питањима од јавног значаја. Због тога, станимо у одбрану грађанског васпитања.

Социолог


Коментари28
55b40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veselin Knežević Knele
Svaka čast. Odličan tekst.
Идиот 3
Један сељак из црногорских брда, када су га упитали: ''Када је у рату било најтеже, дал за време Талијана, Немаца, четника или партизана, одговорио је да је најтеже било када није било никакве власти – бивао је општи неред и освета.
Идиот 2
Други део Увођењем сложеног система гласања и уз њега неопходним манипулисањем масом идиота, суштина се није променила. ''Купа моћи'' и када се револуцијама, или превратима поремети, без обзира на обећања (ради се о манипулацији), она се поново успоставља, јер људско друштво не може да функционише без хијерарије – у супротном, владао би хаос. У преломним за народ и државу, временима, из народа се изнедре политичари (државници) – горостаси. У нас св. Сава, св. Стефан Лазаревић, Милош Обреновић . . . остали су мешавина политичара и спроводника нечије политике. Врхунски владалац (политичар) има истанчан осећај за дешавања у народу и о томе строго води рачуна. Иначе народ ко народ, и данас и јуче, у свим друштвеним поретцима, чека да га неко подстакне, ако се за то има доброг разлога, док у међувремену влада ''жабокречина, или ''мртво море''.
Идиот 1
У античкој Грчкој је само робовима било допуштено да буду идиоти – не будалама. Ако се за будалу мисли да упркос свему, ради ''у корист своје штете'', односно да не зна шта ради, онда у Антици није бављење политиком била ''ствар личног избора''. Зато будале као проблематичан појам треба искључити из расправе. Бављење политиком је увек било врхунски одговорно питање, и увек је (у сваком друштвеном поретку) било политичара и ''политичара''. Што се у политици нађу и они који нису вични том занимању, то је заслуга оних који воде политику – требају им немушти, али плаћени, спроводници њихове воље – све до тзв. робова или данас речено, плаћене радне снаге која, нити има времена да учи, нити да се бави политиком. (следи други део)
Sustina
Potpuno se slazem sa Svetislavom Jankovicem. Bila sam skolovana u nekoliko zemalja a Univerzitet sam zavrsila i jednoj od EU zemalja. Ideja da bilo koji sistem proizvodi aktivne gradjane kriticne svesti je tako naivna..Svaki od sistema u kojima sam obrazovana ne proizvodi nista vise od kalupa iz koje izlazi jednolika masa oblikovane svesti. Nijedan sistem nema interes da proizvede ljude koji ga dovode u pitanje. Vecina zapadnih sistema je ubedljivo najsiromasnija, i intelektualno i duhovno. Kvaliteti kriticnog misljenja i aktivnog stava prema okolini najmanje zavise od GV a najvise od raznovrsnosti izbora (filozofije, literature, vere, nastave, nastavnika, kucnog vaspitanja) Deci treba pruziti sto veci izbor, gajiti njihovu posebnosti, pouzdanje u sebe i druge. Takodje u gore navedenim osobinama ne pominjate 'kako biti sretan'. A to vas nijedno GV ne moze nauciti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља